Ovu hranu danas ne držite dugo na stolu: Na vrućini se kvari brže nego što mislimo

Avgustovski ručak često izgleda potpuno bezazleno: činija salate ostane na stolu, pečeno meso čeka da se svi vrate po još jedan komad, isečena lubenica stoji u kuhinji, a ostatke ćemo "kasnije" staviti u frižider. Tokom prijatnog dana tih pola sata možda neće predstavljati problem, ali kada temperatura ode prema 38 stepeni, vreme koje lako kvarljiva hrana provodi van frižidera postaje mnogo važnije.

Osnovno pravilo za lako kvarljivu hranu jeste da je ne treba ostavljati na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Međutim, američka Agencija za hranu i lekove (FDA) i Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) preporučuju još strože pravilo kada temperatura pređe oko 32 °C: tada se granica skraćuje na samo jedan sat.

Preporučujemo

To je posebno važno za hranu koja sadrži meso, ribu, jaja i mlečne proizvode, ali i za kuvana jela, isečeno voće i povrće i ostatke ručka koje planiramo da sačuvamo za kasnije.

Zašto je baš vrućina problem?

Bakterije koje mogu izazvati bolesti koje se prenose hranom najbrže se razmnožavaju u temperaturnom rasponu koji se često naziva "opasnom zonom", približno između 4 i 60 °C. Zbog toga frižider treba da održava hranu na oko 4 °C ili niže, dok se topla hrana koju držimo za posluživanje mora održavati dovoljno vrućom.

Na velikoj letnjoj vrućini situacija postaje još nepovoljnija. Hrana na stolu, terasi, u automobilu ili torbi vrlo brzo dospeva u uslove pogodne za razmnožavanje mikroorganizama.

Poseban problem je što pokvarena ili nebezbedna hrana ne mora obavezno drugačije da miriše, izgleda ili ima čudan ukus. Test "pomiriši pa odluči" zato nije pouzdan način da utvrdimo da li je nešto bezbedno za jelo.

1. Meso i piletina ne treba da čekaju satima posle ručka

Pečeno ili kuvano meso i piletina spadaju među namirnice sa kojima tokom vrelih dana treba biti posebno oprezan. Ako ste završili ručak, ostatke koje želite da sačuvate nemojte ostavljati na stolu "dok se potpuno ne ohlade" nekoliko sati.

Podelite veću količinu hrane u pliće posude kako bi se brže rashladila i stavite je u frižider u bezbednom vremenskom roku.

Isto pravilo važi za roštilj. Meso koje je ispečeno u podne ne treba da ostane na stolu u dvorištu do kasnog popodneva samo zato što će neko možda ponovo ogladneti.

Još veći oprez potreban je sa sirovim mesom. Držite ga rashlađenim do pripreme i pazite da njegovi sokovi ne dođu u kontakt sa salatom, hlebom, voćem ili drugom hranom koja se jede bez dodatne termičke obrade.

2. Jaja i jela sa jajima leti brzo vraćajte na hladno

Kuvana jaja, omleti, salate sa jajima i druga lako kvarljiva jela koja ih sadrže takođe ne bi trebalo dugo držati na toplom.

Ovo je posebno važno za slavske, porodične i letnje trpeze na kojima činije hrane ostaju iznete satima. Ako je prostor klimatizovan, uslovi su drugačiji nego na stolu u dvorištu na 35 stepeni, ali osnovno pravilo ostaje isto: ono što zahteva hlađenje treba držati hladnim.

Ako jaja ili hladne salate nosite na izlet, bazen ili plažu, rashladna torba sa dovoljno hladnih uložaka mnogo je sigurniji izbor od obične torbe ostavljene u hladu.

3. Mleko, jogurt i sveži sirevi ne vole dugo čekanje na stolu

Čaša jogurta uz ručak ili tanjir sira često ostanu na stolu mnogo duže nego što planiramo. Mleko, jogurt, pavlaka, meki i sveži sirevi i drugi proizvodi koji zahtevaju hlađenje treba da se vrate u frižider čim završimo sa jelom.

I ovde važi pravilo od jednog sata kada je hrana izložena temperaturi iznad približno 32 °C.

Ako pravite doručak ili ručak za više ljudi, praktičnije je izneti manju količinu, a ostatak ostaviti u frižideru, pa dopuniti tanjir ili činiju ako bude potrebno.

4. Isečena lubenica nije isto što i cela lubenica

Cela lubenica može da stoji van frižidera, ali situacija se menja kada je presečemo. Isečena lubenica, dinja i drugo isečeno voće treba da se čuvaju rashlađeni.

Razlog je jednostavan: presecanjem zaštitne kore unutrašnjost voća postaje izložena, a nož može preneti mikroorganizme sa kore na jestivi deo.

Zato je korisno oprati koru lubenice pre sečenja, koristiti čist nož i dasku, a ostatak isečenog voća što pre vratiti u frižider.

Isto važi za unapred isečene porcije voća koje nosite na plažu. Posuda sa hladnom lubenicom deluje kao savršena užina na 38 stepeni, ali treba da ostane u rashladnoj torbi dok ne dođe vreme da je pojedete.

5. Kuvani pirinač i testenina nisu bezazleni samo zato što nemaju meso

Jedna od čestih grešaka jeste pretpostavka da je problem samo u mesu, jajima i mleku. Kuvani pirinač i testenina takođe ne treba da ostanu satima na sobnoj temperaturi.

Kod pirinča posebnu pažnju privlači bakterija Bacillus cereus. Njene spore mogu preživeti kuvanje, a ako kuvani pirinač dugo ostane na temperaturi pogodnoj za rast bakterija, može doći do njihovog razmnožavanja i stvaranja toksina.

Zato ostatke pirinča i testenine treba brzo rashladiti i staviti u frižider, a ne ostaviti šerpu na šporetu do večeri.

Isto važi za hladne salate od testenine koje su leti popularne. To što se jelo jede hladno ne znači da može satima da stoji na toplom.

6. Riba i morski plodovi zahtevaju posebno pažljivo hlađenje

Riba i morski plodovi spadaju u lako kvarljivu hranu, pa ih tokom vrelih dana treba držati rashlađenim sve do pripreme ili posluživanja.

Ako ste na moru i kupujete svežu ribu, nije dobra ideja ostaviti je u automobilu dok završite još nekoliko obaveza. Temperatura u parkiranom vozilu na suncu može vrlo brzo postati ekstremno visoka.

Za duži put od prodavnice do kuće korisna je rashladna torba, posebno kada kupujete meso, ribu, mlečne proizvode ili zamrznutu hranu.

7. Ostaci ručka ne treba da čekaju "da se sasvim ohlade"

Mnogi su odrasli uz pravilo da topla hrana nikako ne sme u frižider i da prvo mora potpuno da se ohladi na sobnoj temperaturi. Problem nastaje kada "malo da se prohladi" postane dva ili tri sata na kuhinjskom stolu.

Veliku šerpu vrelog jela nije idealno odmah staviti u frižider jer se sredina može sporo hladiti i može zagrejati okolnu hranu. Bolje rešenje je da ostatke rasporedite u manje, plitke posude, čime se omogućava brže hlađenje, i zatim ih stavite u frižider u preporučenom roku.

Dakle, ne morate čekati da jelo satima dostigne sobnu temperaturu.

Posebno pravilo za plažu, piknik i automobil

Ako je danas napolju 38 stepeni, obična torba nije frižider, čak ni ako je ostavite u hladu. Za sendviče sa mesom ili sirom, jogurt, salate, kuvana jaja, isečeno voće i druge lako kvarljive namirnice koristite rashladnu torbu ili prenosni frižider sa hladnim ulošcima.

Hranu držite rashlađenu sve do trenutka kada ćete je jesti, a torbu otvarajte što ređe. Ako možete, držite je u hladu i dalje od direktnog sunca.

Posebno ne ostavljajte lako kvarljivu hranu u parkiranom automobilu. Kabina vozila na suncu može se zagrejati mnogo više od spoljne temperature.

Može li ponovno zagrevanje da "spase" hranu koja je dugo stajala?

Ne treba računati na to. Ponovno zagrevanje nije pouzdan način da se svaka hrana koja je satima stajala na toplom ponovo učini bezbednom, jer određeni mikroorganizmi mogu proizvesti toksine koji predstavljaju problem i nakon zagrevanja.

Zato je bezbednije držati se vremena i temperature nego pokušavati da procenimo hranu mirisom ili da je kasnije "dobro prokuvamo".

Ako ne znate koliko je dugo lako kvarljiva hrana bila na visokoj temperaturi, posebno ako je stajala satima, sigurnije je ne rizikovati.

Danas zapamtite samo pravilo "dva sata - jedan sat"

Ako ne želite da razmišljate o desetinama pojedinačnih namirnica, najjednostavnije je zapamtiti jedno praktično pravilo: lako kvarljiva hrana ne treba da bude van kontrolisane temperature duže od dva sata, a kada je izložena temperaturi iznad približno 32 °C, granica se skraćuje na jedan sat.

To znači da na današnjoj vrućini ostatak piletine, činija hladne salate, kuvani pirinač ili isečena lubenica ne treba da provedu celo popodne čekajući na stolu.

Na 38 stepeni nije problem samo što se mi kuvamo. Hrana koju smo zaboravili van frižidera takođe mnogo brže ulazi u uslove u kojima bakterije mogu da se razmnožavaju, a kod nje je bolje reagovati pre nego što miris ili izgled uopšte daju razlog za sumnju.

(Ona.rs)