Mesecima je imala koprivnjaču, lice joj toliko oteklo da je završila u hitnoj: Lekari nisu znali šta se dešava

Sve je počelo nakon alergijske reakcije na novi proizvod za kosu, a onda su usledili meseci svraba, bolova, nesanice i brojnih odlazaka u Hitnu pomoć. Tek kada je posetila alergologa, dobila je dijagnozu koja joj je objasnila kroz šta prolazi, ali ne i odgovor na pitanje kako da se zauvek reši problema.

Ponekad simptomi koji na prvi pogled deluju bezazleno mogu potpuno da promene svakodnevicu, naročito kada traju nedeljama i mesecima, a ni lekari ne mogu da pronađu njihov uzrok. Upravo to dogodilo se jednoj ženi koja je mesecima živela sa koprivnjačom, pokušavajući da pronađe način da ublaži tegobe koje su joj u jednom trenutku potpuno preuzele život.

Sve je počelo u februaru, kada je tokom putovanja upotrebila novi proizvod za kosu. Ubrzo je dobila alergijsku reakciju, a koža glave postala je upaljena i počela intenzivno da je svrbi. Situacija se potom dodatno zakomplikovala jer se posumnjalo na infekciju, zbog čega je dobila dve terapije antibioticima.

Iako su antibiotici pomogli da se infekcija povuče, ubrzo nakon toga počele su da se pojavljuju crvene promene na koži, nalik koprivnjači.

U početku su to bile jedna ili dve promene na telu, ali se osip vremenom širio, dok joj lice nije toliko oteklo da je morala nekoliko puta da potraži pomoć u Hitnoj službi.

Mesecima nije mogla da pronađe uzrok, a terapije nisu pomagale

U saradnji sa lekarima pokušavala je da utvrdi šta izaziva reakcije, ali nijedan potencijalni okidač nije mogao dosledno da objasni zašto se simptomi vraćaju.

Lekari nisu verovali da je proizvod za kosu, koji je izazvao početnu alergijsku reakciju, direktno odgovoran za koprivnjaču koja se kasnije razvila. Ipak, pravi uzrok ostao je nepoznat.

U naredna dva meseca dobila je čak šest ili sedam terapija kortikosteroidima, u pokušaju da se upala i osip smire. Uz to je uzimala različite antihistaminike, ali poboljšanje nije dolazilo.

Od brojnih lekova osećala se potpuno iscrpljeno, kao da je neprestano pod dejstvom sedativa. Čak joj je i farmaceut u lokalnoj apoteci rekao da uzima previše medikamenata.

Međutim, ono što joj je najviše otežavalo svakodnevicu bili su intenzivan svrab i bolovi.

Promene na koži bile su toliko izražene da joj je čak i nošenje odeće postalo neprijatno. Češala se do te mere da je povređivala sopstvenu kožu, a noću gotovo uopšte nije mogla da spava.

Pokušavala je sve što joj je delovalo kao potencijalno rešenje. Tuširala se hladnom vodom, kupovala preparate protiv svraba u apotekama i menjala rutinu nege, ali ništa nije donosilo dugotrajnije olakšanje.

Nedelje su prolazile, a odgovora nije bilo. Svaki novi odlazak kod lekara završavao se novom terapijom, dok je ona sve više bila iscrpljena i fizički i psihički.

Konačno je dobila dijagnozu: Hronična spontana urtikarija

Iako je već bila pod nadzorom dermatologa, napadi koprivnjače nastavili su da se javljaju.

Osip bi najpre počeo na rukama ili leđima, a zatim se širio niz telo, zahvatajući noge i druge delove kože. U jednom trenutku promene su bile gotovo svuda.

Prekretnica se dogodila kada je počela da odlazi kod alergologa, koji joj je postavio dijagnozu hronične spontane urtikarije.

Reč je o stanju koje karakterišu crvene, izdignute promene na koži, praćene intenzivnim svrabom, a koje se ponavljaju tokom perioda dužeg od šest nedelja.

Za razliku od klasične alergijske reakcije, kod hronične spontane urtikarije često nije moguće utvrditi konkretan uzrok. Tegobe mogu da se javljaju bez očiglednog spoljašnjeg okidača, dok određeni faktori, poput toplote, hladnoće, fizičke aktivnosti ili pritiska na kožu, mogu da pogoršaju simptome.

Tako, na primer, i uska odeća, koja vrši pritisak na kožu, kod pojedinih osoba može da izazove ili pojača pojavu promena.

Dobijanje dijagnoze donelo joj je određeno olakšanje. Konačno je znala da ono kroz šta prolazi nije nešto što umišlja i da za njene tegobe postoji medicinsko objašnjenje.

Ipak, istovremeno je bila i razočarana.

Nadala se da će, kada sazna šta joj se dešava, dobiti terapiju koja će problem trajno rešiti. Umesto toga, saznala je da je reč o hroničnom stanju koje se uglavnom kontroliše lečenjem i ublažavanjem simptoma.

Tokom jednog posebno teškog napada otišla je pravo u ordinaciju svog alergologa i očajnički ga upitala šta bi trebalo da radi.

Odgovor nije bio jednostavan. Nije postojalo brzo rešenje koje bi joj garantovalo da se koprivnjača više nikada neće vratiti.

Odlučila je da promeni ishranu i svakodnevne navike

Alergolog joj je predložio terapiju lekom koji se primenjuje injekcijama i može da pomogne u kontroli hronične urtikarije.

Međutim, nakon svega što je prethodno prošla sa brojnim lekovima i njihovim neželjenim dejstvima, bila je veoma nepoverljiva prema novim terapijama.

Zbog toga je odlučila da potraži i druga mišljenja. Obratila se lekaru tradicionalne kineske medicine i počela da uzima biljne preparate.

U jednom trenutku uzimala je čak 24 tablete dnevno, uključujući različite suplemente, poput kvercetina i probiotika.

Bila je spremna da isproba gotovo sve što bi moglo da joj donese olakšanje.

Istovremeno je započela eliminacionu dijetu, fokusirajući se na namirnice sa niskim sadržajem histamina i hranu koju je smatrala protivupalnom.

Informacije je pronalazila na internetu, a namirnice je izbacivala postepeno, prateći kako njeno telo reaguje na promene.

Vremenom je počela da primećuje poboljšanje.

Iako je u međuvremenu prestala da uzima sve biljne preparate, nastavila je sa vitaminima i antihistaminicima, dok je ishrana ostala jedan od najvažnijih delova njene svakodnevice.

Danas uglavnom jede iste namirnice, priprema obroke kod kuće i pažljivo bira šta će se naći na njenom tanjiru.

Za doručak najčešće jede belanca, batat i piletinu ili ćuretinu. Ručak se uglavnom sastoji od mlevene ćuretine i povrća, dok za večeru bira losos sa brokolijem.

Izbegava sosove, a začine je svela na so, biber i beli luk.

Ipak, čak ni ovakav režim ne garantuje da će izbeći nove napade.

Kada ode u restoran, ponekad već neposredno nakon obroka počinje da oseća kako se koprivnjača ponovo pojavljuje.

Zbog toga se sve češće odlučuje da jede kod kuće, gde ima veću kontrolu nad sastojcima i načinom pripreme hrane.

Važno je, međutim, naglasiti da eliminacione dijete i izbacivanje namirnica nisu univerzalno rešenje za hroničnu spontanu urtikariju. Ishrana ne mora biti uzrok tegoba kod svake osobe, a stroga ograničenja mogu dovesti do nutritivnih nedostataka, zbog čega bi promene u jelovniku trebalo sprovoditi uz savet lekara ili nutricioniste.

„Ljudi misle da je to samo alergija, ali nije tako jednostavno“

Jedna od najtežih stvari sa kojima se suočila jeste nerazumevanje okoline.

Kada nekome kaže da ima koprivnjaču, ljudi često pretpostave da je u pitanju obična alergijska reakcija koja će proći za nekoliko dana, čim se ukloni namirnica ili proizvod koji ju je izazvao.

Međutim, kod hronične spontane urtikarije situacija je mnogo složenija.

„Nije to samo koprivnjača. U pitanju je nešto mnogo dublje“, poručila je, opisujući koliko ovakvo stanje može da utiče na svakodnevni život.

Meseci provedeni u neizvesnosti, neprospavane noći, bolovi i stalno iščekivanje novog napada učinili su da se oseća izolovano. Ponekad joj se činilo da je jedina osoba koja prolazi kroz takvo iskustvo.

Veliku podršku pronašla je na društvenim mrežama, gde je stupila u kontakt sa drugim ljudima koji se suočavaju sa hroničnom koprivnjačom.

Razgovori sa njima pomogli su joj da shvati da nije sama i da postoje ljudi koji razumeju koliko je teško živeti sa simptomima koji se ne mogu u potpunosti predvideti.

Naučila je da ne mora da ima odgovor na svako pitanje da bi nastavila dalje

Danas i dalje pokušava da pronađe uzrok svojih tegoba, ali je svesna da možda neće odmah dobiti sve odgovore.

Umesto da svakodnevno pokušava da kontroliše svaki detalj svog života, počela je da se usredsređuje na ono na šta zaista može da utiče.

Sarađuje sa lekarima, prati obrasce pojavljivanja simptoma, vodi računa o svom telu i pokušava da ne postane opsednuta svakim faktorom koji bi mogao da izazove novi napad.

Posebno je naučila da ceni dane kada nema koprivnjaču, umesto da ih provodi u strahu od sledećeg pogoršanja.

Onima koji prolaze kroz slično iskustvo poručuje da je važno da se informišu, traže odgovarajućeg specijalistu i postavljaju pitanja, ali i da ne odlažu sopstveni život dok čekaju da pronađu objašnjenje za svaki simptom.

„Postoji razlika između odustajanja od potrage za odgovorima i pronalaženja mira dok nastavljate da ih tražite“, poručila je.

Njena priča podseća da život sa hroničnim oboljenjem nije samo borba sa fizičkim simptomima, već i sa neizvesnošću, strahom i osećajem da sopstveno telo više nije moguće predvideti.

Iako se nada da će u budućnosti imati sve više dana bez koprivnjače, za sada uči kako da živi sa svojim stanjem, bez odustajanja od pokušaja da pronađe rešenje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.