Kako odabrati kupus koji je najbolji za kiseljenje: Saveti domaćica koje znaju šta rade

Kad se završi sezona pečenja paprika, s prvim hladnim danima počinje i sezona kiseljenja kupusa. Taj miris bureta i soli u avliji, dok se ruke crvene od hladne vode, mnogima je i danas znak da je zima blizu. Kiseli kupus nije samo salata - on je osnova zimskog stola, od sarme i podvarka do jutarnje čaše rasola koja "podiže iz mrtvih".

Zašto je važno izabrati pravi kupus

Preporučujemo

Naizgled jednostavan posao, ali svaka domaćica zna - nije svaki kupus za bure. Sorta, debljina lista, boja korena – sve to utiče na to da li će se lepo ukiseliti ili istruliti pre nego što decembar zakuca na vrata.

U Vojvodini se najviše koristi futoški kupus, ovalnih i čvrstih glavica, svetlozelenih listova koji se lako odvajaju. Dobar je i varaždinski kupus, pljosnat, gust, gotovo kao da je pleten od tankih slojeva trave. U Semberiji se zaklinju u bijeljinski, dok u Mačvi domaćice i dalje veruju u srpski melez - staru sortu koja se brzo kiseli i ima tanak list.

Kako prepoznati kvalitetan kupus

Najlakše - po korenu. Ako je beo, zdrav je. Ako ima prstenaste ili tamne fleke, ne uzimajte. Takav kupus ne ide u bure, jer će vam “povući” trulež. Dobar kupus ima tanke i savitljive listove, one koji se lako savijaju kad ih protrljate među prstima. Ako su listovi debeli i tvrdi, reč je o hibridnom kupusu - on se teže kiseli, ali može da posluži za ribanac.

Nemojte birati ogromne glavice - izgledaju moćno, ali se teško kiseli.

Najbolje su manje i srednje glavice, oko tri do četiri kilograma. Takvi listovi se kasnije lako skidaju i idealni su za sarmu. Futoški i srpski melez su najbolji izbor: nisu previše tvrdi, a brzo “puste dušu” i dobiju onaj poznati kiselkast miris koji se pamti.

Kako se kiseli kupus

Kiseljenje nije komplikovano, ali traži pažnju i red. Glavice se očiste od spoljnih listova, koren se izdubi i napuni solju. Ređaju se u oprano bure, a između njih se ubace polovine ili četvrtine glavica da sve lepo nalegne.

Prokuvajte i ohladite vodu, pa u njoj rastvorite so - na 100 kg kupusa ide oko 4% soli. Nalijte vodu tako da prekrije glavice dva prsta iznad, stavite drveni ili plastični pritiskač, pa na njega kamen ili teglu punu vode da glavice ne isplivaju.

Bure dobro zatvorite i stavite na prohladno mesto - ne u hladnoću, ne pored peći. Ako je temperatura prava, za tri do četiri nedelje imaćete savršen, hrskav i mirisan kiseli kupus.

Neko u bure ubacuje cveklu za crvenu boju, neko kukuruz za zlatnu, ali većina domaćica i dalje veruje – najbolji je onaj klasičan, beo, domaći, bez trunke "modernizacije".

(Ona.rs)