Praštanje je jedna od najvažnijih hrišćanskih vrlina: Psiholog objašnjava zašto je još značajno

U vreme posta crkveno i duhovno pravilo je da je praštanje, posebno bližnjima, ali i svima onima koji su nas nekada povredili, jedna od najvažnijih stvari. Međutim, oprostiti nije samo religijski važno, već i psihološki, jer opraštanje donosi sreću i onom ko prašta i onom kome je oprošteno.

- Ne postoji niko ko se bar jednom u životu nije osetio izdano i povređeno, a takva osećanja uglavnom kod ljudi izazivaju potrebu za osvetom i da im vratimo "milo za drago" - kaže za Ona.rs psihoterapeut Ana Popović.

Kako navodi najčešće su ljudi koji nas povređuju nama bliske osobe - prijatelji, partneri, članovi porodice…

- Međutim, ako se osvetimo i vratimo istom merom, to neće učiniti da se dugoročno osećamo dobro. Negativne emocije koje imamo prema drugim ljudima, najštetnije su za nas same, pa je praštanje značajno i zbog našeg osećaja mira i harmonije - ističe terapeut.

Kako Popović navodi, što smo zreliji i što više radimo na sebi to više shvatamo da je osveta besmilena i da ne želimo drugima da radimo ono što su oni nama i što nas je povredilo.

Iskren oproštaj donosi duševni mir

- Zato nam vrlo često oproštaj donosi olakšanje. Trebalo bi imati na umu da je za iskren oproštaj potrebno vreme. Pitanje je naravno i da li se radi o izigranom poverenju ili uvredi i još važnije ko nas je razočarao.

Veoma je važno da objektivno sagledamo situaciju i spoznamo da li je nešto vredno da se osećamo besno i ogorčeno. U slučaju da smo shvatili da to nešto nije vredno naših negativnih emocija, potrebno je da se zapitamo šta je to što nas je povredilo ili pogodilo - objašnjava terapeut.

Popović dodaje da je važno da osvestimo šta nas najviše "boli" i kako smo se našli u situaciji da se osetimo povređeno.

- Kada shvatimo da nas je neko povredio samo zato što nas iz njemu jasnih, a nama do tada nejasnih razloga smatra superiornijim, bićemo u stanju da razjasnimo situaciju sa tom osobom, oprostimo joj i pređemo preko njenog ponašanja i uvreda koje smo od nje doživeli.

Dobro je ako uspevamo sa onim ko nas je povredio da nastavimo komunikaciju i uspostavimo ponovo odnos kojim ćemo vratiti međusobno poverenje. Ukoliko situaciju ne razrešimo, praštamo jer bi to "tako trebalo" i sve se svede na našu želju da budemo dobri i plemeniti, to nije pravi oproštaj, jer će osećaj gorčine ostati - objašnjava Popović.

Ona dodaje da je veoma važno, ako nam je stalo do dobrih odnosa, da nezadovoljstvo iskažemo i ne taložimo u sebi, već da onom ko nas je povredio to jasno stavimo do znanja.

- Kada jasno kažemo šta nas boli i koje je naše mišljenje druga strana će imati priliku da nam objasni razloge svog ponašanja i reakcije i da može da razume naša osećanja i stav. Kroz iskazivanje i razgovor onom ko nas je povredio pružamo šansu da ubuduće ispravi ponašanje. Takođe je važno da ne upadnemo u zamku da se smatramo superiornim ako mi oprostimo, a druga strana nije u stanju da to isprati - objašnjava terapeut.

Praštanje se uči

Popović navodi da mladost obično prati bunt i potreba za osvetom, ali da se, kao i sve, praštanje uči sa odrastanjem i zrelošću.

- Kao što se deca uče od malih nogu lepom ponašanju, da znaju da se zahvale i izvine, tako se učimo i iskrenom praštanju. Prvi korak je da naučimo sebi da oprostimo, a onda ćemo uspeti da oprostimo i drugima. Preduslov je da prihvatamo i volimo sebe i budemo svesni da su greške sastavni deo života i da se na njima uči.

I zreo, odrastao čovek može da napravi pogrešnu procenu onog drugog, ali uvek postoje pokazatelji koji nam govore da li imamo pred sobom iskrenu osobu, pravog prijatelja, kolegu, nekoga kome treba verovati ili ne. Da li je taj neko voljan da duhovno raste i nauči kao i mi sami da oprašta - objašnjava psiholog.

Ona dodaje da je u zdravim odnosima praštanje "dvosmerna ulica", ali da je takođe moguće oprostiti jednostrano neku uvredu i otpustiti te negativne emocije koje smo "uzgajali".

- To je umešnost i veoma je važno da naučimo da je primenjujemo, tako što ćemo praštati bez potrebe da nam druga strana bude za to zahvalna. Onda je to praštanje iz srca, a ne iz ega. Imajte na umu da gomilanje negativnih emocija dugoročno može da se odrazi, ne samo na psihičko, već i na somatsko zdravlje.

Ogorčenost, ozlojeđenost, osećaj straha i stresa talože se u našem telu, ono pamti sve i to vremenom može da se manifestuje kao problem sa zdravljem. I ne samo što je to hrišćanska vrlina, a nije slučajno birana za takvu, oproštaj je veoma važan zbog našeg mentalnog i fizičkog zdravlja. Njime otpuštamo sve negativne emocije i pronalazimo mir sa sobom - zaključuje Popović.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.