Celo leto bacamo najzanimljiviji deo lubenice: Jestiv je, pun korisnih materija, a malo ko zna šta s njim

Lubenica je gotovo sinonim za leto. Sečemo je na kriške, pojedemo slatki crveni deo, a ono što ostane bez mnogo razmišljanja završi u kanti. Međutim, sledeći put kada budete jeli lubenicu, možda ćete dobro razmisliti pre nego što bacite njenu koru.

Beli deo lubenice koji se nalazi između crvenog mesa i tvrde zelene spoljašnjosti je jestiv, a sadrži i citrulin, aminokiselinu po kojoj je upravo lubenica posebno zanimljiva naučnicima.

Preporučujemo

I nije u pitanju još jedan internet trik koji obećava čuda. Prisustvo citrulina u kori lubenice proučavali su i istraživači američkog Ministarstva poljoprivrede, a rezultati su objavljeni u naučnom časopisu "Journal of Chromatography A".

Deo lubenice koji gotovo svi bacamo

Kada kažemo "kora lubenice", ne mislimo nužno na tvrdu, tamnozelenu spoljašnjost koju je teško žvakati. Za jelo je mnogo zanimljiviji svetlozeleni i beli sloj koji ostaje nakon što pojedemo crveno meso.

Istraživanja su pokazala da i ovaj deo sadrži citrulin. Jedna novija analiza utvrdila je da je kora sadržala više ukupnih slobodnih aminokiselina od samog mesa, a među njima su se posebno izdvojili citrulin i arginin.

Citrulin je aminokiselina koju naše telo može samo da proizvodi, ali je unosimo i hranom. U organizmu učestvuje u procesima povezanim sa stvaranjem arginina i azot monoksida, koji ima ulogu u širenju krvnih sudova i cirkulaciji.

To, naravno, ne znači da će nekoliko komada kore lubenice rešiti probleme sa pritiskom ili cirkulacijom. Kora nije lek, niti postoji razlog da je jedemo u ogromnim količinama. Ali jeste sasvim jestiv deo voća koji bez razloga uglavnom završava u otpadu.

Da li kora zaista ima više citrulina od crvenog dela?

Ovde postoji zanimljiva caka.

Često ćete naići na tvrdnju da kora lubenice sadrži više citrulina od njenog crvenog mesa. USDA istraživanje zaista je pokazalo veću koncentraciju u kori kada se poređenje vrši na osnovu suve mase. Međutim, kada se posmatra sveža lubenica, crveno meso u tom istraživanju imalo je nešto više citrulina.

Dakle, nema potrebe od kore praviti "čudotvorniji" deo lubenice. Mnogo je zanimljivija činjenica da nešto što gotovo svi smatramo otpadom zapravo možemo da pojedemo.

A šta uopšte da radite sa korom lubenice?

Ako vam ideja da zagrizete beli deo lubenice ne zvuči naročito primamljivo, dobra vest je da ne morate.

Kora ima blag, svež ukus i hrskavu teksturu koja pomalo podseća na krastavac, pa može da se koristi na mnogo zanimljivije načine. Tradicionalno se kiseli, a može da se iseče na tanke trakice i doda salatama, marinira, ubaci u smuti ili termički obradi.

USDA još početkom dvehiljaditih navodi kiselu, kandiranu, pa čak i prženu koru lubenice kao načine na koje se ovaj deo ploda koristi u ishrani.

Ako želite da je probate, lubenicu pre sečenja dobro operite pod mlazom vode, posebno zato što nož prilikom sečenja prolazi kroz spoljašnju površinu. Zeleni, veoma tvrdi sloj možete odstraniti, a za pripremu koristiti beli deo kore.

I možda je upravo to najbolji deo ove priče. Ne morate da kupujete nikakvu novu "supernamirnicu", egzotični prah ili skupi suplement. Jedan sasvim zanimljiv i jestiv deo voća koje leti gotovo svi imamo u frižideru već godinama bacamo u kantu.

(Ona.rs)