Bredli Kuper se svakodnevno kupa u ledenoj vodi. Da li je to dobro?

Stručnjaci raspravljaju o prednostima i rizicima hladnih kupki

Glumac i reditelj Bredli Kuper obožava hladne kupke. Kako je otkrio za "Njujork tajms", on se "svako jutro hladi" kada ustane i voli da "meditira na niskim temperaturama“.

I u tome nije sam. Već godinama slavne ličnosti i sportisti, uključujući Džastina Bibera, pričaju o tome kako koriste uranjanje u hladnu vodu ne bi li ubrzali oporavak mišića, povećali fokus i energiju i smanjili nivo stresa. Zapravo, ova terapija nosi naziv "Metoda Vim Hofa", prema holandskom ekstremnom sportisti koji ju je i kreirao.

Preporučujemo

Ova praksa, pritom, postaje sve popularnija, jer su društveni mediji pokazali da ljudi čak prave ledene kupke i u svojim dvorištima kako bi uključili "hladno uranjanje" u svoju svakodnevnu rutinu. Neke banje i studiji za vežbanje takođe su dodali hladne kupke u svoju ponudu.

Ali da li sve veći pristup ledenim kupatilima znači da bi više ljudi trebalo da učestvuje u poniranju? Evo šta misle stručnjaci.

Šta je hladno uranjanje i zašto ljudi to rade?

Hladno uranjanje je praksa hladne terapije koja uključuje potpuno ili delimično zaranjanje u vodu koja je ispod 15 stepeni temperature, u kratkom vremenskom periodu. Andrev Jagim, direktor istraživanja sportske medicine u klinici "Mejo", kaže za "Yahoo Life" da uranjanje može da se sprovede kontinuirano ili u više sesija s prekidima. Većina ljudi počinje sa 30 sekundi.

- Uobičajena je praksa među sportistima ili fitnes entuzijastima da dan započnu hladnim poniranjem ili da završe trening  hladnim poniranjem, sa namerom da poboljšaju oporavak - kaže on i dodaje da hladno uranjanje poboljšava oporavak mišića izazivanjem "stanja vazokonstrikcije", u kojem se krvni sudovi brzo sužavaju kako bi preusmerili protok krvi u centralne organe.

- Na taj način može da se ograniči upala u mišićima nakon vežbanja.

Međutim, ne učestvuju u tome samo ljudi koji se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću. Jagim prenosi da je video i neke tvrdnje da je hladno uranjanje pomoglo u lečenju simptoma hroničnog bola ili da je dovelo do "poboljšanja raspoloženja i povećane otpornosti na stres", a uveren je i da može da pomogne u funkcionisanju imunog sistema.

Stručnjaci, međutim, priznaju da postoji ograničeno istraživanje koje bi podržalo ove tvrdnje. Fransoa Haman, profesor zdravstvenih nauka na Univerzitetu Otava u Kanadi dve decenije je proučavao izlaganje hladnoći.

- Potpuno je nejasna pretpostavka da hladnoća poboljšava upalu i poboljšava imuni sistem. Merenje promena u imunološkom sistemu zapravo nije tako lako - ističe Haman koji ne negira da postoje neke indikacije da stanje bola zaista može da se popravi i da se ljudi osećaju bolje posle ovakvog tretmana.

Haman kaže da uranjanje u hladnu vodu deluje kao svaki drugi stimulans.

- U početku doživite veoma visok stres i to je izuzetno stimulativno, tako da ćete dobiti oslobađanje dopamina, oslobodićete se noradrenalina. Dakle, u suštini hormoni stresa rastu, a kada izađete iz toga, to je skoro kao da vam daje novi život. Osećate se superaktivirano - objašnjava stručanjak i dodaje da su onda efekti ovog tretmana stoga jasni:

- Kada uđete u tu hladnu vodu, možete da pronađete način da pređete u meditativno stanje jer se suočavate sa veoma teškim stresom i automatski učite kako da zadržite kontrolu nad svojim telom. Dakle, postoje dokazi da poboljšava tu sposobnost da se postavi drugačiji način razmišljanja i da se može naučiti o meditaciji  i svesnosti.

Da li je uranjanje u hladnu vodu bezbedno?

Ove prednosti su pritom, blagotvorne ako ste u hladnoj vodi do dva minuta. Sve preko toga nosi određene rizike. Uranjanje u ledenu vodu je "proračunati rizik“, zbog potencijalne hipotermije, oštećenje kože, srčanog stresa, povišenog krvnog pritiska, pa čak i utapanja.

- Pretpostavka da svi reaguju na hladnoću na isti način je izuzetno opasna - ističe Haman i dodaje da je potrebno da se preduzmu određene mere predostrožnosti kako bi se osiguralo da je neko fizički spreman i sposoban da izdrži hladnoću.

Bez informacija o nečijem zdravlju ili povredama, može postati opasno po život.

- Određene osobe sa hroničnim zdravstvenim stanjima kao što su kardiovaskularne bolesti ili autoimuna stanja koja utiču na protok krvi... morale bi da se konsultuju sa svojim lekarom pre nego što se upuste u hladno uranjanje kako bi minimizirali rizik od neželjenih reakcija - upozorava Jagim.

Haman preporučuje niz mera predostrožnosti za one koji su zainteresovani da probaju hladno poniranje, od toga da to rade u vodi koja je duboka samo do struka kako bi bili sigurni da mogu bezbedno da izađu, preko učešća sa partnerom ili u grupi, do zaštite ruku i stopala da bi se izbegle povrede.

- Dva minuta su dovoljna da stvorite reakciju na hladni šok, da povratite kontrolu, uradite minut duboke meditacije i onda izađete - podvlači Haman i dodaje:

- To je siguran način da se to uradi. Ljudi koji to rade redovno možda žele malo da se potrude. Ali što duže ostanete, to postaje opasnije. A ako potpuno uranjanje u ledenu vodu nije vaša izbor, hladan tuš s vremena na vreme može da vam pruži mnogo sličnih prednosti. Ne želim da sprečavama ljude da se kupaju u lednoj vodi, samo želim da to urade na bezbedan način - zaključuje stručnjak.

(Ona.rs)