Posramljivanje devojaka zbog mršavosti je jednako štetno kao i zbog gojaznosti: Druga strana medalje

Objektizovanje žene prisutno je vekovima, a utrostručilo se sa pojavom interneta; gojazne žene izboile su se za pravo da ih svet čuje, a šta je sa onom drugom stranom medalje o kojoj se manje priča? Šta je sa mršavim devojkama koje dobijaju negativne komentare na račun svog izgleda?

Negativno komentarisanje nečijeg tela je čin ponižavanja osobe ismevanjem ili davanjem neodobravajućih izjava o njenom tipu tela ili veličini. Iako je ova pojava često povezivana sa gojaznošću, mnogi ne shvataju da se i vitki ljudi nose sa negativnim komentarima i osećajem stida.

Glavna razlika između gojaznih i mršavih žena je pretpostavka da su vitke dame više cenjene i preferirane. Nasuprot tome, krupnije dame su često bile sistematski isključivane iz reklama, muzičko-vizuelnih sadržaja i modelinga. Za ovo možemo okriviti standarde lepote u zapadnom društvu koji su dugo potencirali jedan tip tela i stavljali ljude sa krupnijim telima u drugorazredni rang, prenosi "Culturecustodian".

Preporučujemo

No, u poslednjoj deceniji stvari su se znatno promenile, te je telesna raznovrsnost postala zastupljenija nego ikad.

Dok ljudi saosećaju prema žrtvama kritika, zalažući se za njihovu inkluzivnost, posramljivanje mršavih ljudi se često zanemaruje, pošto su istorijski vitke devojke - standard.

Zadirkivanje sitnih osoba skoro nikada nije "velika stvar", jer ljudi misle da iste nisu iskusile dugoročnu diskriminaciju i isključenost, iako su vitke devojke stalno ismejavane zbog njihovih sitnih crta lica ili pretpostavke da muškarci ne vole dame bez oblina.

Komentar poput "Vidi je, izgleda kao čačkalica" i dalje je smatran bezazlenim u poređenju sa "Vidi je, izgleda kao slon", iako je jednako degradirajući i može da učini osobu nesigurnom ili depresivnom.

Zanimljivo je kako i muzička industrija, pogotovo rep i hip-hop žanr,  konstantno posramljuje mršave žene, aludirajući na to "da muškarci vole meso, a ne kosti", i opet, niko se ne oglašava, niti zamera ubog takvih poruka. Da pak, govore drugačije stihove u kontekstu "Previše je debela, nije mi privlačna", cela "body positivity zajednica" bi se verovatno digla na noge.

Zašto je u redu pitati dete "Da li jedeš, vidi kako si mršava?", dok je društveno neodgovarajuće i nekulturno upitati roditelja "Da li tvoje dete previše jede, vidi kako je debelo?". Zašto je "smršala si" kompliment, a "ugojila si se" zamerka? 

Da li ljudi znaju da ne mršave svi iz estetskih razloga; često se iza gubitka kilograma kriju zdravstveni i porodični problemi, stres na poslu i mnoge druge stvari koje osoba u nekom trenutku života ne može da kontroliše. "Ugoji se, biće ti lepše tako" je podjednako uvredljivo kao i "Smršaj, biće ti lepše tako".

Da li je 21. vek vreme kad će svet konačno shvatiti da je bilo koji vid komentarisanja nečijeg tela pogrešan?

(Telegraf.rs)