Upoznajte pionirku biodizajna: Maja Halilović o modnom odgovoru na zagađenje plastikom i industrijski otpad

Vreme čitanja: oko 5 min.

Svaki biomaterijal pronalazi svoju upotrebu u dizajnerskoj branši, od predmeta za interijer, biorazgradive ambalaže do biomaterijala unutar tekstilne industrije

Foto: Mehmed Mešanović

Biodizajn je sasvim nova grana dizajna koja umesto tradicionalnih materijala poput drveta, metala i plastike koristi, odnosno bolje rečeno, sarađuje sa živim jednoćelijskim organizmima kako bi se stvorio nov materijal.

Ovaj materijal se zove biomaterijal, što znači da je biorazgradiv, zdrav za okolinu i obogaćuje zemlju vitaminima i mineralima tokom razgradnje. Ova vrsta dizajna nastala je kao odgovor na plastično zagađenje kao i enormni otpad koji industrija neposredno proizvodi, zbog čega su se  biodizajneri i biodizajnerke pozabavili izumom novih biomaterijala od organskog otpada.

Svaki od ovih biomaterijala pronalazi svoju upotrebu u dizajnerskoj branši, od predmeta za interijer, biorazgradive ambalaže do biomaterijala unutar tekstilne industrije.

Jedna od pionirki nove grane dizajna na ovim prostorima i jedina zvanična biodizajnerka na čitavom Balkanu je Maja Halilović iz Tuzle. Sagovornica portala Ona.rs već petnaest godina bvai se biodizajnom. Dobitnica je nekoliko nagrada, a svoje kreacije je izlagala u Londonu, Ljubljani, Bernu, Kelnu, Beogradu i u nekoliko gradova Bosne i Hercegovine. Njene unikatne leptir-mašne se prodaju širom sveta.

Biodizajn kao odgovor na zagađenje

Tokom 2019. godine, u Beogradu, u sklopu platforme"Young Balkan Designers" i "Mikser festivala" izložila je rad unutar sasvim nove grane dizajna – biodizajna, pod nazivom “IMM64BS”. Od tada se bavi i predavanjima o svom istraživačkom radu u sklopu biodizajna. Upitana odakle joj ideja i šta ju je inspirisalo da se time bavi, Halilovićeva ističe jedno ime koje ju je inspirisalo.

- Jedno ime je najbitnije za celi moj put unutar biodizajna, a to je prva biodizajnerica i osnivačica biodizajna Suzan Li. Moje interesovanje za nauku je od malih nogu, a moja struka produkt dizajnerica bila je stepenica za sadašnju karijeru unutar biodizajna - ističe Halilovićeva.

Na pitanje od čega se zapravo prave biološki materijali, koliko dugo traje njihova priprema i kakve sve vrste materijala mogu da se naprave, ističe da svaka biodizajnerka i biodizajner imaju svoje recepte.

- Imamo neke stranice na internetu, koje su namenjene da pokažu nešto kao starterski paket od čega i kako početi izradnju biomaterijala, ali celi pokret počiva na novim izumima. Toliko je nov da se svaki dan rađaju novi biomaterijali i novi proizvodi od biomaterijala. Ali sve počiva na jednoćelijskim organizmima i organskom otpadu, jer je prvo pravilo da ne smemo da povredimo životinje tokom našeg rada, kao ni okoliš, pa stoga uzimamo otpad da ne bi završio na deponiji i ispuštao štetne gasove u atmosferu, metan i ugljen-dioksida - objašnjava biodizajnerka.

Kao primer navodi poznate sastojke za hranjenje bakterija kao što su šećer i zeleni čaj koji proizvode 100-odstotnu celulozu, tačnije biofilm koji može da se upotrebi kao tekstil.

- Ali ja se bavim njegovim istraživanjem i upotrebljavam daleko više sastojaka od šećera i čaja. Cilj je da se ubrza fermantacija ove bakterije tako da biomaterijal "naraste" (da se celulozni lanci brže vežu jedan za drugi) - što brže. Trenutno mi treba sedam dana da pripremim hranu za bakteriju, da se uzgoji celuloza, izvadi iz tečnosti, osuši i obradi za upotrebu. Ne mogu da kažem šta tačno upotrebljavam kao hranu, jer je to sve u sklopu izuma i patenta procesa. Kada radim s otpadom, izučavam bioveziva koja mogu da vežu otpad tako da dobijemo upotrebni biomaterijal za razne produkte - otkriva Halilovićeva.

Budućnost dizajna

Da li od ovakvog materijala može da se pravi sve ili je pogodan samo za nešto, odnosno kakva je njegova praktična upotreba, da li u modi, industriji nameštaja ili u nečem drugom, dizajnerka ističe da, pošto su u pitanju biomaterijali, treba pametno osmisliti njihovu upotrebu.

- Upravo sam završila sa jednim od uzbudljivijih projekata gde sam izučavala otpad kafe i šta je sve moguće izraditi od nje. Između ostaloga, napravili smo biovezivo za soc i trenutno ispitujemo gde je njegova najbolja primena. Koliko možemo da procenimo, dobar je za male predmete u kuci, od vaza, posuda, igračaka... Pošto su u pitanju biomaterijali, treba pametno osmisliti kako ćemo ih upotrebiti. Ono što je pozitivno je da, iako ih budemo koristili jednokratno, oni mogu da se razgrade unutar mesec dana u vašoj bašti.

Biomaterijali se trenutno najviše razvijaju za dizajnersku industriju. Unutar ambalažne, tekstilne, modne, industrije nameštaja i građevinske industrije. Danas možemo da vidimo kožu od micelijuma, pakovanja, nameštaj, presvlake za automobile... Kako ističe naša sagovornica, Hermes je nedavno predstavio "birkin" torbu upravo od micelijuma...

Upitana koliko se dugo bavi biodizajnom, ima li biodizajn budućnost i da li je ona jedina koja se bavi tim poslom na našim prostorima, Halilovićeva ističe da će 2023. godina biti sedma godina kako je unutar ove industrije.

- Ja sam, koliko je meni poznato, jedina biodizajnerka na ovim prostorima. Imamo Adrien Ujhazi koja deluje u Novom Sadu i bavi se vizualnom umetnošću. Ono što je deo njenog rada jeste bioumetnost. Ona radi na uzgoju svog vlastitog biomaterijala koji primjenjuje u svojim umetničkim delima i konceptima. Imamo i tim ljudi Soma.eco koji deluju u Beogradu i razvijaju biotehnologiju i biomaterijal koristeći micelijum. Rezultat je pakovanje i zamena za kožu. Nema sumnje da je biodizajn budućnost. Nema budućnosti bez biomaterijala. Biomaterijali nisu nastali u vakuumu vremena, već kao odgovor na plastično zagađenje i potrebu za novim biorazgradivim, zdravim materijalima - sigurna je naša sagovornica.

Buđenje eko-svesti

Na pitanje da li živimo u vreme kada se budi ekološka svest i hoćemo li konačno početi da mislimo na planetu Zemlju, a onda u tom kontekstu laške upoznati i ljude sa eko-dizajnom, Halilovićeva je optimista.- Informacije postaju sve dostupnije. Pretpostavljam da me pitate za širu javnost. Ljudi danas znaju više informacija o klimatskim promenama i zagadenju nego pređašnje generacije. Postoji sve više ljudi koji društvene mreže koriste kao platforme da obrazuju ljude o ekologiji, globalnom otopljenju, zdravom životu, životu bez plastike, "zero-waste" filozofiji i sl. Međutim, mi možemo kao šira javnost da mislimo na planetu Zemlju, ali sve dok ne adresiramo problem\uzroke i ponudimo rešenja koje ćemo primeniti, to znači da smo tek na samim počecima. Ipak, nekako mi se čini da sve brže stižemo do druge tačke, a to je tačka delovanja - primećuje Halilovićeva.

Na pitanje da li je uspela svoj posao dovoljno da promoviše da i drugima daje materijal i tako još više doprinese opštem dobru, biodizajnerka naposletku ima lepe vesti.

- Da. Trebalo je vremena, moj posao se na početku bavio eksperimentom i istraživanjem, pa onda obrazovanjem o biodizajnu, ali poslednje tri godine prodajem biomaterijale drugim dizajnerima\dizajnericama, umetnicima\umetnicama, kompanijama... Što više ljudi ili kompanija bude zainteresovano za nove biomaterijale, svi zajedno možemo da doprinesemo opštem dobru. I radujem se tome! - zaključuje sagovornica Ona.rs.

(Ona.rs)