Skrivena armija mikroba utiče na srce više nego holesterol: Kardiolog Marko Vuleta upozorava na PRAVI rizik

Mikrobiom već godinama prolazi kroz svoj trenutak slave, ali realno, to nije nikakav trend. To je pravi biološki ekosistem koji živi u nama, utiče na hormon, raspoloženje i imunitet, a sada znamo i nešto mnogo veće. Način na koji naš crevni sistem funkcioniše zapravo ima veću težinu za srce nego klasične brojke poput holesterola. Zvuči ludo, ali medicina odavno ide u tom smeru.

Iinterventni kardiolog dr Marko Vuleta objašnjava da mikrobiom danas posmatramo kao sopstveni organ, sa metaboličkim, imunološkim i endokrinim funkcijama. Kada je stabilan, čuva nas. Kada se poremeti, ubrzava aterosklerozu i remeti metabolizam. Ukratko, pravi tihi haos.

Preporučujemo

- Mikrobiom se opisuje kao metabolički organ, sposoban za sintezu ili razgradnju supstanci, pri čemu se ističe da se pojedini delovi tog ekosistema povezuju sa inflamacijom, lipidnim profilom, glukoregulacijom i funkcijom endotela, kaže dr Marko Vuleta.

Sve nabrojano ga čini veoma uticajnim u potencijalnoj modifikaciji ukupnog kardiovaskularnog rizika, dodaje on.

Zašto mikrobiom toliko menja pravila igre

Suština je u tome što crevne bakterije proizvode molekule koji mogu da povećaju ili smanje rizik od srčanih bolesti. Najpoznatiji među njima je TMAO, supstanca koja utiče na endotel, podstiče zgrušavanje trombocita i ubrzava arterijsko propadanje. Kada se takav faktor spoji sa hipertenzijom, visokim šećerom ili lošim lipidnim profilom, priča postaje mnogo ozbiljnija.

- Posebno se ističe TMAO, označen kao molekul koji utiče na funkciju endotela, agregabilnost trombocita i progresiju ateroskleroze, objašnjava dr Vuleta.

S druge strane, dobre bakterije koje proizvode butirat rade potpuno suprotnu stvar. One smanjuju inflamaciju, čuvaju crevnu barijeru, poboljšavaju lipide i usporavaju razvoj ateroskleroze. To je ona frakcija mikrobioma koja vas štiti i kada ne mislite na to.

Šta se dešava kada je mikrobiom narušen

Kada nastupi disbioza, telo to itekako oseća. Intestinalna propustljivost raste, inflamacija skače, glikemijska regulacija se pogoršava, a odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina izmiče kontroli. Rezultat je povećan oksidativni stres i ubrzano stvaranje kardiometaboličkih problema.

- Navedeni procesi se prepoznaju kao faktori koji doprinose razvoju koronarne bolesti, hipertenzije, srčane insuficijencije i metaboličkog sindroma, navodi dr Vuleta.

Ovo više nije pitanje estetike ili “zdravog stomaka” nego fundamentalna tema za dugoročnu kardiovaskularnu stabilnost. Znači, srce oseća sve što se događa u crevima mnogo više nego što slutimo.

Kako izgleda dobro formiran mikrobiom

Kada je mikrobiom stabilan, ceo sistem radi tiše i lakše. Intestinalna barijera je čvršća, inflamacija niža, LDL-C se smanjuje kroz modulaciju žučnih kiselina, pritisak pada zahvaljujući SCFA signalizaciji, šećer je uređeniji, patogene bakterije se povlače, a sinteza vitamina poput K2 i B-kompleksa je aktivna.

- Takav profil se smatra zaštitnim i ima najveću vrednost u održavanju povoljne kardiometaboličke ravnoteže, ističe dr Vuleta.

Drugim rečima, mikrobiom je tihi saveznik koji radi 24 sata dnevno, sve dok mu ne smetamo. A kada mu damo ono što mu treba, on radi više za naše srce nego što bi holesterol ikada mogao da pokaže u brojkama.

(Ona.rs / Blic zdravlje)