Januar uvek deluje kao da se "vuče": Psihologija iza osećaja zašto se ovaj mesec čini posebno dugim

Ovaj mesec se mnogima čini kao najduži u godini. Evo zašto i šta možete da uradite

Januar je nezvanično proglašen najdužim mesecom u godini iako traje 31 dan — baš kao i šest drugih meseci u kalendaru.

Ali za razliku od sunčanog jula ili užurbanog decembra, za mnoge ljude prvi mesec u godini uvek deluje kao da traje čitavu večnost.

Preporučujemo

Naša percepcija vremena igra veoma važnu ulogu u tome, ali zašto je netrpeljivost prema januaru postala praktično godišnja tradicija? Kako prenosi "Yahoo Life", psiholozi kažu da postoji bezbroj razloga zašto januar može deluje kao da "vuče".

Razočaranje posle praznika

Klinički psiholog Kloi Karmajkli kaže da u januaru može da se dogodi da nam bukvlano "popadaju" hormoni za sreću, nakon praznične sezone.

- Dobijamo ili dajemo poklone, gledamo druge ljude kako doživljavaju čaroliju praznika koju stvaramo i jednostavno nas preplavi dopamin, zbog čega se  osećamo zaista dobro - objašnjava Karmajkl i dodaje: - Dakle, posle praznika može da postoji taj osećaj iscrpljenosti ovih hemikalija… Skoro da se osećamo kao da nam je neko povukao emocionalni tepih ispod nas, i to je kontrast koji dolazi nakon vrhunca praznika.

Hladniji, mračniji dani

Zajedno sa januarom dolazi vrhunac najgorih zimskih vremenskih uslova i neki od najmračnijih dana u godini. Ovo može da pogorša sezonski afektivni poremećaj i da prouzrokuje da se mnogi sakriju u svoje domove, zbog čega je u januaru i mnogo manje spontanih društvenih okupljanja, koje ljude čini srećnim.

Suočavanje sa dugovima

Ovo je takođe doba godine kada se mnogi možda trgnu pred svojim bankovnim računima posle praznika — i shvataju da treba da stegnu kaiš.

- Mnogi su možda previše potrošili, tako da to može da utiče na naš osećaj blagostanja - upozorava Karmajkl.

Vraćanje rutinama

Klinički psiholog Pauline Vallin kaže da, ako niste bili ljubitelj svoje rutine pre praznika, povratak na svakodnevicu nakon nekog slobodnog vremena može da vam padne teško i da vam učiniti da vam dani budu duži.

Karmajkl na to dodaje da da ne samo da može da vam bude teško da se vratite svojoj uobičajenoj rutini vežbanja posle praznične pauze, već možda osećate i posledice gubitka onih endorfina koji izazivaju sreću koje biste inače požnjeli od vežbanja.

Nova godina, novi pritisci

- Neki osećaju i pritisak u vezi sa svešću o protoku vremena, pošto je januar početak nove godine - upozorava psiholog i kaže:

- Možda se osvrću na ono što su uradili ili nisu postigli prošle godine i osećaju pritisak u vezi godine koja je pred nama.

Fokus na teške stvari

Valin kaže da svi ovi neprijatni aspekti januara mogu zauzvrat da utiču na to kako percipiramo vreme.

- Postoji mnogo faktora koji utiču na našu percepciju vremena, ali generalno, kada smo u nelagodnosti ili bolu, ili nam je dosadno ili smo uznemireni, onda obraćamo više pažnje na našu nelagodu i koliko dugo ona traje - objašnjava psiholog.

Srećom, postoje neki koraci koje možete da preduzmete da bi vam se januar malo ubrzao.

Planirajte zabavne aktivnosti

Valin kaže da mnogi donose odluke i planove za koje se osećaju obaveznim da urade u novoj godini, ali bi takođe trebalo da se potrudite i da uradite "nešto novo i drugačije" u čemu ćete zaista da uživate. Tu su uvek neki zabavan čas ili hobija ili interesovanja koja ste zanemarili.

Karmajkl predlaže i neko brzo putovanje.

- To ne mora da bude nešto superfantastično - dovoljno je nekoliko sati vožnje do mirnijeg mesta u prirodi - kaže ona i napominje: - Samo saznanje da imate vremena da se smirite, razmislite i podmladite može zaista da vam pomogne.

Počnite novu godinu zdravo

- Razmislite o paketu ličnih treninga ili masaži ili nekim časovima meditacije. Pa i kuvanja, što da ne -  kaže Karmajkl i dodaje:

- To može da vam pomogne da taj osećaj pritiska tokom nove godine pretvorite u osećaj prilike i novog početka.

Naspavajte se dodatno

- Možda ste malo pregoreli od svih prazničnih aktivnosti, i osećate se da ste na mentalnom i emocionalnom nivou jednostavno iznemogli. Kada spavate, to vam je stanje kao da mozak defragmentira disk na vašem kompjuteru, zaista se sam organizuje. Stoga, može vam biti veoma korisno da sebi date mali period hibernacije nakon tog velikog naleta aktivnosti - ističe psiholog.

Zapamtite - sve ima svoj kraj

A ako vas svio ovi saveti nikuda ne odvedu, uvek možete da porazgovarate sa sa profesionalcem da proverite da li se nešto drugo dešava.

- Postoji nekolicina ljudi koji mogu da zapadnu u tavko stanje koje se graniči sa depresijom, i iako zaista ne možete da izađete iz svog zimskog "bluza", možda je u pitanju depresija ili sezonski afektivni poremećaj - upozorava Valin.

Prema rečima stručnjaka, ako samo činjenje nekoliko stvari koje bi trebalo da vas trgnu ipak ne pomogne, možda postoji neki dublji problem, zbog čega se preporučuje da se ipak konsultujete sa profesionalcem.

(Ona.rs)