Ove tamne bobice bogate su vrednim biljnim jedinjenjima: Evo kako da ih jedete ako vam smeta opor ukus

Sitne, tamne i toliko opore da posle prvog zalogaja mnogi odustanu, bobice aronije nisu voće koje će svakoga osvojiti slatkoćom. Ipak, njihov sastav daje dovoljno razloga da im pronađemo mesto u ishrani, naročito kada ih kombinujemo sa namirnicama koje ublažavaju njihov intenzivan ukus.

Aronija sadrži polifenole, među kojima su i antocijanini, pigmenti zaslužni za njenu tamnu boju. Upravo zbog tih jedinjenja privlači pažnju istraživača koji proučavaju moguće koristi za zdravlje srca i metabolizam. Njena nutritivna vrednost, međutim, ne znači da može da zameni terapiju ili izleči bolest.

Preporučujemo

Šta aronija zaista može da doprinese zdravlju

Kao celo voće, aronija doprinosi unosu vlakana, važnih za normalno funkcionisanje creva. Sadrži i vitamine i biljna jedinjenja sa antioksidativnim svojstvima, zbog kojih je često predstavljaju kao supervoće.

Ipak, antioksidativna aktivnost izmerena u laboratoriji ne znači automatski da će jedenje aronije sprečiti određenu bolest. Tvrdnje da čisti krv, leči dijabetes ili sprečava rak nisu potkrepljene dovoljno pouzdanim dokazima.

Istraživanja na ljudima bavila su se njenim mogućim uticajem na krvni pritisak, masnoće i šećer u krvi, ali rezultati još ne daju osnov za takva obećanja. Studije se razlikuju po trajanju, broju učesnika i proizvodima koje su koristili, od sokova do koncentrovanih ekstrakata.

Zato se efekat nekog preparata iz istraživanja ne može jednostavno pripisati kašici bobica koju dodamo u doručak. Aronija ima mesto u raznovrsnoj ishrani, zajedno sa drugim voćem, povrćem, mahunarkama i integralnim žitaricama.

Kako da je jedete ako vam smeta oporost

Aronija može da se jede sveža, oprana i očišćena od peteljki, ali njen ukus mnogima više odgovara kada se pomeša sa drugim namirnicama. Tanini stvaraju karakterističan osećaj suvoće i skupljanja u ustima, zbog kojeg ove bobice deluju manje slatko nego što očekujemo. Zamrzavanje može donekle da ublaži tu oporost.

Za početak možete da dodate kašiku bobica u činiju jogurta sa ovsenim pahuljicama i komadićima banane. To je predlog za obrok, a ne propisana dnevna doza. Slatkoća banane ublažiće intenzivan ukus, dok aronija neće dominirati celom činijom.

Druga opcija je smuti od običnog jogurta ili kefira, pola banane i malo aronije. Bobice izmiksajte cele, bez ceđenja, kako biste zadržali pulpu i vlakna. Dobro se uklapaju i u ovsenu kašu, voćni preliv ili pečenu jabuku.

Ako vam sirove bobice ne prijaju, možete ih kratko skuvati sa jabukom i malo vode, pa dobijenu voćnu smesu dodati kaši ili jogurtu. Nema potrebe da oporost ublažavate velikom količinom šećera, posebno ako aroniju uvodite u ishranu upravo zbog zdravlja.

Kod kupovne zamrznute aronije pratite uputstvo na pakovanju, uključujući eventualnu obaveznu termičku obradu. Odvojite samo količinu koja vam je potrebna za obrok.

Ako birate sok, pogledajte deklaraciju: stoprocentni sok, zaslađeni napitak i sirup imaju različit sastav. Ceđeni sok uglavnom sadrži manje vlakana od celih bobica, a nema dokazane potrebe da ga pijete natašte ili u velikim količinama radi posebnog zdravstvenog efekta.

Aroniju je najlakše uklopiti kao dodatak obroku koji već volite. Malo bobica u kaši ili jogurtu sasvim je dovoljno da obogatite izbor voća, bez forsiranja ukusa koji vam ne prija i očekivanja da jedna namirnica uradi sve za vaše zdravlje.

(Ona.rs)