Koja je razlika između heljde i raži? Najveća prednost odnosi se na one koji ne smeju da jedu gluten

Problem kod heljde može biti specifičan, opor ukus i teška je da se priprema samostalno, jer je jako sipava i raspada se, pa je potebno da se priprema sa ostalim tipovima brašna, kao što je integralno brašno

Žitarice se smatraju "zrnima civilizacije" i predstavljaju osnovu ljudske ishrane. Značaj žitarica nije samo u činjenici što je to hrana koja se redovno koristi, već i što obezbeđuju najveći deo dnevnog energetskog unosa.

U žitarice se ubrajaju pšenica, pirinač, kukuruz, ovas, raž, ječam, kao i njihovi proizvodi (hleb, testenine i sl.). Ljudi često smatraju da je i heljda žitarica, što i nije neka greška jer se i koristi na isti način.

Preporučujemo

Da bismo malo bolje razumeli njene benefite upitali smo nutricionistu Jovanu Živić da nam uporedni pregled u odnosu na žitarice, konkretno raž.

Reč nutricioniste Jovane Živić

Heljda je mnogo bolja zato što ne sadrži gluten, što znači da je odlična opcija za osobe koje imaju intoleranciju na gluten ili celijakiju i slična stanja. Takođe, vrlo je pogodna za osobe koje imaju dijabetes i koje žele da izgube kilograme zato što obiluje visoko kvalitetnim proteinima i zbog toga je idealna u ishrani vegana, jer oni na taj način unose proteine.

Pored toga što sadrži najviše proteina, sadrži i adekvatnu količinu ugljenih hidrata i dobro je što u sebi ima antioksidante, minerale i vitamine, kao što su bakar, cink i milacin. Sadrži bioflavanoid - rutin, koji dobro utiče na LD holesterol i automatki smanjuje rizik od srčanih bolesti, dobar je i za ljude koji imaju kardiovaskularne probleme, jer utiče na održavanje krvnih sudova.

Problem kod heljde može biti specifičan, opor ukus i teška je da se priprema samostalno, jer je jako sipava i raspada se, pa je potebno da se priprema sa ostalim tipovima brašna, kao što je integralno brašno.

Heljda ima oko 343 kcal na 100 g, a raž oko 335 kcal.

Sa druge strane, raž sadrži manje glutena nego pšenica, ali ga ipak ima u određenoj meri. Raž sadrži UH, biljna vlakna, proteine, minerale kalijum, fosfor, magnezijum, natrijum, natrijum, sumpor, gvožđe, magnam, vitamine B grupe i vitamin E. Sadrži i lizin kog nema u drugim žitaricama. To je amino kiselina koja je potrebna našem telu za pravilan rast i razvoj i proizvodnju energije.

Raž je takođe dobra kod ljudi koji imaju problem sa opstipacijom, ima blago laksativno dejstvo, dobra kod kardiovaskularnih bolesti jer pomaže u očuvanju sudova, kod gojaznih je dobra jer je zrno takvo da pruža veći osećaj sitosti.

Pošto raž ima tendenciju zadržavanja vode, nije pogodno da je konzumiraju bubrežni bolesnici i ljudi koji su skloni zadržavanju vode. Ipak, dobra je kod anemije i čuva jetru, dobra kod ljudi koji imaju oboljenje šitne žlezde, ali i za žene koje ulaze u klimaks.

Ono zbog čega je ljudi izbegavaju jeste jer je teža za pripremu i ima drugačiji ukus od pšenice, gorči je.

Kada se crta podvuče, heljda u svom sastavu ima više proteina, što znači da ima manji glikemijski indeks, što dalje znači da pruža veći osećaj sitosti i punoće u stomaku. Pogodnija je za osobe koje imaju insulinsku rezistenciju, dijabetes tip 1, tip 2, a s obzirom na to da nema gluten, odlična je za one koji imaju celijakiju ili intoleranciju na gluten. Kada se sve to uzme u obzir, heljda je adekvatnija za ljude koji moraju da paze iz zdravstvenih razloga na ishranu.

(Telegraf.rs)