U trudnoći su simptomi zanemareni, a sada ima bolest zbog koje otkazuju organi: Nada se da će ostati živa

Lekari su mislili da su u pitanju reakcije organizma nakon porođaja, a onda nije mogla da podigne bebu iz kreveca

Amanda Kenvin ima 33 godine, srećan brak i divnog dečaka, ali joj se svet preokrenuo kada joj je dijagnostikovana retka bolest, malo nakon trudnoće. U pitanju je granulomatoza sa poliangitisom (GPA), koja izaziva upalu krvnih sudova u nosu, sinusima, plućima, grlu i bubrezima.

Kada je uveliko bila trudna, javili su se prvi simptomi, ali su bili primetni i nakon porođaja. Lekari su joj rekli da je to normalno i da će se brzo osećati bolje, jer se tek porodila sa prvim detetom.

Preporučujemo

Na kraju, Amandi je dijagnostikovan GPA i od tada joj je ugrađena staklena tuba u očima kako bi pokušali da zaustave stvaranja infekcije. Imala je takođe operaciju dušnika svakih šest meseci, što "mrzi", ali zna da to mora da uradi jer "ne može ništa drugo".

- Morala sam da stavim staklene cevi u oba oka da bih pokušala da zaustavim infekcije. Moj dušnik je uži i moram na operaciju svakih šest meseci da bih ga ponovo otvorila. Znam kada mi treba, jer stvarno ostanem bez daha, i ne mogu da otpevam ni pesmu. Mrzim to, ali ništa drugo ne može da se uradi za mene - govori ona, piše "TheSun".

Navodi da je sve počelo jakim glavoboljama, bolovima u zglobovima i velikom gnojnom upalom na dojci. Ovo su simptomi koji nisu zabrinjavali doktore, baš zato što je normalno da u trudnoći i nakon porođaja vaše telo reaguje na celu transformaciju, međutim njeni prvi testovi takođe nisu ukazivali ni na šta što bi moglo stručnjake da navede na ovu dijagnozu.

Bol u sinusima se pojačavao kada se porodila sa, sada dvogoodišnjim Tobijem.

- Vraćala sam se doktorima, a oni su stalno govorili da je to rezultat porođaja i da će nestati, iako su znali da sam neke simptome imala već u trunoći. Vraćala sam se svake nedelje jer su se čudne stvari stalno dešavale - imala sam bolove u sinusima i glavobolje i nisam mogla da podignem bebu iz njegovog krevetića. Nekoliko puta sam izgubila osećaj u nogama, pa je muž morao hitno da me odveze u bolnicu.

Imala sam divnu doktorku koja je rekla da ne zna šta nije u redu sa mnom i pitala je da li može da zatraži mišljenje kolega. Moja krv se vraćala u normalu osim mojih markera infekcije. Onda mi je jednog dana moj prijatelj rekao da pogledam svoj nos, i on se potpuno izdeformisao. Hitno sam otišla kod lekara, kada su mi konačno zaključili dijagnozu - kaže Amanda.

Bila je potpuno zbunjena, kako navodi, naročito kada su joj rekli da je vrlo retko i da zbog toga nikad nije čula za to. Pored toga što postoji šansa da joj organi otkažu, ovo se dosta odrazilo na njeno mentalno zdravlje.

- Brinem se da ću umreti. Šta će biti sa mojim sinom? Dovoljno je što znam da će mu se u školi podsmevati zbog mog izgleda, a sada ne znam hoću li ostati živa - kaže ona.

Amanda se svakog dana suočava sa krvarenjima iz nosa, od hemioterapije i steroida joj se lice deformisalo, jer dijagnoza najviše "napada njeno lice".

(Ona.rs)