Zovu je "crnim zlatom", a krajem leta je svuda oko nas: Evo šta ova supervoćka zapravo radi organizmu

Sitna je, gotovo crna, oporog ukusa i teško da će pobediti jagode ili maline kada je reč o omiljenom voću. Ipak, aronija je poslednjih godina dobila status prave "superbobice", pre svega zahvaljujući bogatom nutritivnom sastavu i velikoj količini biljnih jedinjenja.

Crna aronija, odnosno Aronia melanocarpa, poreklom je iz Severne Amerike, ali se danas uzgaja širom sveta. Njeni tamni plodovi posebno su bogati polifenolima, među kojima se izdvajaju antocijanini, proantocijanidini, flavonoli i fenolne kiseline. Upravo ova jedinjenja zaslužna su i za njenu karakterističnu tamnoljubičastu boju.

Iako se na internetu aroniji pripisuju gotovo čudotvorna svojstva, od "čišćenja organizma" do sprečavanja brojnih bolesti, stvarnost je nešto drugačija. Aronija jeste nutritivno veoma vredna namirnica, ali nije lek.

Zašto se aronija smatra tako zdravom?

Najveći adut aronije je visok sadržaj polifenola, posebno antocijanina i proantocijanidina. Ova biljna jedinjenja poznata su po antioksidativnom delovanju i istražuju se zbog potencijalnog uticaja na oksidativni stres i zapaljenske procese u organizmu.

Posebno interesovanje naučnika izaziva mogući uticaj aronije na zdravlje srca i krvnih sudova. Pojedina istraživanja ukazuju da proizvodi od aronije mogu imati povoljan efekat na određene parametre povezane sa nivoom šećera u krvi, LDL holesterolom i funkcijom krvnih sudova.

Ipak, rezultati dosadašnjih studija nisu potpuno ujednačeni, pa aroniju ne treba posmatrati kao zamenu za terapiju ili način lečenja povišenog šećera, holesterola ili krvnog pritiska.

Dobra je i za varenje

Kao i drugo bobičasto voće, ceo plod aronije sadrži vlakna, zbog čega može biti dobar dodatak ishrani koja podržava normalno funkcionisanje creva.

Upravo je tu i jedna od razlika između celih bobica i soka. Kada jedemo ceo plod, dobijamo i vlakna, dok ih u bistrom soku ima znatno manje ili ih gotovo nema.

Zbog oporog i trpkog ukusa, međutim, malo ljudi će pojesti punu činiju sveže aronije. Zato se ona češće koristi u kombinaciji sa drugim voćem, dodaje jogurtu, kašama i smutijima ili konzumira u obliku soka i sušenih plodova.

Sveža aronija, sušena ili kao sok?

Aronija može da se jede sveža, zamrznuta ili sušena, a od nje se prave sokovi, džemovi, sirupi i različiti ekstrakti.

Ako birate sok od aronije, važno je obratiti pažnju na deklaraciju. Čist sok i napitak sa velikom količinom dodatog šećera nisu isto, bez obzira na to što na obe boce velikim slovima piše "aronija".

Sušena aronija takođe može biti praktična, ali je kod nje dobro voditi računa o količini, jer je sušeno voće koncentrisanije i veoma lako pojedemo mnogo više nego što bismo pojeli svežih bobica.

Koliko aronije treba uzimati dnevno?

Ne postoji jedna univerzalna količina aronije koja je naučno određena kao idealna za svakoga. U istraživanjima su korišćene različite količine soka, ekstrakta, praha i celih plodova, zbog čega nije moguće tvrditi da određeni broj bobica ili mililitara soka garantuje neki zdravstveni efekat.

Zato je najbolje posmatrati je kao namirnicu, a ne kao terapiju. Može biti deo raznovrsne ishrane zajedno sa borovnicama, kupinama, malinama i drugim voćem, umesto nešto što moramo da pijemo svakog jutra očekujući čudo.

I možda je upravo tu najveća istina o aroniji. Neće preko noći "očistiti" organizam niti izlečiti bolesti, ali jeste nutritivno vredna bobica bogata biljnim jedinjenjima i sasvim opravdano može da pronađe svoje mesto na jelovniku.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.