Zašto neki ljudi mrze praznike: Prave rane nose se iz detinjstva, moguće je da ste doživeli OVO

6. Odgajanje u prisustvu zavisnosti

Porodice u kojima su alkohol ili druge zavisnosti bili deo svakodnevice stvaraju decu koja praznike vezuju za napetost, strah i neizvesnost. Čak i ako su roditelji kasnije postali stabilni, telo pamti obrasce iz prošlosti i reaguje anksiozno.

7. Prerano preuzimanje odraslih uloga

Mnoga deca su odrastala kao mali čuvari porodice. Oni koji su hranili mlađe, smirivali svađe ili organizovali dom, kasnije na porodičnim okupljanjima automatski ulaze u istu ulogu. To dovodi do iscrpljenosti i otpora prema praznicima.

8. Očigledan favoritizam

Favorizovanje jednog deteta i zanemarivanje drugog ostavlja trajne posledice. Odrasli koji su bili manje voljeni osećaju se nevidljivo, dok oni koji su bili favorizovani nose krivicu i pritisak očekivanja. Praznici samo pojačavaju ove stare dinamike.

9. Stalna kritika i nedostatak nežnosti

U mnogim porodicama kritika je bila norma, a pohvala izuzetak. Ljudi koji su rasli uz stalno ukazivanje na mane kasnije se plaše prazničnih okupljanja jer znaju da će opet slušati komentare o svom izgledu, karijeri ili životnim izborima. Nedostatak topline čini druženja emocionalno iscrpljujućim.

10. Neprihvatanje identiteta i izbora

Deca koja su se razlikovala od porodičnih očekivanja često su morala da prikrivaju svoje autentične osobine kako bi bila prihvaćena. Kada praznici podrazumevaju povratak u ulogu koja nikada nije bila njihova, prirodno je da postoji otpor i potreba da se ostane na distanci.

Razumevanje korena neprijatnosti je prvi korak ka promeni

Neljubav prema praznicima ne znači da je neko nezahvalan ili težak. To je najčešće znak da telo i um pamte napetost iz prošlosti. Kada se prepoznaju obrasci, lakše je postaviti granice, smanjiti vreme provedeno u napornim okruženjima ili stvoriti sopstveni način proslave praznika koji ne izaziva stres.

Mnogi ljudi tek u odraslom dobu shvate da imaju pravo da odluče kakav odnos žele sa svojom porodicom i kakve praznike žele da žive. A pravo na mir je jednako legitimno koliko i pravo na slavlje.

(Ona.rs / GEEditing)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.