Ova 33-godišnjakinja je napisala više od 1.500 biografija na "Vikipediji" za nepoznate naučnice

Fizičarka iz Londona Džesika Vejd (33) postala je fenomen u svojoj veoma ličnoj kampanji da dovede što više devojaka da studiraju i rade u oblasti nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike (STEM) tako što je, između ostalog, napisala više od 1.600 unosa na "Vikipediji" o dugo ignorisanim ženama, naučnicama u istoriji.

Za svoj trud i veoma čvrsta uverenja o tome kako da podrži devojke zainteresovane za prirodne nauke, Vejdova je pozvana i u Bakingemsku palatu da dobije prestižnu medalju Britanske imperije kao mlada žena nagrađena za svoj doprinos nauci.

Fizičarka je skrenula pažnju na sebe još u svojim 20-im, kada je počela da piše biografije na "Vikipediji" o naučnicima i pripadnicima manjina koji nikada nisu dobili priznanja od svojih poslodavaca, drugih naučnika, ni javnosti. Kako su se njeni unosi na "Vikipediji" popeli na desetine, a zatim i na stotine, govorila je i pisala sve više o rodnoj ravnopravnosti u nauci.

Za svoje aktivnosti osvojila je nagrade i medalje, a citirao ju je i Džimi Vels, osnivač "Vikipedije".

Međutim, nije ceo Viki-svet bio zadovoljan njom. Nekoliko njenih unosa su izbrisali drugi vikimedijanci, kako se nazivaju najuticajniji saradnici i urednici. Razlog za to bio je, kako je rekla Vejdova što su uticajni "urednici" rekli da šačica tih žena koje je napisala nisu toliko poznate. Fizičarka je to smatrala velikim problemom.

Jedan od primera koje navodi je slučaj Klarise Felps. Vejdova je čula za mladu afroameričku nuklearnu hemičarku i napisala je njenu biografiju na "Vikipediji", opisujući njen rad u timu koji je otkrio novi element periodične tabele u Nacionalnoj laboratoriji Oak Ridž u Tenesiju. Unos tekta o Felpsovoj je odskočio na "Vikipediji" i van nje, ali su ga kritičari izbrisali. Nakon što je Vejdova odbranila tekst i na kraju pobedila, Felpsov unos se zauvek vratio na "Vikipediju".

U međuvremenu, unos na "Vikipediji" o samoj Vejdovoj, koji su napisali drugi, porastao je na čak deset štampanih stranica.

Dok fizičarka nastavlja svoje napore da osigura da sve naučnice koje su to zaslužile postanu poznate, ona takođe ima plan i kako da obezbedi da sledeća generacija žena u svetu nauke dobije podršku koja joj je potrebna. Rekla je da devojčicama nisu potrebni gostujući naučnici koji dolaze u škole i odrade svoje prezentacije, spakuju se i odlaze svojim putem, a da se za te devojke ništa ne promeni. Umesto toga, predlaže da devojke i studentkinje treba da budu obučene i mentorisani o tome šta da uče i kada.

- Ljudi pretpostavljaju da devojke ne biraju nauku zato što nisu inspirisane. Devojke su već zainteresovane. Više se radi o upoznavanju učenika sa različitim karijerama u nauci i uključivanju roditelja i nastavnika - ističe Vejdova.

Primera radi, žene danas čine samo 28 odsto američke radne snage u STEM-u, prema Američkom udruženju univerzitetskih žena, a da je samo jedna od petoro visokoobrazovanih na inženjerstvu ili IT smerovima  - žena. Pri tom, žene u STEM-u zarađuju 60.000 dolara godišnje, u poređenju sa 85.000 dolara koje dobijaju muškarci.

- Na kraju krajeva, ne moramo samo da povećamo broj devojaka koje biraju nauku. Moramo da povećamo udeo žena koje ostaju u nauci - izjavila je Vejdova i dodala da je jedan od načina - bolji profesori prirodnih nauka u srednjim školama: - Trpimo ogroman nedostatak veština i specijalista, nastavnika prirodnih nauka, širom SAD i Ujedinjenog Kraljevstva.

Ona smatra da bi škole trebalo da olakšaju devojkama i afroameričkim studentima da se prijave za prijem, grantove, stipendije i promocije. Fizičarka čvrsto veruje da škole moraju da budu otvorene u vezi sa svojim politikama o maltretiranju i seksualnom uznemiravanju, da univerziteti moraju da obezbede pristupačnu brigu o deci u kampusu i da organizatori konferencija treba da obezbede dnevni boravak i grantove za one koji su zaduženi za brigu.

Vejd, koja je odrasla kao ćerka dvoje lekara i imala pomoćne nastavnike u privatnim školama, u mladosti je shvatila da većina ljudi nije te sreće.

- Iskreno verujem da je nauka bolja kada je rade različiti timovi. To je takođe važno jer dizajniramo nove tehnologije ili nova naučna rešenja za globalne probleme. Želimo da timovi ljudi koji ih stvaraju odražavaju društva kojima služe. Čak i ako vam nije stalo do toga da su žene uključenije, svetu je očajnički potrebno više naučnika i inženjera. Nauka može pomoći u rešavanju najvećih svetskih izazova — klimatskih promena, otpornosti na antibiotike, virusa koji izazivaju pandemiju - upozorava Vejdova.

Osvrćući se na svoje uvrštavanje na listu rođendanskih počasti pokojne kraljice Elizabete 2019. godine, Vejd se nada da će mlade naučnice postati uobičajena pojava na takvim ceremonijama.

- Bilo je prilično ludo biti počastvovan od strane kraljevske porodice - priseća se Vejd, koja nije upoznala kraljicu, ali je povela svoju majku, dr Šarlot Fajnman, sa sobom u Bakingemsku palatu, dok je za svog oca, dr Džona Vejda, "prokrijumčarila" iza palate nekoliko kraljevskih sendviča kući - da proba, prenosi "NBCNews".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.