Zbog nekih tegoba u šezdesetim se ne ide u penziju, nego kod lekara: Žene u Srbiji žive duže od muškaraca

U pedesetim i šezdesetim godinama mnogi još rade, brinu o porodici i planiraju godine koje dolaze. Upravo tada počinju češće da se javljaju zdravstveni problemi koje ne treba pripisivati samo starenju.

Preporučujemo

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, očekivano trajanje života u Srbiji tokom 2025. godine iznosilo je 74,2 godine za muškarce i 78,8 godina za žene. Brojke su korisne za razumevanje opšte slike, ali ne govore koliko će živeti pojedinac, niti koliko će godina provesti dobrog zdravlja.

Šta se, dakle, menja posle pedesete i na koje bolesti posebno treba obratiti pažnju?

Bolesti koje se češće javljaju posle 50. godine

Povišen krvni pritisak i bolesti srca među najvažnijim su zdravstvenim problemima u ovom životnom dobu. Pritisak često ne izaziva nikakve tegobe, pa osoba može godinama da ne zna da ga ima. Neliječena hipertenzija povećava rizik od infarkta i moždanog udara. Redovno merenje pritiska i kontrola holesterola zato nisu samo formalnost na lekarskom pregledu.

Dijabetes tipa 2 još je jedna bolest koja se često razvija neprimetno. Pojačana žeđ, učestalo mokrenje, umor i zamućen vid mogu biti upozorenje, mada simptomi u početku često izostaju. Rizik je veći kod osoba koje imaju višak kilograma, malo se kreću ili imaju porodičnu istoriju dijabetesa.

Problemi sa kostima i zglobovima mnogima postaju poznati upravo u ovim godinama. Osteoartritis može da izazove bol, ukočenost i otežano kretanje, dok osteoporoza slabi kosti i povećava rizik od preloma. Kod žena se rizik od osteoporoze naročito povećava nakon menopauze. Bol u kolenu ili leđima ne mora da znači da je vreme za odustajanje od aktivnosti, ali jeste razlog da se tegobe procene i leče na odgovarajući način.

Maligne bolesti takođe postaju važna tema. Rizik od mnogih vrsta raka raste sa godinama, uključujući rak debelog creva, dojke i prostate. To ne znači da će se bolest pojaviti, već da preventivni pregledi i odazivanje na preporučene skrining programe dobijaju veći značaj. Nove promene, neobjašnjiv gubitak težine, krv u stolici ili mokraći i dugotrajne tegobe ne treba zanemarivati.

Vid, sluh i pamćenje mogu se menjati postepeno. Staračka dalekovidost, katarakta i slabljenje sluha češći su u kasnijim decenijama života. Povremena zaboravnost nije automatski znak demencije, ali učestalo zaboravljanje koje remeti svakodnevni život zaslužuje razgovor sa lekarom.

Pedesete nisu razlog da se uspori po svaku cenu

Mnogo toga zavisi od naslednih faktora, ranijih bolesti i životnih navika. Pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, nedovoljno kretanja, loša ishrana i višak kilograma mogu povećati rizik od više hroničnih bolesti istovremeno.

Dobra vest je da neke važne stvari ne zahtevaju velike promene. Redovno hodanje, uravnotežena ishrana, dovoljno sna, kontrola krvnog pritiska i šećera u krvi, kao i pregledi prilagođeni godinama i ličnom riziku, mogu da naprave razliku. Važno je i ne uzimati lekove na svoju ruku, naročito kada se već koristi terapija za neku hroničnu bolest.

Najveća greška je pripisati svaku novu tegobu godinama. Umor koji traje, bol koji se ponavlja ili promena koju ranije nismo imali ne moraju da znače nešto ozbiljno, ali zaslužuju pažnju.

Pedeseta i šezdeseta nisu granica posle koje zdravlje nužno počinje da propada. To su godine u kojima se isplati bolje poznavati sopstveno telo, pratiti promene i reagovati na vreme.

(Ona.rs)