Naučnici srušili veliki mit o multitaskingu: Ispostavlja se da mozak ipak može da radi više stvari odjednom

Godinama nam je govoreno da je multitasking mit i da ljudski mozak jednostavno nije dizajniran za obavljanje više zadataka istovremeno. Međutim, nova istraživanja kreću zanimljivim putem - naučnici sada tvrde da je multitasking moguć, ali pod jednim važnim uslovom.

Da bi mozak uspešno obavljao više zadataka istovremeno, potrebno je vreme, vežbanje i iskustvo.

Preporučujemo

Mozak je dizajniran da se fokusira na jednu stvar.

Naučnici su dugo verovali da prefrontalni korteks, deo mozga odgovoran za planiranje, logičko razmišljanje i donošenje odluka, može da obrađuje samo jedan složen zadatak istovremeno.

Profesor neuronauke Maksimilijan Rizenhuber sa Univerziteta Džordžtaun objašnjava da je ova osobina često korisna.

„Prefrontalni korteks nam omogućava da se fokusiramo na ono što radimo i ignorišemo sve ostale smetnje“, kaže on.

Zato stručnjaci godinama veruju da multitasking zapravo nije obavljanje više aktivnosti istovremeno, već veoma brzo prebacivanje pažnje sa jednog zadatka na drugi.

Eksperiment koji je promenio prethodna uverenja

Da bi testirali da li mozak zaista može pronaći drugačije rešenje, istraživači su sproveli eksperiment sa jedanaest ispitanika starosti između 18 i 29 godina.

Njihov zadatak je bio da klasifikuju slike automobila na računaru prema određenim karakteristikama.

Tokom pet do deset nedelja, učesnici su ponovili isti zadatak više od 30.000 puta.

Na početku studije, skeniranje mozga je pokazalo da je prefrontalni korteks bio odgovoran za završetak zadatka.

Međutim, nakon nekoliko nedelja ponavljanja, desilo se nešto neočekivano.

Mozak je pronašao prečicu

Nakon intenzivnog vežbanja, istraživači su otkrili da je mozak počeo da koristi temporalni korteks - region povezan sa dugoročnim pamćenjem.

Drugim rečima, zadatak koji je u početku zahtevao punu koncentraciju postao je gotovo automatski.

„Kako prefrontalni korteks uči određenu aktivnost, on prenosi deo procesa u druge moždane centre, čime oslobađa kapacitet za nove zadatke“, objasnio je Rizenhuber.

Zato iskusni vozači mogu da razgovaraju ili slušaju muziku dok voze, dok za početnike vožnja automobila zahteva maksimalnu koncentraciju.

Zašto je nekim ljudima lakše obavljati više zadataka istovremeno?

Istraživači su primetili da nisu svi učesnici razvili ovu sposobnost istom brzinom.

Za neke, proces automatizacije se odvijao mnogo brže nego za druge, što ukazuje na individualne razlike u načinu funkcionisanja mozga.

Psiholog Majkl Šenberg veruje da skoro svako može poboljšati svoju sposobnost obavljanja više zadataka istovremeno, čak i u kasnijem životu.

Ključ je u stalnom učenju i ponavljanju.

Veštačka inteligencija može usporiti razvoj mozga

Iako nova otkrića donose optimistične zaključke, stručnjaci upozoravaju na potencijalnu zamku modernog doba.

Sve veće oslanjanje na veštačku inteligenciju za pisanje, analizu podataka ili rešavanje problema moglo bi smanjiti potrebu mozga za razvojem složenih veština.

Prema rečima naučnika, upravo kroz vežbanje i aktivno rešavanje problema nastaju obrasci koji omogućavaju mozgu da automatizuje zadatke i oslobodi prostor za nove izazove.

Kako održati mozak u formi?

Baš kao što fizička aktivnost jača telo, mentalna aktivnost održava mozak vitalnim.

Stručnjaci preporučuju:

• učenje novih stvari svakog dana
• rešavanje logičkih problema i mozgalica
• čitanje i usvajanje novih informacija
• razvijanje novih veština
• redovna vežba koncentracije i pamćenja

Iako obavljanje više zadataka istovremeno nije urođena supermoć, naučnici sada veruju da se može razviti iskustvom i vežbanjem. Što više određene aktivnosti postaju automatske, to mozak ima više prostora da se istovremeno suoči sa novim izazovima.

(Ona.rs)