Zašto se u četrdesetim budimo umorniji nego ikada? Objašnjenje će vas iznenaditi

Postoji jedna životna decenija o kojoj retko govorimo iskreno. Ne zato što je dramatična, već zato što je tiha, podmukla i iscrpljujuća. U tim godinama ne osećamo se staro, ali više nemamo energiju kao nekada. Nismo bolesni, ali stalno smo umorni. I često ne razumemo zašto.

Naučnici sada nude objašnjenje.

Prema profesorki anatomije Mišel Spirs sa Univerziteta u Bristolu, upravo su četrdesete godine života za mnoge ljude najnaporniji period. Ne zbog toga što telo „propada“, već zbog nečega što ona naziva „nesklad između biologije i zahteva“.

Drugim rečima, organizam i dalje može da proizvede energiju, ali okolnosti pod kojima to čini više nisu iste kao u dvadesetim godinama. Istovremeno, životni zahtevi dostižu vrhunac.

I tu dolazi do sudara.

Ali postoji i dobra vest.

Zašto su dvadesete delovale nepobedivo

Kada se osvrnemo na dvadesete godine, često nam deluju gotovo nestvarno. Manjak sna, kasni izlasci, stres oko fakulteta ili prvog posla, neredovno vežbanje — sve je to prolazilo bez većih posledica.

Nauka potvrđuje taj osećaj.

U dvadesetim godinama telo je biološki izuzetno prilagodljivo. Obnova mišića je brža, zapaljenski procesi traju kraće, a proizvodnja energije na ćelijskom nivou je efikasna i obilna.

Mitohondrije, koje su zadužene za proizvodnju energije u ćelijama, tada rade brže i uz manje štetnih nusproizvoda. Kada organizam ima više raspoložive energije, loš san ili intenzivan trening se „plaćaju“ manje.

Zato je telo tada delovalo kao da može sve.

Šta se zapravo menja u četrdesetim

Promene ne dolaze naglo. One su suptilne i postepene.

Već od kasnih tridesetih godina prirodno počinje opadanje mišićne mase, osim ako se ne održava redovnim treningom snage. Sa manjom mišićnom masom, svakodnevni pokreti zahtevaju više energije nego ranije.

Istovremeno, mitohondrije postaju manje efikasne. To znači manje dostupne energije i više zapaljenskih nusproizvoda. Oporavak postaje „skuplji“ za organizam.

Ono što je u dvadesetim bila jedna neprospavana noć, u četrdesetim postaje višednevni osećaj iscrpljenosti.

Ali to nije sve.

San više nije isti

Jedna od najvećih promena u četrdesetim godinama odnosi se na kvalitet sna.

U dvadesetim je san dublji i efikasniji. I kraći odmor može doneti osećaj potpune obnove. Sa godinama, sistemi koji omogućavaju dubok san postaju osetljiviji.

Kod žena, oscilacije estrogena i progesterona tokom perimenopauze direktno utiču na delove mozga koji regulišu dubinu sna i telesnu temperaturu. San postaje plići, češće isprekidan.

Kod muškaraca se takođe javljaju hormonske promene koje utiču na kvalitet odmora.

Uz to, odgovor organizma na stres postaje izraženiji. Kortizol noću češće raste umesto da opada. Posledica je buđenje sa osećajem da se telo zapravo nije odmorilo.

I tada se javlja rečenica koju mnogi u četrdesetim ponavljaju: „Spavao sam, ali nisam odmorio.“

Vrhunac obaveza dolazi baš tada

Biološke promene same po sebi ne bi bile toliki problem da se ne poklapaju sa životnim vrhuncem obaveza.

Četrdesete su često period:

najveće profesionalne odgovornosti

• brige o deci
• brige o starijim roditeljima
• finansijskog pritiska
• stalnog donošenja važnih odluka

Mentalni rad i konstantno prebacivanje sa jedne obaveze na drugu troše energiju jednako kao i fizički napor.

Zato se mnogi osećaju iscrpljeno čak i kada „nisu ništa fizički radili“.

Ovo je suština nesklada između biologije i zahteva.

Umor nije isti kod svih

Važno je naglasiti da proces starenja nije univerzalan.

Dve osobe iste dobi mogu imati potpuno različit nivo energije. Razlika često nije u godinama, već u opterećenju koje život nosi.

Hronični stres, manjak sna, nedostatak fizičke aktivnosti i nepravilna ishrana dodatno pojačavaju osećaj iscrpljenosti.

Drugim rečima, četrdesete nisu problem same po sebi. Problem je kombinacija biologije i načina života.

Dobra vest: energija se može vratiti

I ovde dolazi ono što mnoge iznenađuje.

Istraživanja pokazuju da se u šezdesetim godinama nivo energije često stabilizuje, a kod nekih se čak i poveća. Profesionalne obaveze su blaže, deca su odrasla, ritam spavanja pravilniji.

Stres opada.

Mitohondrije se i u kasnijem dobu mogu prilagoditi, naročito uz redovan trening snage. Istraživanja pokazuju da osobe u šezdesetim i sedamdesetim godinama, već nakon nekoliko meseci vežbanja, mogu povećati snagu, poboljšati metabolizam i osetiti porast vitalnosti.

Dakle, umor u četrdesetim nije trajna presuda.

Kako da sebi pomognete ako ste u najnapornijoj deceniji

Cilj nije da pokušate da imate energiju dvadesetogodišnjaka. Cilj je da zaštitite organizam.

Evo konkretnih saveta koji se u istraživanjima pokazuju kao najefikasniji:

1. Uvedite rutinu spavanja

Idite na spavanje u isto vreme, čak i vikendom. Organizam voli predvidivost. Dubok san se gradi disciplinom.

2. Uključite trening snage

Očuvanje mišićne mase direktno utiče na nivo energije. Dovoljna su dva do tri treninga nedeljno.

3. Povećajte unos proteina

Proteini pomažu očuvanju mišića i stabilizuju energiju tokom dana. Posebno su važni posle 35. godine.

4. Upravljajte stresom aktivno

Tehnike disanja, šetnja, meditacija ili jednostavno vreme bez telefona imaju ogroman efekat na nivo kortizola.

5. Ne ignorišite hronični umor

Ako se iscrpljenost ne popravlja, važno je proveriti hormone, štitnu žlezdu i nivo gvožđa.

Reč utehe

Ako ste u četrdesetim i osećate se umorno, niste slabi. Niste lenji. Niste „propali“.

Verovatno ste samo u najzahtevnijoj životnoj fazi u kojoj se biologija i obaveze sudaraju.

Dobra vest je da je taj period prolazan. Uz pravilne navike, energija se može stabilizovati i vratiti.

Jer najnapornije godine ne znače i najgore godine.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.