Ova biljka je čistač jetre: Njeni listovi i koren kriju blagotvorna svojstva, mnogi je svakodnevno zaobilaze

Ova biljka je najbolji čistač za jetru i toksine: Njeni listovi i koren kriju blagotvorna svojstva, a mnogi je svakodnevno zaobilaze

U prirodi se često kriju biljke koje su vekovima deo tradicionalne medicine, a koje danas ponovo privlače pažnju zbog svojih potencijalnih blagotvornih svojstava. Jedna od njih raste gotovo svuda oko nas, na livadama, u baštama, pored puteva i na obodima šuma, a mnogi je smatraju običnim korovom. Ipak, njeni listovi, cvetovi i koren vekovima se koriste u narodnoj medicini, posebno u pripremi čajeva i drugih biljnih preparata.

Preporučujemo

Reč je o biljci koja se tradicionalno povezuje sa zdravljem jetre, varenjem i izlučivanjem tečnosti iz organizma. Dok je jedni prepoznaju po jarkožutim cvetovima, drugi je beru zbog mladih listova koje dodaju salatama, a treći koriste njen koren za pripremu napitaka.

Iako se na društvenim mrežama i u pojedinim tekstovima često opisuje kao „prirodni čistač jetre“ i sredstvo za izbacivanje toksina, važno je razumeti šta nauka zaista kaže o njenim svojstvima, na koji način se tradicionalno koristi i zbog čega bi trebalo biti oprezan sa biljnim preparatima.

Biljka koju mnogi smatraju korovom, a vekovima se koristi u narodnoj medicini

Biljka o kojoj je reč poznata je gotovo svakome ko je makar jednom šetao livadom u proleće. Prepoznatljiva je po žutim cvetovima koji se kasnije pretvaraju u bele, paperjaste kugle, a njeni nazubljeni listovi i snažan koren imaju dugu tradiciju upotrebe u različitim kulturama.

Upravo je koren posebno zanimljiv ljubiteljima biljnih čajeva, jer se tradicionalno koristi za pripremu napitaka koji se piju nakon obroka ili kao deo biljnih mešavina namenjenih podršci varenju.

U narodnoj medicini ova biljka se često povezuje sa radom jetre i žuči, dok se njeni listovi tradicionalno koriste zbog mogućeg diuretičkog delovanja, odnosno podsticanja izlučivanja mokraće.

Međutim, činjenica da se neka biljka vekovima koristi u tradicionalnoj medicini ne znači automatski da su sva svojstva koja joj se pripisuju potvrđena kliničkim istraživanjima. Upravo zato je važno razlikovati tradicionalnu upotrebu od naučno dokazanih efekata.

Zašto se ova biljka povezuje sa zdravljem jetre?

Jetra je jedan od najvažnijih organa u ljudskom organizmu. Učestvuje u metabolizmu hranljivih materija, preradi brojnih supstanci, stvaranju žuči i razgradnji pojedinih lekova i drugih jedinjenja.

Zbog svoje uloge u metabolizmu i eliminaciji određenih štetnih supstanci, jetra se često nalazi u centru priča o detoksikaciji organizma.

Upravo se zbog toga određene biljke, među kojima je i ova, tradicionalno predstavljaju kao prirodna podrška njenom radu.

Koren sadrži različita biljna jedinjenja, uključujući inulin, polisaharid koji pripada grupi prebiotičkih vlakana, kao i fenolna jedinjenja i druge bioaktivne sastojke. Njihov sastav može da varira u zavisnosti od dela biljke, zemljišta, vremena berbe i načina obrade.

U laboratorijskim istraživanjima pojedini sastojci biljke pokazali su antioksidativna i druga biološka svojstva. Ipak, rezultati dobijeni u laboratoriji ne znače nužno da će konzumiranje čaja ili ekstrakta imati isti efekat kod ljudi.

Za sada nema dovoljno kvalitetnih kliničkih dokaza da preparati ove biljke mogu da „očiste“ jetru, uklone toksine iz organizma ili leče bolesti jetre.

To, međutim, ne umanjuje značaj pravilne ishrane i zdravih životnih navika za očuvanje funkcije ovog organa.

Koren i listovi ne koriste se na isti način

Zanimljivo je da se kod ove biljke mogu koristiti različiti delovi, ali se oni ne pripremaju uvek na isti način.

Koren maslačka najčešće se koristi za pripremu čaja, a može se naći i u obliku osušenog biljnog materijala, tinktura i drugih biljnih preparata. Osušeni i prženi koren ponekad se koristi i kao sastojak napitaka koji podsećaju na kafu.

Koren je posebno zanimljiv zbog sadržaja inulina, vrste vlakana koja služi kao hrana određenim korisnim crevnim bakterijama. Inulin se nalazi i u drugim biljkama, poput cikorije.

Ipak, količina inulina koja se unese ispijanjem čaja zavisi od načina pripreme, a ne može se automatski izjednačiti sa unosom vlakana kroz hranu.

Listovi maslačka mogu se koristiti kao namirnica. Mladi listovi tradicionalno se dodaju salatama, varivima i drugim jelima, a mogu se koristiti i za pripremu čaja.

Oni sadrže različite hranljive materije, uključujući vitamin K i druge mikronutrijente, mada se njihov nutritivni sastav razlikuje u zavisnosti od uslova uzgoja.

Listovi se u tradicionalnoj biljnoj medicini povezuju sa podsticanjem izlučivanja mokraće. To je razlog zbog kojeg se maslačak često pominje u kontekstu zadržavanja vode u organizmu.

Važno je, međutim, naglasiti da pojačano mokrenje nije isto što i uklanjanje toksina iz jetre. Bubrezi i jetra imaju različite funkcije, a izbacivanje veće količine tečnosti ne znači da se organizam ubrzano oslobađa štetnih materija.

Kako se tradicionalno priprema čaj od korena maslačka?

Čaj od korena maslačka jedan je od najpoznatijih načina njegove tradicionalne upotrebe. Za pripremu se najčešće koristi osušeni, usitnjeni koren namenjen za čaj.

Za razliku od nežnih cvetova i listova, koren je čvršći deo biljke, zbog čega se u tradicionalnim receptima često preporučuje kratko kuvanje umesto jednostavnog prelivanja ključalom vodom.

Sastojci:

• Jedna kašičica osušenog, usitnjenog korena maslačka, namenjenog za pripremu čaja
• Oko 250 ml vode

Priprema:

• Koren stavite u manju šerpu i prelijte vodom.
• Zagrevajte do ključanja, a zatim ostavite da lagano vri oko 5–10 minuta, u skladu sa uputstvom na pakovanju. Sklonite sa šporeta, poklopite i ostavite nekoliko minuta.
• Procedite napitak i ostavite da se malo prohladi pre konzumiranja.

Ovo je tradicionalni način pripreme napitka, a ne medicinski potvrđena doza za lečenje jetre ili detoksikaciju.

Ako se čaj kupuje u apoteci ili prodavnici zdrave hrane, treba se pridržavati deklaracije proizvođača, jer se koncentracija i preporučeni način pripreme mogu razlikovati.

Ne postoji univerzalna količina čaja koja je klinički potvrđena kao bezbedna i efikasna za „čišćenje jetre“, pa se ne preporučuje preterivanje niti dugotrajno svakodnevno korišćenje bez saveta stručnjaka.

Da li maslačak zaista izbacuje toksine iz organizma?

Ovo je pitanje zbog kojeg se maslačak najčešće pominje na internetu. Iako se često naziva prirodnim detoksikantom, važno je znati da ljudski organizam već ima sopstvene sisteme za preradu i eliminaciju štetnih materija.

Jetra metaboliše brojne supstance, dok bubrezi filtriraju krv i izlučuju otpadne materije putem mokraće. Pluća, creva i koža takođe imaju svoje uloge u različitim fiziološkim procesima.

Ne postoje uverljivi klinički dokazi da čaj od maslačka može da ukloni neodređene „toksine“ iz organizma, niti da može da nadoknadi funkciju oštećene jetre.

Pojam detoksikacije često se koristi u reklamama za čajeve i biljne preparate, ali bez jasnog navođenja koje bi supstance trebalo da budu uklonjene, u kojoj količini i na osnovu kojih istraživanja.

To ne znači da je maslačak beskoristan. Kao namirnica, može biti deo raznovrsne ishrane, a njegova tradicionalna upotreba može biti predmet daljih istraživanja. Ipak, ne bi trebalo očekivati da samo ispijanje biljnog čaja može da popravi oštećenje jetre ili spreči bolest.

Ko bi trebalo da bude oprezan sa korišćenjem maslačka?

Iako se maslačak često doživljava kao bezazlena biljka, prirodno poreklo ne znači da je svaki biljni preparat bezbedan za svakoga.

Poseban oprez preporučuje se sledećim grupama:

• Osobama koje imaju kamen u žuči, začepljenje žučnih puteva ili druge bolesti žučne kese. Preparati koji utiču na lučenje žuči mogu biti neodgovarajući u određenim stanjima.
• Osobama koje imaju alergiju na biljke iz porodice glavočika (Asteraceae), kojoj pripada i maslačak. Moguće su alergijske reakcije.
• Osobama koje uzimaju lekove, naročito diuretike, litijum ili terapiju za regulisanje šećera u krvi. Moguće interakcije zavise od preparata i zdravstvenog stanja.
• Trudnicama i dojiljama, jer nema dovoljno pouzdanih podataka o bezbednosti medicinskih doza i koncentrovanih preparata.
• Osobe koje imaju dijagnostikovanu bolest jetre ne bi trebalo da koriste biljne preparate kao zamenu za propisanu terapiju ili lekarski pregled.

Takođe, ako se pojave žutilo kože ili beonjača, tamna mokraća, neuobičajeno svetla stolica ili uporan bol ispod desnog rebarnog luka, potrebno je potražiti medicinsku pomoć, umesto pokušavati samostalno „čišćenje“ jetre.

Kako zaista sačuvati zdravlje jetre?

Umesto oslanjanja na čajeve i preparate koji obećavaju brzo izbacivanje toksina, stručnjaci preporučuju proverene navike koje dugoročno doprinose zdravlju jetre.

Među njima su održavanje zdrave telesne težine, uravnotežena ishrana sa dovoljno povrća, voća i vlakana, redovna fizička aktivnost i ograničavanje alkohola.

Važno je i pravilno korišćenje lekova, posebno onih koji mogu uticati na jetru, kao i izbegavanje neregulisanih suplemenata nepoznatog sastava.

Maslačak, bilo da se koristi kao povrće ili povremeni biljni napitak, može biti deo takvog načina života, ukoliko za njegovu upotrebu ne postoje zdravstvene prepreke.

Zaključak: Maslačak je mnogo više od običnog korova. Njegovi listovi i koren imaju dugu tradiciju upotrebe u ishrani i biljnoj medicini, a pojedini sastojci pokazuju zanimljiva svojstva u istraživanjima. Ipak, tvrdnja da je on najbolji čistač jetre i toksina nije naučno potvrđena. Za zdravlje jetre najvažniji su proverene životne navike i odgovarajuća medicinska nega, a ne preparati koji obećavaju brzo čišćenje organizma.

(Ona.rs)