Zašto neki ljudi mrze praznike: Prave rane nose se iz detinjstva, moguće je da ste doživeli OVO

Mnogi odrasli svake godine sa nelagodom dočekuju praznike. Umesto radosti, osećaju napetost, anksioznost i težinu u stomaku čim počnu da stižu pozivi za porodična druženja. Iako se o tome retko govori, ova reakcija je veoma česta i obično ima duboke korene. Psiholozi objašnjavaju da strah od prazničnih okupljanja često potiče iz iskustava iz ranog detinjstva koja su ostavila trag, čak i kada su odrasli u međuvremenu potpuno promenili svoj život.

U nastavku su najčešći obrasci koji kasnije izazivaju nelagodu i otpor prema porodičnim susretima.

1. Odrastanje u atmosferi nepredvidivosti

Deca koja nikada nisu znala u kakvom će raspoloženju zateći roditelja razvijaju naviku opreza. Nepredvidive reakcije, promenljiva raspoloženja i stalno skeniranje „da li će nešto da eksplodira“ stvaraju emocionalni refleks koji ne nestaje kada dete odraste. Porodični skupovi kasnije deluju kao potencijalno minsko polje.

2. Potcenjivanje i umanjivanje emocija

U mnogim domovima deci se govorilo da preteruju, da su preosetljiva ili da nemaju razloga da se osećaju kako se osećaju. Kada se takvim porukama godinama narušava detetov unutrašnji kompas, odrastao čovek teško izražava emocije pred porodicom. Zbog toga praznici deluju kao povratak u ulogu u kojoj se autentične reakcije ne prihvataju.

3. Nezdravi obrasci sukoba

U porodicama gde su sukobi bili ili eksplozivni ili potpuno zabranjeni, deca ne uče kako izgleda zdrava komunikacija. Zato praznični ručkovi kod odraslih često aktiviraju strah od svađa ili nelagodnost zbog neizgovorenih tenzija. Nijedna od tih krajnosti ne stvara osećaj sigurnosti.

4. Konstantna poređenja i takmičenje

Domovi u kojima se ljubav merila ocenama, rezultatima ili postignućima ostavljaju duboke rane. Kada se tokom praznika ponovo pokrene klima poređenja, ljudi često izlaze sa osećajem nedovoljnosti bez obzira na svoje stvarne uspehe.

5. Nepostojanje granica u porodici

Deca koja nisu imala privatnost ili prostor u kojem se osećaju zaštićeno često i u odraslom dobu osećaju nelagodu pred indiskretnim pitanjima ili porodičnim zadiranjem u privatnost. Praznici podrazumevaju upravo takve trenutke, što ih čini emocionalno iscrpljujućim.

6. Odgajanje u prisustvu zavisnosti

Porodice u kojima su alkohol ili druge zavisnosti bili deo svakodnevice stvaraju decu koja praznike vezuju za napetost, strah i neizvesnost. Čak i ako su roditelji kasnije postali stabilni, telo pamti obrasce iz prošlosti i reaguje anksiozno.

7. Prerano preuzimanje odraslih uloga

Mnoga deca su odrastala kao mali čuvari porodice. Oni koji su hranili mlađe, smirivali svađe ili organizovali dom, kasnije na porodičnim okupljanjima automatski ulaze u istu ulogu. To dovodi do iscrpljenosti i otpora prema praznicima.

8. Očigledan favoritizam

Favorizovanje jednog deteta i zanemarivanje drugog ostavlja trajne posledice. Odrasli koji su bili manje voljeni osećaju se nevidljivo, dok oni koji su bili favorizovani nose krivicu i pritisak očekivanja. Praznici samo pojačavaju ove stare dinamike.

9. Stalna kritika i nedostatak nežnosti

U mnogim porodicama kritika je bila norma, a pohvala izuzetak. Ljudi koji su rasli uz stalno ukazivanje na mane kasnije se plaše prazničnih okupljanja jer znaju da će opet slušati komentare o svom izgledu, karijeri ili životnim izborima. Nedostatak topline čini druženja emocionalno iscrpljujućim.

10. Neprihvatanje identiteta i izbora

Deca koja su se razlikovala od porodičnih očekivanja često su morala da prikrivaju svoje autentične osobine kako bi bila prihvaćena. Kada praznici podrazumevaju povratak u ulogu koja nikada nije bila njihova, prirodno je da postoji otpor i potreba da se ostane na distanci.

Razumevanje korena neprijatnosti je prvi korak ka promeni

Neljubav prema praznicima ne znači da je neko nezahvalan ili težak. To je najčešće znak da telo i um pamte napetost iz prošlosti. Kada se prepoznaju obrasci, lakše je postaviti granice, smanjiti vreme provedeno u napornim okruženjima ili stvoriti sopstveni način proslave praznika koji ne izaziva stres.

Mnogi ljudi tek u odraslom dobu shvate da imaju pravo da odluče kakav odnos žele sa svojom porodicom i kakve praznike žele da žive. A pravo na mir je jednako legitimno koliko i pravo na slavlje.

(Ona.rs / GEEditing)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.