Džejn Ostin: Romantičarka i oštra kritičarka društva koja nije sledila tradicionalni put žene

Foto: Wikipedia/Isaac Cruikshank

"Gordost i predrasuda", "Razum i osećajnost", "Ema", "Pod tuđim uticajem" i "Mansfild Park" su među mnogim slavnim romanima koje je napisala engleska spisateljica Džejn Ostin. Njene vanvremenske priče pretvorene su u mnoštvo filmova, televizijskih serija i modernih adaptacija, pored toga što su prevedene na više jezika. To je neverovatno nasleđe s obzirom na to da su njeni romani prvobitno objavljeni anonimno, tokom perioda kada su žene smatrane nesposobnim za kreativnost u društvu kojim dominiraju muškarci. Njeni ženski likovi inspirisali su žene širom sveta da razbiju tradicionalne kalupe, ostanu verne sebi i zalažu se za ono u šta veruju.

Preporučujemo

Ona je bila daleko ispred svog vremena i suptilno bi kritikovala norme i verovanja svojom mračnom duhovitošću i humorom.

Ljubav prema čitanju

Džejn Ostin je rođena u Stiventonu u Hempširu 16. decembra 1775. godine i odrasla je u velikoj porodici. Bila je sedmo od osmoro dece, sa šestoro braće i jednom sestrom. Od sve njene braće, Ostin je bila najbliža Henriju, koji je bio njen biograf. Kasandra, Džejnina jedina sestra, rođena je 1773. Džejn i Kasandra su bile bliske prijateljice i saputnice tokom celog života. Kroz pisma koja je Džejn pisala Kasandri biografi su uspeli da sastave celu priču o njenom životu.

Kada je Džejn Ostin imala sedam godina, ona i Kasandra su poslate u Oksford da pohađaju školu, ali nešto kasnije devojčice su obolele od tifusa i vraćene su u Stiventon. Kada je Ostin imala devet godina, pohađale su "Abbey School" u ​​Redingu, međutim, ubrzo nakon upisa, devojčice su povučene, jer njihov otac više nije mogao da priušti školarinu. Iako je ovim završeno formalno školovanje, devojčice su nastavile školovanje kod kuće, uz pomoć braće i oca.

Iako je njihovo formalno obrazovanje bilo oskudno, devojčice su imale neograničen pristup velikoj očevoj biblioteci njegove knjige usadile su Džejn doživotnu ljubav prema čitanju.

Kao porodica, Ostinovi su bili veoma pismeni i kreativni, uživali su u igricama, glumi i pisanju. Mnogo godina kasnije, Džejnina nećaka Ana opisala je njihov šarm kao "svu zabavu i besmislicu velike i pametne porodice". U ovoj atmosferi mlada Džejn Ostin je počela da piše, a između 11 i 17 godina napisala je seriju priča, skica i fragmenata kako bi zabavila svoju porodicu i prijatelje.

One koje su preživele čuvaju se u tri sveske, originalnim Džejninim rukopisom, sa nazivima Prvi tom, Drugi tom i Treći tom, u svesnoj imitaciji savremenog romana. Ove sveske su sada među nacionalnim blagom koje se čuva u Britanskoj biblioteci u Londonu i Bodlejanskoj biblioteci u Oksfordu. Džejnine tinejdžerske priče su imitacije i parodije na knjige koje je čitala u to vreme: školski udžbenici i njena omiljena fikcija. Tinejdžerske priče su pune akcije, u njima se devojke loše ponašaju, previše jedu, opijaju se, kradu novac, svađaju se i beže jedna drugoj sa verenicima.

Iako se u početku čini da su svetovi udaljeni od njenih svesnih i smirenih romana za odrasle, ovi rani spisi jasno pokazuju gde je našla svoj glas. To su mali eksperimenti u umetnosti pisanja romana i bili su puni naznaka o tome šta će uslediti.

Autor: Kasandra Ostin

Njena dela su bila njena deca

Dok je živela u Stiventonu, završila je prve nacrte knjiga "Elinor i Marijana", "Prvi utisci" i "Suzan" (kasnije će te knjige biti objavljene kao "Razum i osećajnost", "Gordost i predrasuda" i "Nortengerska opatija"); nakon što su se preselili u Bat, čini se da je radila samo na "Votsonovima", delu koje je ostavila nedovršenim.

Postoje mnoge teorije koje objašnjavaju ovo - da je žudela za selom, da je bila tužna zbog gubitka doma iz detinjstva, mrzela gradski život i da nije imala prostora da piše u njihovim relativno skučenim smeštajima i da nije imala vremena u užurbanom vrtlogu svog novog društvenog života.

S druge strane, "Votsonovi", iako nedovršeno delo, jedno je od njenih najzanimljivijih fiktivnih eksperimenata, koji u njeno pisanje unosi novu notu mračnog socijalnog realizma. Veoma malo njenih dela iz ovog perioda je preživelo, tako da možemo samo da nagađamo da li su životni izazovi u to vreme zaustavili njeno pisanje ili je u pitanju nešto drugo.

U pismima svojoj sestri, Džejn je opisala "Gordost i predrasudu" (1813) kao svoje "drago dete".

Ovo je zanimljiva analogija jer je, poput trudnoće i porođaja, stvaranje njenih romana bio dug i naporan proces. Delo "Gordost i predrasuda", na primer, dugo je nastajalo, prvi nacrt je započela u oktobru 1796, ali knjiga nije objavljena sve do januara 1813. godine. Nepročitani rukopis je odbio prvi izdavač kome je poslat.

Gledajući svoje romane kao svoju decu, Džejn je takođe možda priznala da ih verovatno ne bi napisala da je sledila tradicionalni put žena iz svoje klase i postala supruga i majka.

Njena pisma ne sadrže nikakve naznake da je žalila što nema decu, ali, ako jeste, barem je imala puno svojih brojnih nećaka i nećaka, kojima je bila odana i mnogo voljena tetka.

Naposletku je došlo i priznanje o vrednosti ovih dela

Kada je imala 41 godinu, Džejn se razbolela od onoga što se danas smatra Adisonovom bolešću - retkim poremećajem nadbubrežnih žlezda koji izaziva umor, slabost mišića i vrtoglavicu. Ipak, istoričari umetnici i medicinski stručnjaci i dalje raspravljaju o uzroku prerane smrti spisateljice.

Uprkos svom lošem zdravlju, Džejn je počela da radi na novom romanu, "Braća", koji će biti objavljen nakon njene smrti kao "Sanditon". U aprilu 1817. Džejn je napisala svoj testament i imenovala Kasandru za svoju naslednicu.

Džejn je umrla u Vinčesteru 18. jula 1817, pošto se tamo preselila sa svojom sestrom zbog  lečenja.

"Pod tuđim uticajem" i "Northanger opatija" objavljeni su zajedno u decembru 1817. sa biografskim obaveštenjem koje je napisao Džejnin brat Henri. U njemu je Henri identifikovao Džejn kao autorku "Razuma i osećajnosti", "Gordosti i predrasuda", "Mensfild parka" i "Eme".

Džejnin status i popularnost porasli su 1870. objavljivanjem biografije njenog bratanca Džejmsa Edvarda Ostin-Lija i pažljivo uređene zbirke njenih radova, objavljenih početkom 20. veka. Međutim, tek 1940-ih naučnici su počeli da priznaju Džejnine romane kao izvanredne.

Džejn je danas poznata kao toliko priznata autorka, ali na njenom nadgrobnom spomeniku u Vinčesterskoj katedrali uopšte nema indikacija da je bila pisac. Njena ožalošćena porodica nije smatrala da to vredi zabeležiti na spomeniku, a Džejn je sahranjena u katedrali samo zato što je umrla u blizini i veruje se da je njen brat sveštenik dobio posebnu dozvolu za to.

Mesingana spomen-ploča, na kojoj se pominje da je Džejn bila pisac, postavljena je na zid u blizini njenog groba 1872. Kupljena je zaradom njene biografije koju je napisao njen bratana. On je počeo da je piše da zadovolji rastuću radoznalost o njenom životu i radu. Postojala je tolika potražnja da je ubrzo izašlo drugo, prošireno izdanje, piše "Historyextra.com".

Biografija je objavljena pod nazivom "Sećanja na Džejn Ostin" - zahvaljujući ovom opisu autorkinog života, ona je prepoznata kao hroničarka džordžijanske kulture.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.