Da li često zadremate posle ručka? Pitamo vas pošto popodnevna dremka može biti vesnik opake bolesti mozga

Učestalo i nenamerno uspavljivanje tokom dana kod starijih osoba povezano je sa većom stopom razvoja moguće ili verovatne demencije. Naučnici, međutim, naglašavaju da dremanje nije dokazani uzrok bolesti.

Kratka popodnevna dremka mnogima pomaže da povrate energiju, naročito posle neprospavane noći. Međutim, nova studija ukazuje da bi nagla potreba za čestim spavanjem tokom dana kod starijih ljudi mogla da bude signal promena koje se događaju u mozgu.

Preporučujemo

Istraživači su pratili 995 osoba starijih od 65 godina, od kojih na početku nijedna nije bila svrstana u grupu sa mogućom ili verovatnom demencijom. Tokom praćenja, koje je u proseku trajalo oko pet godina, takva klasifikacija zabeležena je kod 417 učesnika.

Koji način dremanja je privukao pažnju naučnika?

Osobe koje su dremale svakodnevno ili tokom većine dana imale su 48 odsto višu stopu razvoja moguće ili verovatne demencije u odnosu na učesnike koji nikada ili veoma retko spavaju tokom dana.

Nenamerno uspavljivanje bilo je povezano sa 39 odsto višom stopom, dok je kod učesnika koji su obično dremali najviše pola sata zabeležena 40 odsto viša stopa.

Ovi procenti predstavljaju relativnu razliku između posmatranih grupa. Ne znače da će osoba koja često drema sigurno dobiti demenciju.

Povezanost je ostala prisutna i nakon što su istraživači uzeli u obzir godine, pol, obrazovanje, pušenje, telesnu masu, zdravstveno stanje i karakteristike noćnog sna.

Da li kratka dremka izaziva demenciju?

Ne. Istraživanje je opservaciono, pa može da pokaže povezanost, ali ne može da dokaže šta je uzrok, a šta posledica.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste da promene u mozgu koje utiču na pamćenje istovremeno povećavaju dnevnu pospanost. U tom slučaju često dremanje ne bi izazivalo demenciju, već bi moglo da predstavlja jedan od ranih pokazatelja zdravstvenih promena.

Potreba za dnevnim snom može da bude i posledica lošeg noćnog odmora, apneje u snu, određenih lekova, depresije ili drugih zdravstvenih problema.

Kada vredi razgovarati sa lekarom?

Povremena kratka dremka, naročito posle loše prospavane noći, sama po sebi nije razlog za paniku. Pažnju bi trebalo obratiti kada starija osoba iznenada počne da zaspi tokom dana mnogo češće nego ranije, naročito ako se istovremeno pojavljuju:

• zaboravnost koja ometa svakodnevne aktivnosti,
• zbunjenost ili teškoće sa snalaženjem,
• promene raspoloženja i ponašanja,
• problemi sa govorom ili pronalaženjem reči,
• izražena dnevna pospanost uprkos dovoljno dugom noćnom snu.

Takve promene ne moraju da ukazuju na demenciju, ali predstavljaju dobar razlog za razgovor sa lekarom i proveru mogućih uzroka.

Najvažniji zaključak studije nije da dnevni san treba izbegavati, već da promenu ustaljenih navika spavanja ne treba olako zanemariti. Posebno kada dremanje postane svakodnevno, nenamerno i praćeno teškoćama sa pamćenjem.

(Ona.rs / NIN)