Eni Kopčovski je obišla svet na biciklu i promenila poimanje žene: Inspirisala je i modnu kuću "Dior"

I odećom je unosila revoluciju, razbijajući krute rodne granice

Eni Kopčovski (1870–1947), poznata i kao Eni Londonderi, nije možda ime za koje ste čuli u svakom kvizu ili ste o njoj čitali na raznovrsnim stranama o ženama koje su primenile svet. Ali ona jeste bila jedna od onih koje su imale posebnu energiju i strast za onim što vole i time unele mnogo novina - bila je prva žena koja je na biciklu proputovala svet. Kroz svoju aktivnost plasirala je tad i ne baš tako popularna uverenja o ženi.

Poreklom iz jevrejske porodice, kao mala, sa četiri-pet godina, postaje državljanka SAD; živeli su u Bostonu, Masačusets.

Preporučujemo

Godine 1888. udala se za Simona „Maksa“ Kopčovskog, trgovca, sa kojim je imala troje dece. Maks, pobožni ortodoksni Jevrejin, pohađao je sinagogu i proučavao Toru, dok je Eni prodavala oglasni prostor za nekoliko dnevnih bostonskih novina, piše "Vikipedija".

Opklada kao početak životnog poduhvata

Mnogo je navoda da je životni podvog Eni Kopčovski započeo jednom opladom. Bivši student Harvarda E. C. Fajfer pod pseudonimom Pol Džons počeo je da vozi bicikl sredinom februara 1894. Tvrdio je da pokušava da putuje oko sveta za godinu dana uz opkladu od 5.000 dolara. Ispostavilo se da je opklada lažna. No potom su se dvojica bogataša iz Bostona navodno kladila - 20.000 dolara protiv 10.000 dolara da nijedna žena ne može proputovati svet biciklom za 15 meseci i zaraditi 5000 dolara. Pitanje je da li je ikada bilo opklade, čak je Enin rođak Peter Zheutlin, autor istorije njenog putovanja, izjavio da je „praktično izvesno, na primer, da je izmislila priču o opkladi da bi senzacionalizovala svoje putovanje“.

Bilo kako bilo, Eni od kompanije "Pope Manufacturing Company" iz Bostona i Hartforda, proizvođača bicikala "Columbia", dobija njihov model za početak putovanja.

Kopčovski, koja je pristala da bude poznata kao Eni Londonderi, stigla je u Čikago u septembru 1894. i skoro potpuno odustala od putovanja. Međutim, svoj ženski bicikl menja za muški model, koji je bio upola manji, i ponovo kreće u suprotnom smeru, nazad na istok. Otplovila je iz Njujorka za Francusku u novembru, gde je zarađivala novac noseći reklame na svojoj odeći i biciklu. Držala je i predavanja, u kojima je svoju priču dopunjavala raznim detaljima, uključujući i iskustva bliske smrti i opasnosti koje su za dlaku sprečene, piše "Jwa.org".

Krhke građe, dama koja je tek nešto malo pre putovanja vozila bicikl, 27. juna 1894. oko 11 sati ujutru krenula je iz Državne kuće Masačusetsa na Bikon Hil. Imala je 24. godine, nosila dugu suknju, korset i visoku kragnu. Vratila se sasvim drugačija.

Posetila je mnoga mesta, uključujući Aleksandriju, Kolombo, Singapur, Sajgon, Hong Kong, Šangaj, Nagasaki i Kobe.

Pošto uslovi opklade nisu precizirali koliko milja treba da pređe, Kopčovski je otplovila od Marseja sve do istočne Azije, sa kratkim zaustavljanjima u Egiptu, Šri Lanki i Singapuru. Posle turneje po Kini, bila je u Japanu, a 23. marta se vratila u Sjedinjene Države kroz Golden Gate u zalivu San Francisko. Tokom narednih šest meseci, vozila se biciklom preko jugozapada, stigavši do Čikaga 12. septembra 1895, nešto manje od petnaest meseci od njenog prvobitnog odlaska iz Bostona i samo deset meseci nakon njenog ponovnog odlaska iz Čikaga. Postala je svetska senzacija i pored optužbi da je putovanje skraćivala vozom ili brodom.

U Čikagu je sakupila svoju nagradu od 10.000 dolara, a zatim se ponovo pridružila porodici. Nakon preseljenja u Njujork, neko vreme je pisala senzacionalne izveštaje o svom putovanju.

Žena na dva točka postala je nešto više od putnika. Pružala je ženama nezavisan način transporta, a velika je njena uloga u evoluciji ženske odeće.

Revolucija odeće i uma

"Udata i majka troje dece mlađe od šest godina, bila je malo verovatan izbor, ali dobar primer načina na koji je bicikl menjao živote žena. Osim što je ženama omogućio respektabilan oblik samostalnog prevoza, popularnost bicikla dovela je do promena u ženskoj odeći, na primer, pošto su blumeri zamenili nezgrapne i nezgodne pune suknje", piše "Jwa.org".

Baš je taj deo posebno je fascinirao Mariju Graciju Kjuri, prvu ličnost modne kuće "Dior", koja je na svom "Instagram" profilu navela da je odeća koju je Eni primenila tokom svog putovanja imala "i praktični i politički značaj, izazivajući veliku debatu, ali joj je pomogla da iznese novu definiciju ženstvenosti".

"Sa suknje je prešla na pufna-pantalone i napustila teške tkanine za suknje, zamenivši serž laganom vunom. Obula je cipele sa gumenim đonom, kupila šešir i zauvek napustila korset. Novine su je opisale kao 'ženu obučenu u odeću koja će oblikovati žensku modu za sledeći vek'."

Marija Gracija je navela i da je "Diorova" kolekcija "Haute Couture" jesen-zima 2024-2025. inspirisana ovim inovativnim pristupom sportskoj odeći, koji je postavio temelje za ponovno promišljanje rodno prikladne odeće, razbijajući krute rodne granice.

Kopčovski je umrla od moždanog udara 11. novembra 1947, u 77. godini.

(Ona.rs)