EKSKLUZIVNO: Kirsten Nojšejfer za Ona.rs otkriva šta ju je vodilo do pobedničke plovidbe oko sveta

Kirsten Nojšejfer je 27. aprila opravdala zvanje "najhrabrije žene na svetu" pobedivši u "Golden Globe Race 2022", plovidbi oko sveta, trci bez prestanka, nakon 235 dana provedenih na otvorenom moru. 

Ona je bila jedina žena koja je učestvovala u trci, pa se već samim prijavljivanjem i učestvovanjem upisala u istoriju.

Do cilja su je vodili neprestani napor i trezvenost, dugogodišnje iskustvo i veštine koje se stiču samo na otvorenom moru. Da bi se pripremila za trku, Kirsten je provela godine proučavajući navigaciju, vremenske obrasce i druge aspekte jedrenja. Takođe je provela nebrojene sate na vodi, usavršavajući svoje veštine i učeći kako da se kreće kroz izazovne uslove.

O tome kako je izgledao sam trenutak kada je shvatila da je pobedila, kao i sa kojim se to sve izazovima suočavala, Kirsten je govorila za portal Ona.rs.

Bila je sigurna da je pobeda njena

- Znala sam samo da ću pobediti na oko osam nautičkih milja od cilja, kada su prvi brodovi izašli i bodrili su me. Bio je to neverovatan osećaj - puno radosti, što sam postigla svoj cilj, a to je pobeda. Zatim da vidim sve čamce i ljude, da vidim prijatelje i porodicu na brodu. Prelep i snažan trenutak koji nikada neću zaboraviti - započinje Kirsten.

Dok se približavala cilju vetra skoro da uopšte nije bilo, pa joj je trebalo mnogo vremena da zapravo prođe kroz finiš. Ipak, tamo nije bila sama, društvo su joj pravili brodovi, jedrilice i čamci na kojima su bili svi koji su je bordili od samog početka - porodica, prijatelju i fanovi. Čim je konačno sišla sa svoje jedrilice, Kirsten je poletela u zagrljaj svojoj majci, a taj dirljiv trenutak obišao je svet.

Trka Zlatni globus je solo jedriličarska trka oko sveta koja je prvi put održana 1968. Trku je kreirao britanski jedriličar ser Robin Knok-Džonston, koji je bio jedini jedriličar koji je završio prvu trku. Takođe, trka je jedinstvena po tome što zabranjuje upotrebu moderne tehnologije, kao što su GPS i satelitski telefoni i zahteva od takmičara da se navigiraju koristeći samo tradicionalne metode.

Dobro pripremljena za ove uslove, Kirsten je odmah bila jasna - i te kako je očekivala pobedu.

- Nadala sam se pobedi od početka i zamislila sam kako bi bilo da pobedim, ali uvek sam se podsećala da postoji velika šansa da možda ne uspem, jer za to nije potrebno samo dobro plovilo, veštine i pomorstvo, već i sreća. Želela sam da upravljam svojim očekivanjima u slučaju da ne uspem da pobedim - iskrena je bila.

Njeno pređašnje iskustvo je zaista bogato avanturama. Godinama se spremala za trku za "Zlatni globus 2022", provodeći bezbroj sati na vodi, usavršavajući svoje jedrenje i pripremajući se za izazove sa kojima će se suočiti tokom trke. Jedna od ključnih razlika između izdanja trke 2022. i prethodne na kojoj se Kirsten takmičila jeste ruta. Trka 2022. dodala je još više izazova za jedriličare.

Ruta za trku je bila: Francuska, Atlantik, istok - oko Južnog okeana i nazad uz Atlantik do Francuske - približna udaljenost od 30.000 nautičkih milja, od sedam do devet meseci ili više na moru. Ovo je trka gde se prepliću iscrpljenost, sreća, pomorstvo i avantura!

- Radila sam kao instruktor jedrenja u Južnoj Africi, isporučivala jedrilice duž južnoafričke obale i međunarodno od Kejptauna do Evrope u Americi, Sejšela, Australije, Novog Zelanda itd. Plovila sam ekspedicijskim jedrilicama za velike geografske širine sa filmskom ekipom, naučnicima, planinarima do Južne Džordžije, Foklanda, Patagonije, Antarktičkog poluostrva - objašnjava Kirsten čime se sve ranije bavila.

Hrabrost, istrajnost i čovečnost

Da su izazovi bili nebrojani dokazuje i činjenica da je od svih takmičara baš Kirsten uspela da spasi svog kolegu skipera. Uspešna operacija spasavanja Tapia Lehtinea desila se u južnom Indijskom okeanu. Kirsten je prva stigla na njegovu poziciju i odvela ga na sigurno, na svoju jedrilicu "Minehahu" pre nego što ga je prebacila na teretni brod.

- Mislim da bi svako kada bi bio u poziciji da pomogne nekom drugom ko je u nevolji na moru to učinio bez razmišljanja. Kada mi je kontrola trke rekla da je on u opasnosti i zamolila me da mu priđem u pomoć što je pre moguće, trka mi više nije bila važna u tom trenutku, samo sam želela da uradim ono što sam mogla da mu pomognem što je brže moguće. Podigla sam jedro koliko sam mogla, gurnula sam jedrilicu što sam jače mogla i ručno upravljala kroz noć da zadržim najbolji kurs i brzinu. Nedugo nakon izlaska sunca stigla sam na njegovu poziciju. Povukli smo njegov splav za spasavanje pored Minehahe da bi mogao da se ukrca. Bio je neverovatno pozitivan - smejao se i šalio i pokazivao dobro raspoloženje! Toliko mu se divim zbog toga! Da zadržite tako pozitivan stav i ostanete veseli tokom takvog traumatičnog iskustva - objašnjava Kirsten i nastavlja:

- Nakon toga je stigao brod i morali smo da priđemo što bliže brodu, kako bi mogli da bace konopac na Minehahinu palubu. Zatim smo vezali konopac za njegov splav, on se vratio u svoj splav i ja sam ga oslobodila, uradila sam sve da posada broda može da povuče njegov splav preko merdevina od užeta, gde se popeo na njihovu palubu. Nakon toga mogla sam da nastavim jedrenje i trke, znajući da je on bezbedan.

Iako situacija nije bila u početku nimalo naivna, društvo im je oboma dobrodošlo nakon toliko dana samoće.

- Većinu vremena nisam se osećala usamljeno, nego sam osećala samoću u smislu tišine, mogućnosti da promišljam i vidim sve svojim očima bez uticaja drugih, budem blizu prirode. Međutim, kada sam osetila potrebu za dijalogom, čitala sam knjige i pisala pisma ljudima i govorila im stvari iz mog ugla i iz svojih misli. Podsetila sam se da me mnogi ljudi prate i bodre iz daljine.

Dodaje da je razmišljala o svojoj porodici i prijateljima, o svim ljudima koji su joj pomogli da dođem do startne linije, o svim ohrabrujućim porukama koje je dobila, o svoj ljubaznosti na koju je naišla i o svim ljudima koji su ostavili utisak u njenom životu i pomogli joj da pokuša da bude najbolji čovek koji može biti.

Šta je obeležilo osmomesečnu providbu

Bilo tu i dosta trenutaka kada je morala da bude fokusirana na samu trku i sve tehničke stvari koje su uticale na njen tok.

- Najveći izazov je bio smirivanje - nemanje vetra, sigurno je to bilo najviše frustrirajuće. Održavala sam pozitivne misli tada i stalno podsećala sebe koliko sam srećna što sam imala priliku da budem tamo. Drugi izazovi su bili pokušaj odlučivanja kojim putem da plovim, bez informacija o vremenu - i zabrinutost da sam možda izabrla pogrešnu rutu i ​​da neću pronaći vetar.

Na putu oko sveta na otvorenom moru neizostavni su magični trenuci - izlasci i zalasci sunca i sav životinjski svet sa kojim ste u tom trenutku jedno.

- Da, jedan od najlepših trenutaka bio je neposredno posle Kejptauna. Nisam imala vetra i plovila sam duž obale, a mesec je bio pun. Tu su grbavi kitovi izronili tik pored čamca. Bilo je magično!

Prvo sam se opskrbila nekvarljivim proizvodima poput konzervirane hrane, pirinča, testenine, žitarica, mleka u prahu, orašastih plodova, sušenog voća, čokolade, keksa, čaja, kafe, semenki, grickalica itd. Zatim sam dodala liofiliziranu ekspedicijsku hranu i dobila sam na poklon 100 tegli domaće hrane od strane veoma velikodušnog francuskog kuvara - tegle koje su sadržavale kari, sos, piletinu, ribu, povrće i trebalo je samo da se otvore i da se sadržaj stavi u lonac i zagreje. Bila je to veoma ukusna hrana i veoma laka za pripremu. Nisam bila iskusna kada je u pitanju o količina hrane - tek nakon godina opskrbljivanja jedrilica imala sam dobar osećaj koliko će mi trebati. Uzela sam dosta crnog i belog luka, što je izdržalo do kraja. U početku sam jela i pomorandže, limun i kupus. Najviše mi je nedostajalo sveže povrće i voće i sladoled, zato su mi kupili toliko kutija "Ben & Jerry's" da mi požele dobrodošlicu nakon što se trka završila.

Nakon originalne trke, takmičenje više nije održavano, ali je trka ponovo oživela 2018. i sada se održava svake četiri godine. Trka se smatra jednim od najizazovnijih i najprestižnijih jedriličarskih događaja na svetu. Kirsten je uspela ono gotovo nemoguće, pa se prirodno nameće da se i ovaj uspeh mora nadmašiti. Međutim, za sada još uvek nije vreme da se o tome razmišlja.

- Ne znam još. Svu svoju energiju i fokus ulažem u ovu trku od 2019. Sada kada je završena, još ne znam šta ću. Provešću malo vremena u planinarenju i šetnji duž obale, da "svarim" ovo ogromno iskustvo i razmislim o tome koju sledeću avanturu bih mogla da pokušam - zaključuje ova hrabra skiperka.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.