Nikad nećete pogoditi koje voće je najzdravije na svetu: Čuva srce, mozak i pomaže bezbolnom starenju

Koliko puta ste čuli da ne postoji jedna namirnica koja može da vam produži život? To je tačno. Dugovečnost ne zavisi od jednog obroka niti od jednog "čudesnog" sastojka, već od navika koje ponavljamo iz dana u dan. Upravo zato stručnjaci koji se bave zdravim starenjem mnogo više govore o svakodnevnim izborima nego o dijetama koje kratko traju.

Kada neko ko godinama proučava vezu između ishrane i dugovečnosti kaže da jednu vrstu voća nikada ne preskače, teško je ostati ravnodušan. Nije reč o egzotičnoj ili skupoj namirnici, već o voću koje je lako pronaći, može da se jede na mnogo načina i donosi niz koristi za organizam.

Prema rečima istraživačice dugovečnosti i ishrane Emili Džonston, docentkinje istraživača na Univerzitetu NYU Langone, upravo su bobičasto voće i njegova redovna konzumacija jedan od najboljih izbora za očuvanje zdravlja tokom godina.

Zašto je upravo bobičasto voće prvi izbor za dugovečnost?

Govoreći za TODAY.com, Džonston ističe da svakog dana daje prednost bobičastom voću. U tu grupu spadaju borovnice, maline, jagode i kupine, a svaka od njih donosi vredne hranljive sastojke koji podržavaju zdravlje organizma.

Borovnice se često izdvajaju kao najbogatiji izvor antioksidanasa među bobičastim voćem, ali stručnjakinja naglašava da je najvažnije jesti raznovrsno voće iz ove grupe, umesto da se fokusirate samo na jednu vrstu.

Malo voće sa velikim zdravstvenim prednostima

Na prvi pogled deluju kao obična užina, ali bobičasto voće sadrži impresivnu kombinaciju vlakana, vitamina, minerala i antioksidanasa.

Posebno se izdvaja sadržaj vlakana, koja imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja digestivnog sistema. Istovremeno mogu da doprinesu stabilnijem nivou šećera u krvi, nižem holesterolu i smanjenju rizika od bolesti srca. Istraživanja ukazuju i na povezanost dovoljnog unosa vlakana sa manjim rizikom od raka debelog creva.

Pored toga, bobičasto voće obiluje flavonoidima - biljnim jedinjenjima poznatim po svom protivupalnom dejstvu. Upravo oni doprinose zaštiti srca i mozga, a postoje dokazi da redovna konzumacija bobičastog voća tokom srednjih godina života može biti povezana sa boljim kognitivnim funkcijama i manjim rizikom od razvoja demencije.

Prirodna slatkoća koja može da zameni industrijske slatkiše

Još jedna prednost bobičastog voća jeste prirodna slatkoća. Za razliku od proizvoda sa dodatim šećerom, ono istovremeno donosi vitamine i minerale koji organizmu zaista koriste.

Većina bobica bogata je vitaminom C, koji doprinosi normalnom funkcionisanju imunog sistema, kao i vitaminom K, važnim za normalno zgrušavanje krvi. Tu su i kalijum i magnezijum, minerali koji imaju značajnu ulogu u radu mišića i nervnog sistema.

Kako da ga češće uvrstite u ishranu?

Dobra vest je da za više bobičastog voća u ishrani nisu potrebne velike promene. Možete ga dodati u jutarnji jogurt ili ovsenu kašu, ubaciti u smuti, posuti preko salate ili jednostavno pojesti kao užinu između obroka. Odlično funkcioniše i kao lagani desert kada vam se jede nešto slatko.

Emili Džonston savetuje da tokom dana jedete različite vrste voća i povrća kako biste organizmu obezbedili što širi spektar hranljivih materija. Preporuka je da se svakodnevno unese najmanje pet porcija voća i povrća, uz nemasne izvore proteina, zdrave masti i integralne žitarice.

Na kraju, ono što bobičasto voće izdvaja nije samo bogat nutritivni sastav, već činjenica da ga je lako pretvoriti u svakodnevnu naviku. Upravo takve male, ali dosledne odluke, prema stručnjacima koji proučavaju dugovečnost, predstavljaju jedan od najvažnijih temelja zdravijeg i kvalitetnijeg života.

(Ona.rs / Today)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.