Najstariji ljudi na svetu tvrde da zbog ove stvari žive preko 100 godina: Saznajte šta je "pravilo vina"

Stanovnici retkih "plavih zona" na Zemlji slede jedno zlatno pravilo za koje smatraju da im omogućava duži život. Grčka, Kostarika i Japan su domaćini tri od pet izuzetnih regiona na svetu u kojima je do čak deset odsto veća verovatnoća nego bilo gde drugde da će lokalno stanovništvo doživeti 100 godina.

Iako su ograničenje kalorija, fokus na biljnoj ishrani i davanje prioriteta vremenu provedenom sa porodicom između ostalog glavne strategije u koje se zaklinju, ona o vinu je svakako privukla veliku pažnju stručnjaka. Zanimljivo je da je "redovna" konzumacija alkohola veliki deo svakodnevnog života u ovim oblastima, gde neki stanovnici popiju jednu ili dve čaše dnevno.

Preporučujemo

- Ljudi u svim Plavim zonama (osim adventista) piju alkohol umereno i redovno - napisao je istraživač Plavih zona Dan Buetner, nakon što je sproveo istraživanje o pet regiona: - Ljudi koji umereno piju nadžive one koji ne piju. Trik je u tome da popijete jednu do dve čaše dnevno (po mogućnosti sardinsko vino "Cannonau"), sa prijateljima i/ili uz hranu. I ne, ne možete da se prištedite cele nedelje a onda da popijete 14 pića u subotu.

Umerenost je ključna

S obzirom na zdravstvena upozorenja na dugoročne opasnosti alkohola, uključujući visok krvni pritisak, bolesti jetre, moždane udare i razne vrste raka, ovaj "hak" za piće može da zvuči zbunjujuće. Ali dr Garet Naj, viši predavač na medicinskoj školi u Česteru (@dr.gareth.nie), naglasio je da crno vino posebno može da ponudi određene prednosti kada se konzumira u umerenim količinama.

- Crveno vino sadrži hemikaliju koja se zove resveratrol. To je biljno jedinjenje za koje se sugeriše da ima antioksidativna svojstva. Antioksidansi pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja, a kod starijih ljudi njihova sposobnost da zaštite ćelije je umanjena. Neke studije sugerišu da antioksidansi mogu zaštititi ćelije smanjenjem upale što stoga može pomoći ljudima da žive duže. Istraživanje je takođe sugerisalo da resveratrol može da snizi krvni pritisak i kontroliše holesterol povećanjem HDL ili odnosno "dobri" holesterol - ističe doktor ali i dodaje da alkohol nije uslov u ishrani i isti uticaj može da ima unos voća i povrća, a rizici od štete od unosa alkohola daleko prevazilaze potencijalne koristi.

Da biste iskoristili njegove prednosti, a da ne oštetite svoje telo, ključno je da razumete koliko je vina previše vina. U Velikoj Britaniji, recimo, trenutne smernice preporučuju da se ne pije više od 14 "jedinica" nedeljno raspoređenih u tri ili više dana. Za kontekst, to je oko šest srednjih (175 ml) čaša vina.

- Prekoračivanje ovih ograničenja može dovesti do niza zdravstvenih problema, uključujući bolesti jetre, povećan rizik od raka i kardiovaskularnih problema - ističe Nutricionista Helen Bel: - Imala sam slučajeve u kojima su pojedinci verovali da piju umereno, samo da bi shvatili da je njihova potrošnja veća od preporučene, što je dovelo do štetnih efekata na zdravlje. Uvek preporučujem da pratite svoj unos alkohola tako što ćete znati šta čini jedinicu alkohola. Na primer, standardna čaša vina (175 ml) je oko dve jedinice.

Raspoređivanje potrošnje tokom nedelje i uključivanje nekoliko dana bez alkohola može da vam pomogne da vaš unos ostane u zdravim granicama.

- Niko ne bi trebalo da pije alkohol zbog zdravstvenih koristi, umerenost je uvek ključna. U idealnom slučaju što je moguće manje alkohola najbolje je za zdravlje, ali ako osećate da se vaš unos alkohola vremenom povećao ili se osećate kao da se oslanjate na alkohol, idealno bi trebalo da potražite pomoć za ovo - ističe dr Naj.

Sitost do 80 odsto

Osim konzumiranja alkohola, stanovnici Plave zone takođe preporučuju i "trik od 80 odsto" ili "Hara Hači Bu" za duži i zdraviji život. Generalno, ovo se odnosi na jedenje samo malog obroka kasno popodne ili rano uveče, i konzumiranje samo do tačke da se osećate "80 odsto sito".

Iako ova strategija svakako pomaže lokalnim stanovnicima da izbegnu neželjene senzacije "komiranja sa hranom", Helen nije uverena da je to za svakoga.

- Ova metoda može da pomogne u sprečavanju prejedanja i da pomogne u kontroli težine, smanjujući rizik od bolesti povezanih sa gojaznošću. Međutim, jedenje jednog obroka dnevno možda nije pogodno za svakoga, pošto se potrebe za ishranom razlikuju. Uvek savetujem pojedince da prilagode svoje obrasce ishrane zahtevima sopstvenog tela uz održavanje uravnotežene ishrane.

Slično tome i dr Naj upozorava da postoji mnogo literature o ograničenom unosu kalorija i njihovim potencijalnim prednostima, što može i da ne bude dugoročno zdravo, ali i da mnogi od stanovnici Plavih zona imaju potpuno dobro zaokružen pristup zdravom načinu života u kojem je jedan obrok na dan sasvim dovoljan.

- Postoji problem sa prejedanjem koji na kraju podiže globalne nivoe gojaznosti sve više i više, a veliki deo ovoga problema je da čovek zna kada je potrebno da prestane da jede. Što manje viška masnog tkiva nosite, to su vam duže šanse za život - zaključuje doktor.

(Ona.rs / Mirror)