Ana je na skijanju UPALA U ZALEĐENI POTOK i 80 minuta je bila pod ledom: Bila je klinički mrtva čak 9 sati

Zamislite da ste zarobljene ispod leda, srce vam staje, telo se hladi do neverovatnih temperatura... Zvuči kao najgora noćna mora, zar ne? Upravo to se dogodilo Ani Bagenholm 1999. godine u Norveškoj kada je otišla na skijanje. Njen neverovatan opstanak i povratak u život ne samo da su šokirali svet, već su i zauvek promenili medicinsku nauku, posebno u tretmanu terapijske hipotermije.

Ana, švedski radiolog, bila je potopljena u ledenu vodu više od sat vremena, pri čemu je njena telesna temperatura pala na rekordno niskih 13,7°C (56,7°F). Njen opstanak je prkosio očekivanjima, uglavnom zbog zaštitnog dejstva ekstremne hipotermije na njene organe, posebno na mozak. Njena priča je dokaz neverovatne snage ljudskog tela i moći moderne medicine.

Preporučujemo

Skijaška nesreća koja je ledila krv u žilama

Bio je maj 1999. godine kada je Ana Bagenholm, kao i mnogi od nas, krenula na svoje godišnje skijanje u planinama blizu Narvika u Norveškoj. Lepo vreme, opuštanje, sve je delovalo idilično. Međutim, u jednom trenutku, dok se spuštala niz padinu, izgubila je kontrolu i pala na zaleđeni potok, gde se led slomio ispod nje, potopivši joj glavu i trup u ledenu vodu.

Njena sreća u nesreći bila je što su prijatelji brzo reagovali i nekako je držali za noge kako bi je sprečili da dalje tone. Ali, muka je bila što je spasiocima trebalo više od sat vremena da je izvuku! Zamislite taj užas, znajući da ste u ledenoj vodi, a pomoć ne stiže tako brzo... Ona je, neverovatno, pronašla mali vazdušni džep ispod površine, što joj je omogućilo da diše oko 40 minuta pre nego što je izgubila svest.

Kada su je konačno izvukli nakon 80 minuta, prizor je bio zastrašujući. Njeno telo se ohladilo na zapanjujućih 13,7°C (56,7°F) - najnižu poznatu telesnu temperaturu kod preživelog čoveka.

Čudo medicine: Kad srce ponovo zakuca

Po dolasku u Univerzitetsku bolnicu u Tromseu, njeno stanje je izgledalo užasno. Ana je bila klinički mrtva, srce joj je stalo. Da je bilo do nekih drugih, možda bi je već proglasili mrtvom. Ali, tim lekara predvođen dr Madsom Gilbertom, pokazao je neverovatnu odlučnost i srce. Odbili su da je proglase mrtvom dok joj se telo ne zagreje, princip koji je sadržan u izreci: "Nisi mrtav dok se ne zagreješ i ne umreš."

Devet dugih, napornih sati borili su se za njen život. Koristeći mašinu za bajpas srca i pluća, polako su zagrejali njenu krv van tela, postepeno povećavajući njenu temperaturu, održavajući cirkulaciju. I onda, dogodilo se čudo! Nakon devet sati intenzivnog napora, Bagenholmino srce je ponovo počelo samo da kuca. Kakav osećaj, mora da je ceo tim plakao od sreće!

Iako je u početku doživela paralizu, Ana je prošla opsežnu rehabilitaciju i na kraju povratila pokretljivost. To je, drage moje, neverovatna snaga volje i dokaz da čovek može sve da preživi kada se bori!

Hipotermija: Od pretnje do spasa

Anin slučaj je privukao značajnu pažnju u medicinskoj zajednici, uglavnom zato što je njena ekstremna hipotermija imala paradoksalni zaštitni efekat. Brzo hlađenje je u suštini usporilo njen metabolizam do te mere da je njenom mozgu i organima bilo potrebno mnogo manje kiseonika nego obično, smanjujući štetu od nedostatka kiseonika. Ovaj ishod je naglasio potencijal hipotermije da zaštiti vitalne organe, posebno mozak, tokom dužih perioda bez kiseonika - princip koji je sada temelj terapijske hipotermije.

Od tada, terapijska hipotermija, u početku nišna praksa, doživela je porast kliničkog interesovanja i primene nakon Bagenholminog slučaja. U Norveškoj, Anino preživljavanje je pomoglo u popularizaciji upotrebe kontrolisane hipotermije u lečenju pacijenata sa srčanim zastojem. Danas se hlađenjem tela na približno 32-34°C (89,6-93,2°F), medicinski timovi mogu smanjiti oštećenje mozga usporavanjem ćelijskog metabolizma i ublažavanjem rizika od inflamatornih oštećenja.

Ova terapija je sada široko priznata i primenjuje se u bolnicama širom sveta, često nakon srčanih zastoja, moždanog udara ili traumatskih povreda mozga, gde pomaže u sprečavanju dugoročnih neuroloških deficita usporavanjem kaskade ćelijske smrti. Zamislite samo koliko je života spaseno zahvaljujući njenoj, naizgled, tragičnoj nesreći!

Inspiracija za budućnost

Slučaj Ane Bagenholm se i danas često navodi kao izvanredan primer preživljavanja uprkos svim izgledima i kao prekretnica u razvoju terapija zasnovanih na hipotermiji. Njena priča pokazuje otpornost ljudskog tela i ističe moć medicinskih inovacija.

Kao rezultat toga, terapijska hipotermija je sada standardizovani protokol u hitnoj i intenzivnoj medicini širom sveta, nudeći nadu pacijentima i porodicama u slučajevima koji su nekada smatrani neizlečivim. Njen opstanak nastavlja da inspiriše napredak u hitnoj nezi, pomerajući granice onoga što je moguće u medicini.

(Ona.rs)