Ko će bolje proći u životu, starije ili mlađe dete? Mesto na porodičnom stablu kroji vam zdravstveni karton

Sigurno ste makar jednom u životu u šali rekli kako su vaši roditelji bili stroži prema vama jer ste rođeni prvi, ili da su mlađem bratu i sestri popuštali baš sve. Svi vi imate te porodične priče o tome kako se odnos prema deci menja kako se kuća puni., a jeste li se ikada zapitali da li to što ste prvorođeni ili mlađe dete ima ikakve veze sa vašim zdravstvenim kartonom?

Naučnici su odlučili da stave na test upravo tu teoriju.

Objavljena je obimna studija u uglednom časopisu Nature Health, u kojoj su stručnjaci pročešljali zdravstvene podatke više od pet miliona porodica sa dvoje dece. Rezultati do kojih su došli iznenadili su i same istraživače, jer je naime pronađena jasna veza između reda rođenja i verovatnoće da se razviju određeni zdravstveni problemi.

Prvencima stradaju živci i nos, a mlađe muči stomak i "povuče ih društvo"

Kada su istraživači uporedili šanse da se razboli jedno dete u odnosu na drugo iz iste kuće, uočili su veoma zanimljive pravilnosti. Ako ste u svoju porodicu stigli prvi, imate veći rizik od nekih neurorazvojnih i alergijskih stanja. Sa druge strane, ako ste rođeni kao drugo dete, vaš imunitet i organizam vode drugačije bitke.

Evo šta kažu konkretne brojke iz istraživanja za prvorođene.

• 26% veću verovatnoću da im se dijagnostikuje autizam;
• 7% veći rizik od hiperaktivnosti i poremećaja pažnje (ADHD);
• 20% veću šansu za razvijanje alergija na hranu;
• 9% veći rizik od polenske groznice.

Ako ste mlađe, tj. drugo dete po redu, podaci pokazuju sledeći scenario.

• 19 odsto veći rizik od bolesti zavisnosti;
• 14 odsto veću šansu za želudačne i crevne tegobe.

Postoji i jedna vrlo lepa vest za sve roditelje koji su pravili malu pauzu između trudnoća - studija pokazuje da manja razlika u godinama između braće i sestara deluje zaštitnički kada su u pitanju mentalni poremećaji i alergijske reakcije.

Nauka u čudu, a majka priroda ima svoje razloge - Šta se menja sa svakom novom trudnoćom

Glavni pokretač celog istraživanja, doktor Andrej Ržecki, profesor medicine sa Univerziteta u Čikagu, kaže da je na ovu ideju došao posmatrajući mnoge porodice u kojima su starija i mlađa deca imala potpuno različit temperament, ali i potpuno različite zdravstvene muke. Iako sama studija nije ulazila u detaljne uzroke zašto je to tako, lekari nude nekoliko vrlo logičnih objašnjenja.

Doktor Mark Hikar, šef dečje infektologije na Univerzitetu u Bafalu, ističe da postoje čiste biološke razlike između prve i svake naredne trudnoće.

- Menjaju se godine majke, njeno telo, ali i imunološki odgovor. Svaka beba nosi genetski materijal oca koji majčin imunitet treba da prihvati, a pokazalo se da telo žene bolje podnosi taj proces u kasnijim trudnoćama - objašnjava doktor Hikar.

Takođe, doktor Ržecki dodaje da braća i sestre dele mikrobiom, odnosno sklop dobrih bakterija u organizmu. To bi moglo da objasni zašto se javljaju određeni signali kod zaraznih bolesti i alergija, ali i zašto mala razlika u godinama može povoljno da utiče na mozak i živce dece.

Prvorođeni pod lupom, a mlađi prolaze "ispod radara"

Pored biologije, ogromnu ulogu igra i samo ponašanje roditelja. Svi znamo kako to izgleda u praksi: kada stigne prva beba, proveri se svaki kašalj, skok temperature i svaka sitnica na koži.

Doktor Ržecki napominje da novopečeni roditelji znatno brže vode prvo dete kod lekara čim primete bilo šta neobično. Zbog te opreznosti i čestih pregleda, veća je šansa da se prvorođenom detetu rano postavi neka dijagnoza. Kada stigne drugo ili treće dete, roditelji su već iskusni, opušteniji i ne trče kod doktora za svaku sitnicu.

Pored toga, prva deca prirodno imaju mlađe roditelje u momentu rođenja. Takođe, lekari priznaju da su kod prvog deteta pravila znatno stroža, od načina ishrane do sterilizacije bočica i izlaganja prljavštini, dok kod mlađe dece ta pravila polako popuštaju.

- Kao pedijatar, radujem se ovakvim istraživanjima jer se nadam da ćemo jednog dana roditeljima moći tačno da odgovorimo na pitanje šta je uzrokovalo problem kod njihovog deteta. Ipak, kod svakog istraživanja moramo razlikovati prostu povezanost od stvarnog uzroka. Pitanje je da li je red rođenja zaista uzrok bolesti ili smo samo uočili određeni obrazac ponašanja i razvoja - naglašava pedijatar doktor Ašanti Vuds iz Baltimora da za sada nema definitivnih odgovora i poziva na oprez.

Da li treba da se sekirate? Ne

Iako ove brojke deluju zvučno, lekari vas pozivaju da ostanete mirni i objektivni. Doktor Danijel Fišer, pedijatar iz Dječjeg zdravstvenog centra u Santa Moniki, podseća vas da je nastanak svake bolesti izuzetno složen proces.

- Postoji ogroman broj faktora koji utiču na razvoj oboljenja. Red rođenja je možda samo jedna mala kockica u celom mozaiku - ističe doktorka Fišer.

Sličnog stava je i sam autor studije, doktor Ržecki. On jasno poručuje da su ovo efekti primećeni na nivou ogromne populacije od pet miliona porodica, dok su na nivou jednog čoveka ti uticaji izuzetno blagi i suptilni.

Puno jače signale za pojavu neke bolesti daju stvari poput pola deteta, genetike (da li u porodici već postoji ta dijagnoza) ili starijih godina majke na porođaju. Red rođenja je daleko slabiji pokazatelj od bilo kog drugog podatka u vašem zdravstvenom kartonu. A pošto red rođenja ne možete promeniti niti na njega uticati, stručnjaci poručuju da nema nikakve potrebe za brigom i da nikakve posebne mere ne morate preduzimati. Vaše je samo da gajite svoju decu sa puno ljubavi, bez obzira na to koja su po redu stigla na svet.

(Ona.rs / Prevention)