Možemo li zaista da se naviknemo na paklene vrućine? Šta se dešava u telu kada temperatura pređe 30 stepeni

Kako najaljuju prognozeri, vrućine ponovo počinju sredinom jula i donose nam temperature od preko 40 stepeni, a moguće je da bude i skoro 45 stepeni.

Toplotni talasi postaju sve duži, intenzivniji i češći, a mnogi se pitaju da li organizam može da se navikne na ovakve uslove. Iako ljudi koji žive u toplijim krajevima bolje podnose visoke temperature, stručnjaci upozoravaju da postoje granice prilagođavanja i da ekstremne vrućine predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje svih, bez obzira na godine i fizičku spremu.

Ovog leta brojne evropske zemlje oborile su temperaturne rekorde, a meteorolozi upozoravaju da će ovakvi toplotni talasi u budućnosti biti sve češći.

Visoke dnevne temperature, uz tropske noći tokom kojih se vazduh ne hladi ispod 20 stepeni, predstavljaju veliko opterećenje za organizam, posebno kod dece, starijih osoba, trudnica, hroničnih bolesnika i ljudi koji rade na otvorenom.

Ali da li se čovek zaista može navići na ovakve uslove?

Da li se organizam prilagođava vrućini?

Prema rečima nemačke lekarke i profesorke medicine životne sredine Klaudije Trajdl-Hofman, ljudsko telo zaista ima sposobnost prilagođavanja visokim temperaturama.

Ljudi koji godinama žive u toplijim krajevima obično bolje podnose vrućinu od onih koji su na nju manje navikli.

Ipak, ona upozorava da je za ozbiljne biološke promene potrebna veoma duga vremenska skala - ne nekoliko godina ili decenija, već vekovi.

Zbog toga organizam ne može dovoljno brzo da se prilagodi klimatskim promenama koje se odvijaju pred našim očima.

Šta se dešava u telu kada temperatura poraste?

Već kada spoljašnja temperatura dostigne oko 23 stepena, telo počinje da aktivira svoje prirodne mehanizme hlađenja.

Krvni sudovi se šire kako bi se toplota lakše oslobađala kroz kožu, dok pojačano znojenje pomaže da se organizam rashladi isparavanjem tečnosti.

Na taj način telo pokušava da održi stabilnu unutrašnju temperaturu.

Međutim, kada ti mehanizmi više nisu dovoljni, mogu nastati ozbiljne posledice.

Prekomerno zagrevanje organizma povećava rizik od toplotne iscrpljenosti, toplotnog udara, kardiovaskularnih problema, moždanog udara, pa čak i otkazivanja više organa.

Stručnjaci upozoravaju da telesna temperatura od oko 42 stepena predstavlja životno ugrožavajuće stanje.

Vrućina ne opterećuje samo srce

Osim srca i krvnih sudova, visoke temperature utiču i na pluća.

Istraživanja pokazuju da udisanje veoma toplog vazduha može podstaći upalne procese i povećati podložnost infekcijama, zbog čega osobe koje već imaju respiratorne bolesti tokom leta često osećaju pogoršanje simptoma.

Kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa?

Stručnjaci savetuju da se o zaštiti od vrućina razmišlja i pre nego što leto počne.

Osobe koje imaju hronične bolesti trebalo bi da sa svojim lekarom provere da li je potrebno prilagoditi terapiju tokom najtoplijih meseci.

Kada temperature već porastu, najvažnije je pridržavati se nekoliko jednostavnih pravila:

• pijte dovoljno vode tokom celog dana,
• birajte lagane obroke sa mnogo voća i povrća,
• izbegavajte alkohol i cigarete,
• ograničite boravak napolju u najtoplijem delu dana,
• obezbedite sebi dovoljno sna i odmora.

Kvalitetan san posebno je važan jer omogućava organizmu da se makar delimično oporavi od toplotnog stresa kojem je bio izložen tokom dana.

Zašto su tropske noći posebno opasne?

Jedan od najvećih problema tokom letnjih toplotnih talasa jesu noći kada temperatura ne pada dovoljno.

Ako organizam nema priliku da se rashladi tokom spavanja, opterećenje se prenosi iz dana u dan.

Kod starijih osoba, hroničnih bolesnika i ljudi koji uzimaju određene lekove to može dovesti do mnogo bržeg iscrpljivanja prirodnih odbrambenih mehanizama organizma.

Mlađi i fizički aktivni ljudi uglavnom bolje podnose vrućinu, ali ni njihova otpornost nije neograničena.

Možemo li se zaista navići?

Odgovor stručnjaka je - samo delimično.

Organizam poseduje određenu sposobnost prilagođavanja visokim temperaturama, ali ne dovoljno brzo da bi pratio tempo klimatskih promena i sve učestalijih ekstremnih vrućina.

Zbog toga se ne treba oslanjati na to da ćemo se "vremenom navići", već je mnogo važnije prilagoditi svakodnevne navike, voditi računa o hidrataciji, odmoru i zaštiti od sunca kako bi se smanjio rizik od ozbiljnih zdravstvenih posledica.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.