Pod pseudonimom Rebeka Vest pisala je o Jugoslaviji, zabavlja se s Čarlijem Čaplinom i nije praštala glupost

"Nikada nisam shvatila šta je to feminizam; znam samo da me ljudi zovu feministkinjom kad god izrazim osećanje koje podvuče razliku između mene i balvana"

Ona je bila britanska spisateljica, novinarka, književna kritičarka i putopisac.

Sisili Izabel Ferfild, poznatija pod pseudonimom Rebeka Vest, pisala je dela različitih žanrova i recenzirala knjige za čuvene novine poput "Tajmsa", "Njujork herald tribjuna", "Sandej telegrafa" i drugih...

Preporučujemo

Njeno najznačajnije delo bilo je "Crno jagnje i sivi soko", objavljeno 1941. godine u kojem je obuhvatila - jugoslovensku istoriju i kulturu. Jedna od značajnijih knjiga koje je objavila bio je i "Voz baruta" iz 1955. godine u kojoj je prenela svoju reportažu o Nirnberškim suđenjima koja je prvobitno objavljena u "Njujorkeru".

Spisateljica broj jedan

"Tajm" ju je 1947. nazvao "neosporno svetskom spisateljicom broj jedan", a njen pseudonim "Rebeka Vest" preuzela je od buntovne mlade heroine iz dela "Rosmersholm" autora Henrika Ibzena.

Rođena 21. decembra 1892. u engleskom gradu Londonu, odrasla je u domu punom intelektualne stimulacije i političke debate. Njena majka, Škotlanđanka Izabela, bila je pijanistkinja, njen otac, anglo-Irac Čarls Ferfild, prenosio je ranjenike Armije Konfederativnih Američkih Država tokom opsade Ričmonda u Američkom građanskom ratu, nakon čega se vratio u Ujedinjeno Kraljevstvo i počeo da se bavi novinarstvom.

On je međutim, prema pisanju Vikipedije, napustio porodicu kada je Sisili imala svega osam godina i nikada se nije vratio, već je izabrao život u siromaštvu i preminuo sam u liverpulskom pansionu 1906. godine. Sisili se sa porodicom preselila u Edinburg, glavni grad Škotske, gde je mlada devojka pohađala ženski koledž "Džordža Votsona". Školovanje napustila 1907. zbog tuberkuloze, a kada se oporavila odlučila je da odustane od koledža nazivajući ga "tamnicom".

Ljubavna afera sa Jugoslavijom

Vestova je sa starijom sestrom učestvovala u uličnim protestima priključivši se pokretu za pravo glasa žena pre početka Prvog svetskog rata, dok je radila kao novinarka za feminističke nedeljnike "Freewoman" i "Klarion", prikupljajući podršku za sifražetkinje.

Pre i tokom Drugog svetskog rata Rebeka Vest je mnogo putovala prikupljajući materijal za putopise i političke eseje. U aprilu 1936. držala je predavanje u Beogradu u okviru turneje po Jugoslaviji i Balkanu. Takođe je bila prisutna i tokom Nirnberških suđenja, što se sve odrazilo na njen kasniji rad. Godine 1949. stekla je titulu zapovednika Ordena Britanske imperije (CBE),[2] dok je 1959. stekla zvanje dame zapovednika tog ordena.

Najznačajnije delo jeste, kao što smo pomenuli, njen obimni putopis o Jugoslaviji "Crno jagnje i sivi soko". Ubrzo nakon izdavanja knjiga je dobila pozitivne recenzije kritičara, pa je tako u "Njujorkeru" objavljeno da je u pitanju "jedna od velikih knjiga duhovne pobune protiv 20. veka". "Njujork tajms" ju je nazvao "monumentalnom hronikom", a Njujork "herald tribjun" je poisao o njoj kao o "ljubavnoj aferi s Jugoslavijom koja podseća na Hemingvejev zanos Španijom". Knjiga je izazvala veliko interesovanje u anglosaksonskom svetu, zbog čega je doživela brojna izdanja.

Zabavlja se sa Velsom i Čaplinom

I njen ljubavni život je bio jednako intrigantan.

Septembra 1912. Vestova je optužila čuvenog slobodoumnog pisca H. G. Velsa da je „stara devojka među romanopiscima“, u okviru provokativne recenzije njegovog romana "Brak" objavljenog u "Freewoman". Ove reči privukle su Velsovo interesovanje i poziv na ručak u njegovom domu.

Dva pisca postali su ljubavnici krajem 1913. godine, uprkos tome što je Vels bio i oženjen i dvadeset i šest godina stariji od Rebeke. Iz njihove desetogodišnje godišnja veze rodio se sin Entoni Vest, a njihovo "prijateljstvo" trajalo je do Velsove smrti 1946.

Za Rebeku se takođe tvrdi da je bila u vezi sa Čarlijem Čaplinom, kao i sa novinskim magnatom lordom Biverbrukom  i novinarom Džonom Gunterom.

Inače, godine 1930. udala za bankara Henrija Maksvela Endruza, sa kojim je bila u braku sve do njegove smrti, 1968. godine.

U čast ove izuzetno interesantne žene, na dan godišnjice njene smrti (15. mart 1983. godine u Londonu) izdvajamo samo jedan njen citat, koji dovoljno govori sam za sebe i karakteru Rebeke Vest:

"Nikada nisam shvatila šta je to feminizam; znam samo da me ljudi zovu feministkinjom kad god izrazim osećanje koje podvuče razliku između mene i balvana."

(Ona.rs)