Lekari su bili ubeđeni da devojčica ima samo zatvor, a ne ozbiljan sindrom: "Na oči mi je sve više propadala!"

Koliko puta ste čuli da su brige prve mame „preterane“? Upravo s tim se suočila Ejmi Dikson (32) kada je rodila svoju ćerku Freju u decembru 2020. Iako je odmah osetila da nešto nije u redu, lekari su njene sumnje otpisivali kao „anksioznost prve mame“. Tek kada je Freja pala u nesvest i završila na intenzivnoj nezi, otkrivena je prava dijagnoza – Diamond-Blackfan anemija sindrom (DBAS), redak poremećaj koštane srži zbog kog telo ne proizvodi dovoljno crvenih krvnih zrnaca.

Prvi znaci bolesti koje su ignorisali

Freja je već kao novorođenče bila drugačija. Ili je neprestano plakala, ili je bila potpuno letargična. Sa samo četiri nedelje, Ejmi je primetila da joj je ćerka „bela kao krpa“, ali posete lekarima nisu donele odgovore. Umesto toga, govorili su joj da se radi o zatvoru ili njenom strahu kao neiskusne majke.

Preporučujemo

Sve se promenilo 11. marta 2021, kada je mala Freja izgubila svest. Hitno je prebačena u bolnicu u Airedelu, gde su lekari rekli da je „najbledja beba koju su ikada videli“. Nakon reanimacije, poslana je u Dečju bolnicu u Lidsu i priključena na aparate intenzivne nege.

Konačna dijagnoza: Redak sindrom

Kada je imala 10 meseci, stigla je dijagnoza – Diamond-Blackfan anemija sindrom. Prema podacima Nacionalne biblioteke medicine, radi se o izuzetno retkom stanju koje pogađa između 5 i 7 beba na milion novorođenčadi.

Freja je prošla kroz dva neuspešna steroidna tretmana i od tada na svake tri nedelje prima transfuziju krvi. To je održava u životu, ali nije trajno rešenje. Jedina šansa za dugoročan opstanak je transplantacija koštane srži – i nakon godinu dana čekanja, porodica je konačno dobila vest da je pronađen donor.

Dugačak put do transplantacije

Freja je u septembru 2025. primljena u Dečju bolnicu u Lidsu, gde će je čekati pripreme: jedan ciklus hemoterapije i jedan ciklus imunoterapije, kako bi se napravilo mesta u njenoj koštanoj srži. Biće to dug boravak u bolnici, uz najmanje osam nedelja oporavka.

„Znam da je pred nama težak put, ali zahvalna sam što postoji nada. Freja je najhrabrija devojčica i njen osmeh je prava magija“, kaže majka.

Borba majke i snaga devojčice

Ejmi priznaje da je frustracija bila ogromna: „Godinama sam se osećala kao da se borim sama protiv sistema. Moje brige su odbacivali, a gledala sam kako moje dete sve više propada.“ Danas, zahvaljujući stručnjacima u Lidsu, konačno ima osećaj da se bori rame uz rame sa lekarima.

Uprkos svemu, Freja ostaje dete puno života. Obožava Diznijeve princeze, posebno Elsu, i sanja o putovanju u Diznilend Pariz nakon oporavka. „Ona je i mali avanturista – voli rolerkostere i ništa je ne plaši. Kada je vidim kako se bori, ja pronalazim snagu da idem dalje“, kaže Ejmi.

Pogled u budućnost

Ako transplantacija uspe, Freja neće više morati na stalne transfuzije i moći će da vodi kvalitetniji život, iako će sindrom zauvek ostati deo njene priče. Porodica već sada skuplja sredstva za ostvarenje njenog sna – susret sa Elsom u Diznilendu, kao simbol pobede nad bolešću.

(Ona.rs / Daily Mail)