Po predanju, jedan od najpoznatijih braničevskih manastira zadužbina je Miloša Obilića

Brojni su razlozi zbog kojih je Sveti Zosim odabrao baš mesto podno Golubačkih planina za tihovanje. Blizina planina bogatih šumom i Tumanske reke čine mesto na kome se danas nalazi manastir Tumane čarobnim.

Jedno usmeno predanje, koje je zabeleženo tek tokom 19. veka, danas je praktično jedino svedočanstvo o nastanku jedne od najpoznatijih Svetinja Braničevskog okruga.

Prema tom predanju, manastir Tumane izgradio je niko drugi do srpski junak Miloš Obilić.

Smrt pustinjaka vodi do izgradnje svetinje

Zanimljivo je pomenuti da postoje dva segmenta narodnog predanja, koje se dovodi u vezu sa gradnjom manastira Tumane.

Pred Kosovski boj, manastir još nije bio dovršen, pa je Sveti knez Lazar pozvao svoga vlastelina (Miloša Obilića) da prekine zidanje rečima „Tu mani“, od čega je izvedeno ime manastira – navodi se na zvaničnom sajtu „Manastirtumane“.

Međutim, posebno je interesantno šire tumačenje narodnog predanja, u kome se pominje takođe Miloš Obilić, ali u drugačijoj situaciji.

Budući da je u to vreme mesto na kome se danas nalazi manastir bilo pod Miloševom upravom, to je on na području Golubačkih planina bio u lovu. Slučaj ili viša sila, tek hrabri srpski junak je tokom lova ranio Svetog Zosima, koji je baš to mesto odabrao za tihovanje. Želeći da ga spasi, Miloš ga nosi prema svojim dvorima, ali prema predanju starac mu se obratio rečima:

„Tu mani i pusti me da umrem“.

Na zvaničnom sajtu ove svetinje navedeno je još jedno, vrlo interesantno tumačenje naziva manastira, a koje se dovodi u vezu sa grčkim pojmom "timvos", odnosno latinskim "tumulus", što znači grobna humka ili grob. Ovo tumačenje je u radu „Venci knezu Lazaru i Ravanici“ izneo Božidar Kovačević.

Rušen, ali uvek obnavljan

Posmatranjem istorije manastira Tumane lako se može uvideti povezanost sa istorijom srpskog naroda. Koliko god puta bio rušen, pljačkan i spaljivan, ovaj, danas ženski manastir je opstajao.

U manastiru se danas nalaze mošti dvojice svetitelja, Prepodobnog Zosima Tumanskog i Prepodobnog Jakova, koje su zaslužne za mnoga čuda koja su se dogodila u svetinji na obali Tumanske reke.

Na zvaničnom sajtu ove svetinje danas se mogu pročitati svedočenja mnogih o čudima koja su doživeli tokom ili nakon posete manastiru, odnosno isposnici u kojoj je tihovao Sveti Zosim. Bilo je onih koji su izlečeni od najtežih bolesti, onih koje je Gospod obradovao porodom nakon dugo vremena, ali i onih koji su uspevali da se pomire sa nekim.

U prvoj polovini prošloga veka, kada je manastir još funkcionisao kao muški, u njemu su obitavali ruski i srpski monasi, pristigli iz manastira Miljkovo. Tada Tumanska svetinja beleži i značajan napredak u novijoj istoriji.

Izuzetno je interesantan podatak da su upravo ruski monasi u to vreme u manastir doneli čudotvornu ikonu Majke Božije „Kurskaja“.

Zanimljivosti o tumanskoj svetinji

U dve pećine koje povezuje relativno uski prolaz, udaljene oko kilometar od manastira Tumane, nalazi se mesto na kome je tihovao Sveti Zosim Sinajski. Jedna od njih je preuređena u kapelu, a posetioci mogu primetiti i autentičnost mesta.

Osim vodopada, koji se nalazi iza pećina, tu je i izvor vode, za koju se veruje da je čudotvorna. Shi-sinđel Pahomije, danas sahranjen na manastirskom groblju, poslednji je obitavao u pećini, 1965. godine.

Iako se znalo da je Sveti Zosim sahranjen u naosu hrama, uz njegov južni zid, što je bio običaj za sahranjivanje svetaca sa Gore Sinaj, na dan 21. avgusta 1936. godine članovi manastirskog bratsva su, po blagoslovu nadležnog episkopa, izvršili obretenje moštiju Prepodobnog Zosima. Potpuno očuvane mošti svetitelja danas se nalaze u glavnoj crkvi, posvećenoj Svetom arhanđelu Gavrilu.

Obretenje moštiju Prepodobnog starca Jakova Novog Tumanskog izvršene su, takođe po blagoslovu nadležnog episkopa dana 21. oktovbra 2014. godine i danas se nalaze pored moštiju Svetog Zosima.

Ikona iz ruskog manastira u blizini grada Kurska pristigla je u manastir Tumane pravim čudom, a preko ruskih monaha. Predanje koje je prati pominje stradanje ruskog manastira za vreme Oktobarske revolucije. Napuštajući manastir, monasi su ugledali ikonu Majke Božije potpuno netaknutu u ruševinama. Zato su je poneli sa sobom u Miljkov manastir, u kome su se najpre obreli.

Pretpostavka je da je nastala krajem 18. i početkom 19. veka. Danas se nalazi u tronu u glavnoj manastirskoj crkvi. Zvaničan sajt ove svetinje pominje i vrlo zanimljivu priču o krađi Bogorodičine ikone, 60-ih godina prošloga veka, za koju se veruje da je trebalo da bude prodata nekome na zapadnom tržištu.

"Vagon u koji je smeštena se iz nepoznatih razloga zapalio i u njemu je sve izgorelo, pa čak i jedan od dvojice ljudi, koji su ikonu ukrali. Zaprepašćen događajem, drugi saučesnik vratio je neoštećenu ikonu u manastir. Kasnije je i sam završio život pod misterioznim okolnostima."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.