Lečenje raka nije kraj borbe: Na konferenciji udruženja Heroine otvorene teme o kojima žene ćute

Kada se govori o raku dojke, najčešće se govori o pregledima, dijagnozi i terapiji. Ali šta se dešava sa ženom tokom tog puta? Ko brine o njenom srcu, nesanici, strahu, promenama koje ne prepoznaje i tegobama o kojima joj je neprijatno da govori? Upravo su ova pitanja bila u fokusu konferencije "Kontrola u tvojim rukama, jer daješ sve od sebe", održane 30. oktobra u beogradskom hotelu Zijin.

U organizaciji Udruženja Heroine, na završetku Pink oktobra, meseca posvećenog podizanju svesti o raku dojke, razgovaralo se o prevenciji, onkološkom lečenju, zdravlju srca, mentalnom zdravlju, perimenopauzi i menopauzi.

Preporučujemo

Na konferenciji su učestvovali dr Simonida Bobić, medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, dr Ana Ušćumlić, specijalista interne medicine i subspecijalista kardiologije, dr Suzana Videnović, psihijatar, i dr Slobodan Vukanić, specijalista ginekologije i akušerstva i subspecijalista endokrinologije. Učesnice panela bile su i Aida Terzić, Jelena Petković i novinarka Selena Ribić, dok je razgovor moderirala Marija Lakić, predsednica Udruženja Heroine.

Različite oblasti i iskustva povezala je potreba da se zdravlje žene sagleda u celini. Jer iza dijagnoze postoji osoba čiji se život ne svodi na nalaze i zakazane kontrole.

Strah od pregleda postoji i među lekarima

O važnosti praćenja promena na dojkama govorila je dr Simonida Bobić. Naglasila je značaj poverenja u lekara i poštovanja dogovorenih kontrola, umesto samostalnog odlaganja pregleda uz misao da nekoliko meseci neće napraviti razliku.

U razgovoru se dotakla i straha koji mnoge žene dobro poznaju: onog koji počinje zakazivanjem pregleda i traje sve do rezultata. Kako je istakla, od tog osećanja nisu pošteđeni ni lekari kada se sami nađu u ulozi pacijenta.

Ipak, strah ne bi trebalo da bude razlog da se pregled preskoči. Posebno je naglašena vrednost podrške među ženama, da pitamo majku, sestru ili drugaricu kada je poslednji put bila na pregledu i ponudimo da odemo zajedno.

Govoreći o ženama koje javno dele iskustvo bolesti, dr Bobić ukazala je na to koliko takva svedočenja mogu da podstaknu druge da potraže lekara. Iza odluke da se govori o lečenju, gubitku kose i strahu često stoji želja da se nekoj drugoj ženi pomogne da reaguje na vreme.

Tokom onkološkog lečenja važno je pratiti i srce

Da briga o pacijentkinji podrazumeva saradnju više specijalista, objasnila je dr Ana Ušćumlić.

Govorila je o značaju kardiološke procene pre početka određenih onkoloških terapija, kao i praćenja tokom lečenja, u skladu sa vrstom terapije i stanjem pacijentkinje.

Posebno je ukazala na važnost prijavljivanja tegoba poput neuobičajenog umora, lupanja ili preskakanja srca. Kako je objasnila, takvi simptomi mogu imati različite uzroke, zbog čega je važno da ih proceni lekar.

U razgovoru je otvoreno i pitanje straha da bi prijavljivanje tegoba moglo da dovede do prekida onkološkog lečenja. Dr Ušćumlić naglasila je da to nije nužno: procena i odgovarajuće lečenje mogu omogućiti kontrolu tegoba i nastavak terapije.

Menopauza posle lečenja: Tegobe koje traju i kada se o njima ćuti

Jedan od važnih delova konferencije bio je posvećen menopauzi i kvalitetu života, naročito kod mladih žena koje u nju ulaze usled onkološkog lečenja.

Dr Slobodan Vukanić govorio je o promenama ciklusa, tegobama u intimnim odnosima, padu libida i drugim problemima zbog kojih žene često dugo odlažu razgovor sa lekarom.

Njegova poruka bila je da tegobe ne treba prećutkivati i trpeti, kao i da pristup mora biti prilagođen svakoj ženi, njenim nalazima i zdravstvenoj istoriji.

Posebnu težinu ovom razgovoru dala je dr Bobić, koja je ukazala na izazove sa kojima se onkolozi susreću kada lečenje kod mladih pacijentkinja dovede do prevremene menopauze.

Nesanica, razdražljivost i teškoće u seksualnom životu mogu trajati godinama. Dok je sprečavanje povratka bolesti prioritet onkološkog lečenja, svakodnevni život pacijentkinje zahteva dodatnu pažnju i saradnju stručnjaka.

Upravo se tu otvorilo važno pitanje: kako istovremeno čuvati bezbednost lečenja i pomoći ženi da živi kvalitetnije? Razgovor je pokazao koliko je važno da onkolog, ginekolog, endokrinolog i kardiolog sarađuju, posebno kada se razmatraju mogućnosti ublažavanja menopauzalnih tegoba.

Psihičko opterećenje zaslužuje jednaku pažnju

O mentalnom zdravlju govorila je psihijatar dr Suzana Videnović, koja je istakla da se žene veoma različito nose sa bolešću i simptomima perimenopauze i menopauze.

Anksioznost, promene raspoloženja i psihičko opterećenje zahtevaju individualnu procenu. Zadatak stručnjaka je, kako je objasnila, da proceni kada je potrebna podrška, kada psihoterapija, a kada i lečenje lekovima, uz uvažavanje onkološke terapije koju pacijentkinja prima.

Razgovaralo se i o tome koliko na doživljaj menopauze utiču životne okolnosti. Žene u taj period ulaze sa različitim obavezama, porodičnim odnosima i opterećenjima, pa ni njihova iskustva ne mogu stati u isti obrazac.

Konferencija je tako, uz važnost pregleda i pravovremenog reagovanja, otvorila prostor i za ono o čemu se ređe govori: kako žena spava, kako se oseća u svom telu, čega se plaši i ima li kome to da kaže.

Pink oktobar se završava, ali potreba za takvim razgovorima ostaje. Na pregledu, tokom terapije i posle lečenja, ženi su potrebni odgovori, podrška i prostor da kaže da joj je teško, bez neprijatnosti i bez osećaja da nekoga opterećuje.

(Ona.rs)