Nije samo tuga: 4 suptilna znaka da ste u depresiji, a da to i ne primećujete

Depresija je često suptilna i neprepoznatljiva, pa čak i pre nego što postane očigledna, može da traje duže nego što mislimo. Mnogi od nas ignorišu prve znakove ili ih pripisuju umoru, stresu ili svakodnevnim brigama. Ipak, postojale su situacije u kojima smo se osećali umorno, nezainteresovano ili kao da gubimo kontakt sa sopstvenim željama i potrebama, a sve to može biti znak dubljeg problema.

U nastavku se nalazi četiri razloga odnosno znaka koja često ignorišemo, a mogu biti naznaka depresije.

Preporučujemo

Prepoznavanjem ovih suptilnih simptoma, možemo na vreme preduzeti korake kako bismo sebi pomogli i sprečili da depresija postane dugotrajan problem.

1. Prestajete da imate mišljenje o bilo čemu

Normalno je ponekad nemati mišljenje o nečemu, ali ako se to dešava većinu vremena, to može biti suptilan znak depresije. Sama reč "depresija" može se shvatiti i kao "potiskivanje" - ne izražavati sebe ili gušiti sopstveni izraz.

Zašto to radimo? Jedan od glavnih razloga je strah od odbacivanja. Plašimo se da naše mišljenje neće biti prihvaćeno, pa odlučujemo da je bolje da ćutimo. Vremenom postaje lakše ne iznositi stav nego rizikovati neslaganje, jer je konflikt neprijatan. Ali cena toga je visoka - ljudi oko nas ne mogu da nas upoznaju jer ne pokazujemo ko smo zaista.

2. Prestajete da marite za stvari koje su vam nekad bile važne

Rečenica "nije me briga" često ide ruku pod ruku sa nedostatkom mišljenja. Ponekad je iskrena, ali kada to postane navika, zapravo potiskujemo svoja osećanja.

Govoreći "nije me briga", šaljemo poruku da nismo važni - ni mi, ni naše želje. Možda to radimo da bismo izbegli konflikt, ali time stvaramo unutrašnji konflikt, jer duboko u sebi ipak marimo. Vremenom možemo izgubiti kontakt sa sopstvenim unutrašnjim glasom.

3. Više ne znate šta zapravo želite

Osećaj da ne znate šta želite često nije istina, već posledica potiskivanja sopstvenih želja. Još od detinjstva učimo šta je "dobro", a šta "loše", pa neke želje guramo duboko u sebe iz straha da ćemo biti osuđeni.

Vremenom te želje postaju toliko utišane da ih više ne čujemo. Čak i kada ih naslutimo, uverimo sebe da ih ne možemo imati, pa ih ne delimo ni sa drugima, ni sa sobom.

4. Počinjete da osećate da je sve besmisleno

Osećaj da nemate svrhu još je jedan znak potiskivanja sopstvenog bića. Bez jakih emocija, stavova i želja, lako je poverovati da ne znate svoje mesto u svetu.

Istina je da jasnoća postoji, ali je zakopana ispod slojeva depresije. Ako znate da imate svrhu, ali ne možete da je definišete, verovatno ne živite u skladu sa sobom. Ako se taj obrazac nastavi, može vas odvesti u dublje stanje beznađa.

Mnogi ljudi u depresiji opisuju ovaj osećaj kao "funkcionisanje na autopilotu", kao da posmatraju sopstveni život sa distance, bez stvarne povezanosti sa onim što osećaju i žele.

(Ona.rs/Your Tango)