Zašto smo u jesen stalno prehlađeni i bolesni? Lekar otkriva šta se menja u organizmu i kako da se zaštitimo

Čim počnu hladnija jutra, a dani postanu kraći, u kancelarijama, školama i javnom prevozu sve češće čujemo kašalj i kijanje. Jedna osoba dolazi na posao sa zapušenim nosom, druga se žali na bol u grlu, a ubrzo se čini da je pola kolektiva bolesno. Iako mnogi za to krive samo hladno vreme, razlozi zbog kojih se respiratorne infekcije češće šire tokom jeseni mnogo su složeniji.

Kako objašnjava britanska lekarka opšte prakse Niki Ramskil, koja vodi kliniku "The Female Health Doctor", virusi koji izazivaju grip i običnu prehladu aktivniji su i lakše se šire u hladnijem delu godine. Istovremeno, menjaju se naše svakodnevne navike: više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, ređe otvaramo prozore i češće smo u bliskom kontaktu sa drugim ljudima.

Preporučujemo

Dodatni problem predstavljaju stres, nedovoljno sna i neujednačena ishrana, naročito kada pokušavamo da se vratimo ubrzanom ritmu nakon leta. Dobra vest je da postoje jednostavne navike koje mogu da pomognu u smanjenju rizika od infekcija, iako nijedna ne može da pruži potpunu zaštitu.

Hladan i suv vazduh olakšava širenje virusa

Sa padom temperature menjaju se i uslovi u kojima virusi opstaju i prenose se. Tokom jeseni i zime češće dolazimo u kontakt sa uzročnicima respiratornih infekcija, a suv vazduh može da isuši sluzokožu nosa, koja predstavlja jednu od prvih zaštitnih barijera organizma.

Kada sluzokoža ne funkcioniše optimalno, organizmu može biti teže da zadrži i ukloni čestice koje ulaze kroz nos. To je jedan od razloga zbog kojih hladniji meseci pogoduju širenju respiratornih infekcija, ali nije jedini.

Važno je razlikovati prehladu od gripa. Običnu prehladu najčešće izazivaju rinovirusi, dok je grip posledica infekcije virusima influence. Vakcina protiv gripa smanjuje rizik od obolevanja i težih komplikacija, ali ne štiti od svih virusa koji izazivaju prehladu. Tokom hladnijih meseci cirkulišu i drugi uzročnici, uključujući koronaviruse i norovirus, koji prvenstveno izaziva stomačne tegobe.

Zašto se infekcije brže šire u kancelarijama i školama?

Tokom toplijih meseci više vremena provodimo napolju, češće šetamo i lakše provetravamo prostorije. Sa dolaskom jeseni zatvaramo prozore, grejemo stanove i duže boravimo u prostorijama u kojima se nalazi više ljudi.

U slabo provetrenim prostorima čestice koje sadrže respiratorne viruse mogu da se zadržavaju i šire, posebno kada više osoba istovremeno boravi u istoj prostoriji. Zato su kancelarije, učionice i javni prevoz mesta na kojima se infekcije mogu lako prenositi.

Povratak dece u škole dodatno povećava broj kontakata između ljudi. Deca mogu da donesu različite viruse kući, pa se infekcija potom širi među članovima porodice.

Zbog toga je redovno provetravanje važno i kada je napolju hladno. Kratko otvaranje prozora, kada uslovi to dozvoljavaju, može da poboljša razmenu vazduha u prostoriji. Korisno je i redovno pranje ruku, naročito nakon boravka u javnom prevozu i pre jela.

Stres i nedostatak sna mogu da oslabe odbranu organizma

Jesen za mnoge znači povratak obavezama, duže radno vreme, početak školske godine i manje vremena za odmor. Kada se tome pridruže neredovni obroci i kasno odlaženje na spavanje, organizam teže održava rutinu koja podržava normalno funkcionisanje imunog sistema.

San je važan za regulaciju imunoloških procesa, a dugotrajan nedostatak sna može negativno da utiče na sposobnost organizma da odgovori na infekcije. Slično tome, hronični stres može da utiče na brojne fiziološke procese, zbog čega je važno pronaći vreme za odmor i oporavak.

To ne znači da će svaka osoba koja je pod stresom obavezno da se razboli. Rizik zavisi od više faktora, uključujući izloženost virusima, zdravstveno stanje, uzrast i navike.

Pokušajte da održavate približno isto vreme odlaska na spavanje, jedete redovno i svakog dana pronađete makar malo vremena za kretanje. Šetnja, lagana fizička aktivnost i pauze tokom napornog dana mogu da pomognu u očuvanju opšteg zdravlja.

Šta jesti tokom jeseni da biste podržali imunitet?

Raznovrsna ishrana obezbeđuje vitamine, minerale, proteine i druge hranljive materije potrebne za normalno funkcionisanje imunog sistema. Tokom jeseni na jelovniku mogu da se nađu bundeva, kupus, paprika, brokoli, citrusno voće, jabuke, mahunarke, orašasti plodovi i integralne žitarice.

Vitamin C učestvuje u normalnom radu imunog sistema, dok je vitamin D važan za brojne procese u organizmu. Tokom hladnijeg dela godine izloženost sunčevoj svetlosti često je manja, ali to ne znači da je svakome automatski potreban dodatak vitamina D. O eventualnoj suplementaciji treba odlučivati u skladu sa individualnim potrebama i savetom zdravstvenog radnika.

Nijedna pojedinačna namirnica ne može da spreči prehladu ili grip. Mnogo je važnije da ishrana bude raznovrsna i da organizam redovno dobija ono što mu je potrebno.

Takođe, nemojte na svoju ruku uzimati velike doze vitamina i minerala u nadi da ćete sprečiti infekciju. Suplementi mogu biti korisni kada postoji nedostatak određenih hranljivih materija, ali nisu zamena za vakcinaciju, higijenske mere i zdrave navike.

Pranje ruku i provetravanje ostaju važni

Iako deluju jednostavno, higijenske navike imaju važnu ulogu u smanjenju rizika od infekcija. Redovno pranje ruku sapunom i vodom naročito je važno pre jela, nakon korišćenja toaleta i po povratku kući.

Često dodirivane površine, poput tastatura, mobilnih telefona i radnih stolova, treba redovno čistiti. Ipak, kod respiratornih virusa važan put prenosa predstavlja i udisanje zaraženih čestica, pa čišćenje površina ne može da zameni provetravanje i druge mere zaštite.

Ako imate simptome respiratorne infekcije, ostanite kod kuće kada je to moguće, izbegavajte bliske kontakte sa posebno osetljivim osobama i vodite računa o higijeni kašlja i kijanja. Vakcinacija protiv gripa posebno je važna za grupe kojima se preporučuje zbog povećanog rizika od komplikacija.

Ako se pojave otežano disanje, bol u grudima, konfuzija ili naglo pogoršanje stanja, potrebno je potražiti hitnu medicinsku pomoć. Kod dugotrajne temperature ili simptoma koji se pogoršavaju, obratite se lekaru.

Jesenje infekcije ne mogu se u potpunosti izbeći, ali kombinacija kvalitetnog sna, raznovrsne ishrane, fizičke aktivnosti, redovnog pranja ruku i dobrog provetravanja može da smanji rizik. Umesto da se oslanjate na jedan vitamin ili čudesni napitak, najviše smisla ima da svakodnevno negujete navike koje podržavaju zdravlje tokom cele godine.

(Ona.rs / Danas)