Dobro obratite pažnju: Deca koja su duboka nesrećna uvek izgovaraju ovih 12 rečenica

Deca retko kažu direktno da su tužna, usamljena ili preopterećena. Umesto toga, izražavaju svoje emocije kroz rečenice koje lako možemo pogrešno protumačiti. Donosimo koje su to izjave i šta nam zapravo poručuju, prema mišljenju stručnjaka.

Deca često nemaju alate ni iskustvo kao odrasli kada je reč o izražavanju emocija. Umesto da direktno kažu da su tužna, usamljena ili uplašena, često koriste rečenice koje odrasli olako odbacuju. Ipak, iza tih reči često se kriju mnogo dublje emocije.

Prema podacima američkog CDC-a, čak 1 od 5 dece i adolescenata tokom odrastanja iskusi neki oblik mentalnih ili emocionalnih poteškoća. Zato je važno da roditelji i staratelji prepoznaju tihi vapaj za pomoć, čak i kada dolazi kroz rečenice koje deluju kao „faza“ ili „drama“.

Donosimo 11 rečenica koje deca često koriste kada im nije dobro i šta se iza njih krije, prema mišljenju stručnjaka:

„Baš me briga“

Kada dete kaže da ga nije briga, to često nije znak lenjosti ili prkosa, već umora, tuge ili preopterećenosti. Psihijatrica Candida Fink objašnjava da deca, baš kao i odrasli, fizički reaguju na jake emocije. Kada se osećaju preplavljeno, „isključivanje“ i distanca postaju obrambeni mehanizam.

„Niko me ne razume“

Deca koja su često doživela da ih se ne sluša ili ne shvata ozbiljno mogu razviti osećaj da nikada neće biti prihvaćena. Siguran prostor u kojem smeju biti ono što jesu, bez osude, presudan je za njihovo emocionalno zdravlje.

„Niko me ne voli“

Roditelji ovu rečenicu često doživljavaju kao preterivanje, ali ona može biti odraz stvarne usamljenosti. Psihologinja Nancy Darling ističe da deca i tinejdžeri danas imaju manje svakodnevnih, spontanih socijalnih interakcija, što otežava razvijanje prijateljstava i osećaja pripadnosti.

„Ne mogu ja to“

Kada dete kaže da nešto ne može, iza toga se često krije nesigurnost, a ne nedostatak truda. Stručnjakinja za razvoj dece, Claire Lerner, upozorava da ako ignorišemo dečje emocije, oni prestaju da traže pomoć, a time propuštaju priliku da nauče kako da se nose sa teškim osećanjima.

„Bojim se da tražim pomoć“

Mnoga deca se plaše da pokažu ranjivost jer su naučila da je „slabost“ nešto loše. Psihologinja Eileen Kennedy-Moore naglašava da deca često ne znaju kada i kako da zatraže podršku i da im to treba pokazati kroz praksu, a ne kritiku.

„Moja je krivica“

Dete koje stalno sebe krivi za sve verovatno nije „odgovorno“, već nosi teret samoprijekora. Psihoterapeutkinja Imi Lo objašnjava da deca koja se prerano naviknu da preuzimaju krivicu često odrastu u odrasle koji preuzimaju odgovornost za sve i time narušavaju sopstveno samopouzdanje.

„Voleo/volela bih da mogu sve ispočetka“

Ova rečenica često dolazi iz osećaja nemoći, ne zbog jedne greške, već niza situacija koje dete ne zna da reši. Potreba za „novim početkom“ zapravo je tihi vapaj za podrškom, razumevanjem i svežim pogledom na problem.

„Ne želim da pričam“

Kada dete odbija razgovor, to često znači da se ne oseća sigurno. Možda je već bilo posramljeno ili ignorisano kada je pokušalo da podeli emocije. Šutnja tada postaje način da se zaštite. Strpljenje i prihvatanje mogu otvoriti vrata za razgovor.

„Osećam se izgubljeno“

Osećaj izgubljenosti često se javlja kod dece koja prolaze kroz velike promene – selidbu, promenu škole, razvod roditelja. Iako su te situacije odraslima možda „male“, deci mogu potpuno poremetiti osećaj sigurnosti.

„Sve je besmisleno“

Kada dete kaže da ništa nema smisla, to ne znači da je lenjo ili nemotivisano, već da je možda doživelo puno razočaranja. Umesto da ih ubeđujemo da nije tako, važno je sa empatijom priznati njihovu emociju i pomoći im da korak po korak vrate veru u sebe i svet.

„Bojim se šta će biti“

Strah od budućnosti često proizlazi iz nesigurnosti i osećaja da nad svojim životom nemaju kontrolu. Stručnjakinja za lični razvoj Ariane de Bonvoisin savetuje da roditelji budu detetu „sigurna luka“ u trenucima promene, neko ko ostaje stabilan i postojan bez obzira na spoljne okolnosti.

Kako roditelji mogu pomoći?

Slušajte između redova. Pitanja poput „Kako si?“ možda neće uvek uroditi odgovorima, ali otvorenost, toplina i svakodnevno prisustvo šalju snažnu poruku: Tu sam za tebe, bez obzira na sve. Deci nije potreban savršen roditelj, već neko ko ih vidi, čuje i voli i kada su srećni i kada nisu.

(Ona.rs/Miss7mama)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.