Ja sam neuronaučnica i ovo radim svakog dana da mi mozak NE BI PROPAO: Navike koje čuvaju fokus i oštrinu

Mozak je organ koji najviše trošimo, a najmanje ga održavamo. Od njega očekujemo da pamti, rešava probleme, donosi odluke, ostane miran pod pritiskom i pritom izdrži tempo svakodnevnog života. U svetu u kojem svi jurimo za produktivnošću, lako je poverovati da se mentalna oštrina gradi samo radom, disciplinom i stalnim naporom.

Neurološkinja i konsultantkinja za mentalne performanse Daja Grant kaže da je istina zapravo suprotna. Posle godina rada sa sportistima, liderima i ljudima koji rade pod visokim pritiskom, shvatila je da mozak ne postaje jači tako što ga stalno guramo do granice. Postaje jači kada mu damo prave navike, ponavljane iz dana u dan.

Preporučujemo

U njenoj svakodnevici, između nauke, roditeljstva i sporta, izdvojilo se šest jednostavnih rituala koji održavaju mozak bistrim, fokusiranim i punim energije.

Vreme bez strukture je važnije nego što mislimo

Jedna od stvari koju Grant najviše štiti u svom rasporedu je vreme koje nema nikakav plan. U svetu punom sastanaka, obaveza i rokova, to deluje gotovo luksuzno, ali ona tvrdi da je upravo to jedan od ključnih faktora mentalne jasnoće.

Svaki dan u kalendaru ostavlja prazne blokove vremena. To je period bez cilja, bez zadatka i bez očekivanja. Ponekad izađe napolje, samo sedi i sluša zvukove oko sebe ili oseća sunce na koži. Često ponese svesku u koju zapisuje ideje ili pitanja koja joj spontano padnu na pamet.

U tom prostoru bez pritiska mozak zapravo počinje da radi dublje i kreativnije nego kada ga stalno držimo pod opterećenjem.

Učenje novih veština jača mozak

Grant je kao dete svirala klavir i obožavala slagalice. Kada je njen sin počeo da pokazuje interesovanje za iste stvari, odlučila je da ih vrati u svoju svakodnevicu.

Ispostavilo se da te aktivnosti nisu samo zabavne. One imaju ozbiljan uticaj na rad mozga.

Učenje muzičkog instrumenta aktivira delove mozga zadužene za pamćenje, planiranje i koordinaciju. Istovremeno poboljšava motoriku i sposobnost obrade zvuka.

Slagalice, s druge strane, razvijaju prostorno razmišljanje i koncentraciju. Ono što je na prvi pogled igra zapravo je odličan trening za mozak.

Sitni prelazi tokom dana prave veliku razliku

Većina ljudi razmišlja samo o velikim zadacima tokom dana, ali Grant tvrdi da su zapravo najvažniji mali prelazi između njih.

Na primer, kada se vrati kući nakon što odvede decu u školu, često oseti impuls da odmah počne da radi. Umesto toga, pravi mali ritual koji traje svega nekoliko minuta.

Tri minuta piše u dnevnik, napravi šolju čaja i udahne nekoliko puta duboko.

Tek tada počinje posao.

Slično radi i kada završava radni dan. Pre nego što napusti radni prostor, zapiše prvi zadatak za sledeći radni blok. Zatim napravi nekoliko sporih udaha i izdaha kako bi mentalno zatvorila posao i prešla u porodični režim.

Takvi mali prelazi pomažu mozgu da se brže prebaci iz jednog fokusa u drugi.

Kretanje i meditacija su osnova mentalne energije

Dve navike Grant smatra temeljima svog mentalnog zdravlja: fizičko kretanje i meditaciju.

Kada preskoči jednu od njih, kaže da odmah primeti promenu. Fokus slabi, umor se pojavljuje brže, a stres postaje teži za kontrolu.

Fizička aktivnost ubrzava obradu informacija i poboljšava pamćenje. Zbog toga svaki dan planira najmanje pola sata kretanja.

To može biti vožnja sobnog bicikla, trčanje, trening snage ili čas joge. Kada ima više vremena, ode na trčanje uz obalu ili u planinsku šetnju sa porodicom.

Meditaciju praktikuje svako jutro pre nego što se porodica probudi. Dvadeset do trideset minuta tišine pomaže joj da započne dan smireno i fokusirano.

Pisanje oslobađa mentalni prostor

Još jedna navika koja joj pomaže da održi mentalnu jasnoću je kratko svakodnevno pisanje.

Svaki dan podesi tajmer na pet do deset minuta i zapisuje sve što joj prolazi kroz glavu. Važno joj je da piše rukom, na papiru.

Razlog je jednostavan. Kada misli ostanu zarobljene u glavi, bilo da su to brige, ideje ili nedovršeni zadaci, one troše pažnju i energiju.

Onog trenutka kada ih napišemo, mozak ih lakše procesuira i oslobađa prostor za nove ideje.

Jednostavna vežba disanja protiv mentalnog umora

Kada oseti da joj koncentracija pada, Grant koristi tehniku naizmeničnog disanja kroz nozdrve, metodu koja se često koristi u jogi i meditaciji.

Ova vežba može da smanji mentalni umor i poveća budnost.

Radi se tako što se palcem desne ruke zatvara desna nozdrva dok se izdiše kroz levu. Zatim se udahne kroz levu, ona se zatvara prstenjakom, a izdah ide kroz desnu. Ciklus se ponavlja nekoliko minuta.

Ova jednostavna tehnika pomaže nervnom sistemu da se resetuje i vrati fokus.

Na kraju, Grant kaže da nijedna od ovih navika nije komplikovana niti zahteva savršenstvo. Važna je samo doslednost.

Mozak ne traži ekstremne režime ni stalnu produktivnost. Traži male, ponovljive rituale koji ga dugoročno održavaju stabilnim, otpornim i bistrim. Upravo u toj jednostavnosti krije se prava snaga mentalne izdržljivosti.

(Ona.rs / CNBC)