Nataša Vujašević o odnosu žene sa sela i one iz grada: "Nije tačno da ona ne kuva i ne sprema zimnicu"

Selo Ježevica se nalazi u podnožju planine Jelice, na svega desetak kilometara od Čačka. Podložno je tlo za bavljenje stočarstvom, ratarstvom, a pre svega voćarstvom. Meštani se bave proizvodnjom sirovina, a nastoje da pretvaranjem tog voća i povrća u slatku i slanu zimnicu, u proizvode koji dobijaju dodatnu vrednost, promovišu svoja domaćinstva, kao i svaku ženu kao sposobnu, kreativnu, ženu punu znanja, ali i ženu koja želi još da nauči, još da sazna, da ono što radi prikaže i drugima.

Tako predsednica udruženja "Evgenija" iz Ježevice, naša već poznata sagovornice Nataša Vujašević opisuje rad svoje zajednice.

Žene iz podjeličkih sela su prepoznale potrebu za udruživanjem kako bi promovisale produkte ovog kraja, istakle važnost sela, unapredile brigu o životnoj sredini, ali i osnažile jedna drugu kako bi svaka prepoznala i vrednovala svoj doprinos, kako ga ne bi više smatrale za nešto podrazumevano, već iskonski važno za pojedinca, porodicu, seosku, ali i urbanu zajednicu.

- Već pet godina uspešno radimo i stremimo ka tome da ostvarimo one ciljeve koje smo zacrtale na početku, a to je pre svega zaštita životne sredine, jer mi imamo predivnu planinu Jelicu kojoj gravitiramo, a članice našeg udruženja su žene iz podjeličkih sela, pa smo želele da na neki način svojim malim aktivnostima, čišćenjem okoline, skupljanjem smeća, čišćenjem reke, promovisanjem zdravog života, sačuvamo Jelicu, sačuvamo našu prirodu i naše bogatstvo, koje je veoma veliko - podseća nas Nataša na povode za osnivanje ovog udruženja.

Kroz raznorazne akcije, programe i manifestacije u kojima ovo udruženje uzima ućešće, posebno se neguje i ističe važnost uloge žene na selu. One se međusobno osnažuju, ohrabruju, uvažavaju i pomažu. Kako bi ovo prešlo granice ženskih udruženja i postalo nešto što činimo kao društvo, moramo da zaboravimo na stereotipni prikaz žene na selu. Jednom kada uvidimo koliko je ona zaslužna za svoju mikrozajednicu, a onda i na širem planu, postidećemo se koliko je malo cenimo.

- Seoska žena Srbije je uvek bila snažna, samo joj treba malo više da to i spozna. Udruživanjem, mi smo dosta postigle, a onda nam se pružila mogućnost da sontaktiramo sa organizacijama i institucijama koje se upravo bave osnaživanjem žena, prepoznavanjem tog problema seoske žene. Seoska žena mnogo radi, mnogo doprinosi, ali nema za to neku posebnu satisfakciju. Tu pre svega mislim na finansijska sredstva, na penziono i socijalno osiguranje i još drugih stvari, koje zapravvo doprinose unazađivanju položaja seoske žene - objašnjava nam Nataša.

Kako ističe, još se mora raditi na tome da sve ovo izađe na videlo, da se međusobno prepoznaju, da se obrati pažnja na seosku ženu kao važnog činioca ovog društva.

- Da vratimo porodicu na prvo mesto, da vratimo porodicu u prirodu, da vratimo porodicu u one tradicionalne, duhovne, naše lepe običaje, naše lepe odnose - sakupljanje, druženje, pesma, igra, sve ono što ispunjava čoveka, a to kod u Ježevici je moguće pored divne prirode - predočava nam Jelica takođe značajnu stranu sela.

Odnos savremene žene i žene sa sela je pun međusobnog razumevanja

- Sve od naših proizvoda je domaće, sa naših gazdinstava, direktno ono što se u domaćinstvu proizvede, mi to na tradicionalni način obradimo i ponudimo potrošačimo, odnosno ponudimo savremenoj ženi - govori nam Nataša koja nam nagoveštava da u svom radu udruženje često ostvaruje kontakt sa gradskim ženama i dalje objašnjava njihov odnos:

- Savremena žena je stvarno danas opterećena. Dosta se radi, malo se ima vremena za proizvodnju ajvara ili slatkoga na primer. One time što kupuju naše proizvode podržavaju naš rad, a mi podržavamo njih, jer one rade neku drugu vrstu posla koja je bitna za sve nas. Imaju i one svoje porodice, imaju i one svoje obaveze u okviru svog domaćinstva. Nije tačno da takva žena ne kuva i ne sprema zimnicu. To nije tačno. Mi u kontaktu sa njima vidimo da su to vrlo aktivne žene, ali nemaju toliko vremena koliko mi, jer smo mi kod kuće zapravo na svom radnom mestu celoga dana. Naše gazdinstvo je naše radno mesto, naša parcela, naše dvorištve, naša štala, naš salaš, to je ustvari naš radni objekat.

Ceo razgovor sa Natašom poslušajte u videu sa početka teksta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.