Za 50 godina svi ćemo jesti insekte!

Svake godine, broj ljudi na planeti poraste za oko 70 miliona. Ako se rast nastavi ovim tempom, možemo očekivati da nas do 2050. bude oko 9 milijardi. Da bi se sva ta gladna usta nahranila, biće potrebno da se proizvede skoro duplo više hrane nego što se trenutno proizvodi.

Ne treba puno razmišljati – 70 odsto zemlje za uzgoj stoke je već iskorišćeno, okeani su puni ribe, životna sredina je sve više zagađena, a klimatske promene ugrožavaju useve. Budući da već imamo oko milijardu gladnih u svetu, očigledno je da moramo da probudimo neke nove ideje kako da smanjimo količinu hrane koju bacamo, a proizvodnju hrane učinimo efikasnijom. Šta je rešenje? Insekti.

IONAKO IH VEĆ GODINAMA JEDETE

Ako vam je muka od ideje da jedete insekte, bićete iznenađeni kada čujete da ih već jedete i to redovno. Ako bacite oko na 'priručnik nivoa ispravnosti' (Defect Levels Handbook), možete videti koliko bubica možda pojedete svakodnevno. Uzmimo za primer pivo – dozvoljen nivo biljnih vaši u hmelju je 2500 u 10 grama. Kod voćnih sokova u konzervi, 250ml soka dozvoljeno je da sadrži jednog crva, kari sme da sadrži 100 delova insekata (glava, noge, telo) na 25 grama, a u seckanim urmama možemo naći i do 10 celih mrtvih insekata. Lista je podugačka. Da li vam se okreće stomak? Ne bi trebalo, jer ih jedete već godinama i nije vam smetalo.

ODLIČNOG SU UKUSA

Ljudi koji jedu insekte kažu da su iznenađujuće ukusni. Iznenadili biste se da neke vrste afričkih termita imaju prijatan ukus mente. Meksikanci na primer uživaju u specijalitetu od skakavaca s belim lukom u čili sosu, a

kako tvrdi National Geographic, smrdibube možda imaju neprijatan miris, ali zato imaju ukus kao jabuke.

ZAŠTO LARVE?

Šta je toliko dobro kod insekata? Za početak, predstavljaju održiv izvor hrane, hranljivi su, a uzgajanje insekata može doneti radna mesta i prihode ljudima u siromašnim delovima sveta.

INSEKTI SU ZDRAVI

Možda nisu lepi na oko, ali insekti su zapravo bogati mastima, proteinima, vitaminima, vlaknima i mineralima skoro kao riba ili meso. Cvrčci, na primer, sadrže u proseku 205 grama proteina po kilogramu, dok govedina sadrži 265g/kg. Termiti takođe sadrže iznenađujuće puno proteina – jedna južnoamerička vrsta ima čak 64 odsto proteina (i imaju ukus mente). Neki insekti sadrže čak do 80 procenata proteina.

Insekti su takođe bogati esencijalnim amino kiselinama i omega-3 masnim kiselinama; crvi iz brašna sadrže isto toliko nezasićenih omega-3 i 6 masnih kiselina kao i riba, a više od govedine i svinjetine. Neki od njih su takođe bogati gvožđem; skakavci sadrže 20mg gvožđa na 100 g, dok govedina ima samo 6 mg/100g.

BUBE SU EKOLOŠKI ISPLATIVIJE

Konzumiranje insekata, u poređenju s konzumiranjem mesa, bolje je za životnu sredinu. Insekti su hladnokrvne životinje i zbog toga je potrebno manje energije za njihovo održavanje. To znači da se sirovine mogu lakše pretvoriti u jestivu materiju, za razliku od mesa. Kod cvrčaka, potrebno je 2kg sirovina za njihovu ishranu da bi se dobilo 1kg mesa, i oko 80 odsto je jestivo. Stoka, s druge strane, zahteva 8kg sirovina za proizvodnju iste količine mesa, i samo 40 procenata je jestivo. To znači da je manja površina zemlje za uzgoj potrebna, a smanjena je i potreba za navodnjavanjem i pesticidima.

Za održavanje insekata, takođe je potrebna znatno manja količina vode nego za uzgoj domaćih životinja, a i reprodukuju se mnogo brže, pa ih je lako uzgajati u velikim količinama na malim površinama.

Dodatno, u poređenju sa stokom, insekti proizvode samo mali deo gasova koji proizvode efekat staklene bašte, poput metana i amonijaka. Takođe oni mogu konzumirati razne vrste organskog otpada koji nije podoban za ljudsku i životinjsku upotrebu.

EKONOMSKE PREDNOSTI

Sakupljanje, uzgoj, proizvodnja i prodaja insekata otvara značajne ekonomske mogućnosti siromašnim ljudima koji žive u nerazvijenim zemljama. Ne samo da im može poboljšati ishranu, već im može i obezbediti značajne prihode od njihove prodaje, dok proizvodnja ne zahteva neko posebno iskustvo, niti upotrebu sofisticirane tehnologije.

(Telegraf.rs / IFLS/Justine Alford)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.