Otkriveno da društvene mreže izazivaju istu reakciju u mozgu kao i rekreativne droge: Koji je proces detoksa?
Zavisnost od društvenih medija je zavisnost od ponašanja koje se karakteriše kao preterana konzumacija, vođena nekontrolisanom željom da se ulogujete i posvetite mnogo vremena i truda društvenim medijima, toliko da vam se druge važne životne oblasti urušavaju.
Proveravanje i listanje društvenih medija postala je sve popularnija aktivnost tokom poslednje decenije.
Preporučujemo
Kejt je izgovorila ove reči i svi su shvatili kako joj je bilo dok se borila sa rakom: Princeza otvorila dušu
Ove namirnice mogu da smanje vaš holesterol: I nisu sve biljnog porekla
Iako ih većina ljudi koristi bez problema, postoji mali procenat korisnika koji postaju zavisni i učestvuju u prekomernoj ili kompulzivnoj upotrebi.
U stvari, psiholozi procenjuju da čak 5 do 10 odsto Amerikanaca danas ispunjava kriterijume za zavisnost.
Upotreba društvenih medija koja izaziva zavisnost će izgledati kao bilo koji drugi poremećaj upotrebe supstanci i može uključivati promenu raspoloženja (angažovanje na društvenim mrežama dovodi do povoljne promene emocionalnih stanja), razvijanja tolerancije (sve veća upotreba društvenih medija tokom vremena), simptoma apstinencijske krize (doživljavanje neprijatnih fizičkih i emocionalnih simptoma kada je upotreba društvenih medija ograničena ili zaustavljena), konflikta (međuljudski problemi nastaju zbog upotrebe društvenih medija) i relapsa (pojedinci zavisnici se brzo vraćaju svojoj prekomernoj upotrebi društvenih medija nakon perioda apstinencije).
Dopaminska adikcija
Fenomen zavisnosti u velikoj meri može se pripisati društvenom okruženju koje izaziva dopamin, a koje sajtovi društvenih mreža pružaju.
Platforme društvenih medija kao što su "TikTok", "Facebook", "Snapchat" i "Instagram" proizvode ista neuronska kola kao i kockanje i rekreativne droge, kako bi potrošači što više koristili njihove proizvode. Studije su pokazale da stalni tok retvitova, lajkova i deljenja sa ovih sajtova uzrokuje da oblast "nagrađivanja" u mozgu pokrene istu vrstu hemijske reakcije koja se vidi kod supstanci kao što je kokain. U stvari, neuronaučnici su uporedili interakciju na društvenim medijima sa "špricem dopamina koji se ubrizgava direktno u sistem".
Zbog efekta koji ima na mozak, društveni mediji stvaraju i fizičku i psihičku zavisnost. Prema novoj studiji Univerziteta Harvard, samopredstavljanje na sajtovima društvenih mreža osvetljava isti deo mozga koji se takođe pali kada se uzima supstanca koja izaziva zavisnost.
Područje nagrađivanja u mozgu i njegovi putevi hemijskog glasnika utiču na odluke i senzacije. Kada neko doživi nešto korisno ili koristi supstancu koja izaziva zavisnost, aktiviraju se neuroni u glavnim oblastima mozga koji proizvode dopamin i nivoi istog rastu.
Stoga mozak dobija „nagradu“ i povezuje lek ili aktivnost sa pozitivnim pojačanjem. Ovo je vidljivo u korišćenju društvenih medija; kada pojedinac dobije obaveštenje, kao što je lajk ili pominjanje, mozak prima nalet dopamina i šalje ga putem nagrađivanja, uzrokujući da osoba oseća zadovoljstvo.
Društveni mediji pružaju beskrajnu količinu trenutnih nagrada u vidu pažnje drugih, za relativno minimalan trud. Mozak se ponovo povezuje kroz ovo pozitivno pojačanje, pojačavajući ljudima želju za lajkovima, retvitovanjima i reakcijama.
Samoljublje
Još jedan faktor koji odražava zavisnost od društvenih medija je činjenica da su centri nagrađivanja u mozgu najaktivniji kada ljudi govore o sebi.
U nevirtuelnom svetu, procenjuje se da ljudi govore o sebi oko 30 do 40 odsto vremena; međutim, društveni mediji se svode na pokazivanje nečijeg života i dostignuća - tako da ljudi govore o sebi u neverovatnih 80 odsto vremena.
Kada osoba objavi sliku, može dobiti pozitivne društvene povratne informacije, koje stimulišu mozak da oslobađa dopamin, nagrađujući to ponašanje i održavajući naviku društvenih medija. Korišćenje društvenih medija postaje problematično kada neko gleda na sajtove društvenih mreža kao na važan mehanizam za ublažavanje stresa, usamljenosti ili depresije.
Detoks
Digitalna detoksikacija, vremenski period tokom kojeg neko značajno smanjuje vreme provedeno u korišćenju elektronskih uređaja, kao što su pametni telefoni ili računari, mogla bi biti mudra mera predostrožnosti. Ovo može uključivati jednostavne korake, kao što je isključivanje zvučnih obaveštenja i provera sajtova društvenih medija samo jednom na sat.
Druge promene mogu uključivati periode tokom dana u kojima postoji samonametnuto vreme van ekrana, na primer tokom obroka, ili ostavljanje telefona u posebnoj prostoriji noću kako ne bi ometali san, prenosi "Addictioncentar".
(Ona.rs)