Galilejsko jezero - mesto velikih čuda i blagoslova Isusa Hrista

Ako postoji raj na zemlji, onda se on nalazi na obalama Galilejskog jezera, drugog najnižeg jezera na svetu, odmah posle Mrtvog mora.

Čini se da priroda u Svetoj zemlji nigde nije bila toliko izdašna kao u oblasti u kojoj se nalaze drevni grad Kapernaum i Gora blaženstva, dva izuzetno značajna duhovna centra hrišćanstva.

Ogromna stabla maslina, raskošne bugenvilije okićene stotinama cvetova, krasule koje sežu do četiri metra u visinu, palme čije krošnje šapuću ispod plavog nebeskog svoda, sa brdom biblijski nazvanim Gorom blaženstva kao prirodnom krunom Galileje ostavljaju bez daha.

Galilejsko jezero danas je turistički dragulj Izraela, a za hodočasnike koji dolaze u Svetu zemlju ono ima posebnu duhovnu dimenziju. U ovoj oblasti Isus Hristos je stekao svoje prve učenike, a kako navode jevanđelisti hodao je po površini vode, isceljivao bolesne, nahranio 5.000 gladnih sa pet hlebova i dve ribe, javio se apostolu Petru po vaskrsenju i izgovorio čuvenu „Besedu na gori“.

Uz odlazak u Isusov rodni Vitlejem, Jerusalim gde je dočekan uz cveće i nedugo zatim razapet na krstu na Golgoti, drevni grad Kapernaum i Gora blaženstva su duhovna izvorišta svakog hodočasnika koji dolazi u Svetu zemlju.

U programu pokloničkog putovanja u organizaciji „Dobročinstva“, pokloničke agencije Srpske pravoslavne crkve, Galileja je jedna od oblasti u Svetoj zemlji koju će hodočasnici imati prilike da posete povodom velikog hrišćanskog praznika, silaska Svetog duha na apostole od 31. maja do 8. juna 2023. godine.

Kapernaum – grad prvog Hristovog apostola

Posle odlaska iz Nazareta, Isus Hristos odabrao je Kapernaum kao svoj grad i u njemu proveo godinu i po od tri i po godine propovedanja svoje nauke.

U ovom gradu, u kući svoje tašte živeo je potonji apostol Petar, ribar koji je postao Hristov učenik, onaj koji ga se tri puta odrekao i kojem se, po predanju, Isus javio posle vaskrsenja.

Vaskrsli Hristos obratio se apostolu Petru rečima:

- Simone sine, ljubiš li me?

Petar mu je odgovorio:

- Gospode, ti znaš da te volim više od svega.

Na to mu je Hristos rekao:

- Napasaj ovce moje.

Ova metafora bila je, zapravo, poruka apostolu Petru da nastavi da propoveda hrišćanstvo.

Naime, kad su Hrista uhapsili i odveli pred lice Kajafe, Petar ga se odrekao, ali se ubrzo gorko pokajao zbog toga. Na Pedesetnicu, odnosno na dan silaska Svetog duha na apostole, apostol Petar je stao pred narod u Jerusalimu i propovedao vaskrslog Hrista.

U početku, apostol Petar je propovedao u Palestini, a onda i u Maloj Aziji i Iliriji, da bi stigao u Rim. Hrišćani su ga zamolili da napusti grad i on je to učinio, ali se, po predanju, sreo sa Isusom Hristom koji mu je rekao da ide u Rim da ga ponovo razapnu. Čuvši ove reči, apostol Petar se postideo i vratio u Rim, gde je i preminuo.

Čudo hleba i ribe

Na jednoj od mnogobrojnih propovedi, Isusa Hrista slušalo je 5.000 muškaraca, a sa njima su bili i žene i deca. Za okupljeni narod koji je saznao za Hristova čuda i poput žedne zemlje upijao njegove propovedi jedne večeri nije bilo hrane; jedan dečak doneo je pet hlebova i dve ribe. Posle molitve upućene svom nebeskom ocu, Isus Hristos je umnožio hlebove i ribu i dao ih apostolima da nahrane gladni narod.

Prva crkva u Galileji podignuta je 350. godine, nova je sagrađena 130 godina kasnije, a onda su 614. došli Persijanci i porušili hrišćanske bogomolje. Osamdesetih godina 19. veka nemački katolici kupili su zemljište na kom su se nekada nalazile svetinje, a 1897. obavili su arheološka iskopavanja i otkrili mozaik – korpu sa četiri hleba i dve ribe. Taj mozaik su ponovo prekrili zemljom, a pre 88 godina bila je sagrađena privremena crkva koja će zaštititi pronađeni mozaik.

Sadašnja crkva na istom tom mestu sagrađena je u periodu između 1980. i 1982, i u njoj se nalazi kamen na koji je Isus spustio korpe sa hlebovima i ribama. Ispred tog kamena je mozaik koji prikazuje četiri hleba i dve ribe.

Mnogi će se zapitati zašto četiri hleba, kad je, po jevanđelistima, Isus Hristos od dečaka dobio pet. Teolozi podsećaju da je peti hleb uvek na Časnoj trpezi.

Gora blaženstva

Koliko je priroda bila široke ruke u Kapernaumu, još je bila darežljivija na Gori blaženstva. Po jevanđelistima, Isus Hristos je na ovom brdu pred svojim učenicima i narodom koji je dolazio da ga sluša otkrio blagoslove u čuvenoj „Besedi na gori“:

„Blago onima koji plaču, jer će se utešiti“, „Blago krotkima, jer će naslediti zemlju“; „Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi“, „Blago milostivima, jer će biti pomilovani“, „Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti“...

U slavu Hristovih blagoslova koje je otkrio na Gori blaženstva, 1938. godine podignuta je Crkva blaženstava po projektu čuvenog italijanskog arhitekte Antonija Barlucija.

Crkva je zidana od bazalta, ima osmougaonu osnovu koja simboliše osam blaženstava, a deveto blaženstvo simboliše kupola ukrašena zlatnim mozaicima.

Prozori su, kao i u Crkvi svih nacija na Maslinskoj gori, zatvoreni alabasterom, pa svetlost stidljivo promiče u unutrašnjost svetilišta, dopuštajući hodočasnicima da se u potpunom miru posvete molitvama i duhovnom susretu sa Spasiteljem.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.