Grom ga je pogodio sedam puta, palio mu kosu i nosio obrve, ali ga NIJE UBIO: Bežali od njega čim se naoblači

Mora da ste makar jednom u životu čuli staru narodnu rečenicu da grom nikada ne udara dva puta u isto mesto. Ako pitate naučnike, oni će vam reći da je to samo zabluda, a ako biste pitali jednog običnog čoveka iz Virdžinije, on bi se na to samo gorko nasmejao.

Njegovo ime je Roj Saliven, čovek koji je na svojoj koži osetio svu silu neba i to ne dva, nego čak sedam puta! Njegova priča zvuči kao scenario za kakav film, ali je svaka reč živa istina upisana zlatnim slovima u Ginisovu knjigu rekorda.

Preporučujemo

Kad te nebo uzme na zub, ni pod krovom nisi bezbedan

Sve je počelo sada već davne 1942. godine, u vreme kada je Roj radio kao čuvar u čuvenom Nacionalnom parku Šenandoa. Spremala se strašna oluja, a on se sklonio u drvenu osmatračnicu za požare. Građevina je bila nova, tek napravljena, i još uvek nije imala postavljen gromobran.

Nebo se otvorilo, a munje su počele da tuku sa svih strana. U panici, Roj je rešio da pobegne napolje, ali ga je baš na vratima stigao udar. Prošao mu je kroz desnu nogu, izbio mu nokat sa palca i ostavio ga u šoku. Tada je verovatno pomislio da je platio svoj dug sreći i da se tako nešto dešava samo jednom u životu. I zaista, punih 27 godina imao je mir, a onda je đavo došao po svoje.

Sa sobom nosio kantu vode gde god da krene

Prava serija malera krenula je 1969. godine. Roj je mirno vozio službeni kamion kada ga je kroz otvoren prozor pogodio novi grom. Ostao je bez svesti, ostao je bez obrva, a sat na ruci mu se doslovno istopio. Već sledeće godine, u julu 1970., nebo ga je pronašlo u njegovom rođenom dvorištu - dobio je tešku opekotinu na levom ramenu.

Treći udar u kratkom roku stigao je u proleće 1972. godine, dok je bio na dužnosti u stražari. Munja mu je zapalila kosu! Od tog trenutka, nesrećni čovek je pao u ozbiljnu paranoju. Gde god da je išao, sa sobom je nosio kantu ili flašu vode, spreman da gasi sopstvenu glavu ako zatreba.

I verovali ili ne - trebalo mu je! Samo godinu dana kasnije, dok je bežao od crnog oblaka za koji je tvrdio da ga doslovno prati po putu, grom ga stiže i peti put. Kosa mu se opet zapalila, a stradale su i noge. Isti scenario ponovio se i 1976. godine kada je povredio članak, da bi 25. juna 1977. godine, dok je mirno pecao na reci, preživeo i sedmi udar koji mu je spržio grudi i stomak.

Bilo ga sramota, a komšije bežale čim se naoblači

Zamislite kako je živeti sa saznanjem da vas nebo ne ostavlja na miru. Priča kaže da je nesrećni Roj postao pravi pustinjak, ali ne svojom voljom. Čim bi se na horizontu pojavio jedan jedini crni oblak, prijatelji, poznanici, pa čak i rođene kolege na poslu, hvatali su maglu što dalje od njega. Ljudi su se panično bojali da ne budu sporedna žrtva ako nebo reši da ponovo poravna račune sa Rojem.

Da stvar bude još luđa, ova neobična kob prešla je i na njegovu porodicu. Jednom prilikom, dok je pomagao supruzi da prostre sveže opran veš u dvorištu, grom je udario pravo u nju! Na sreću, i ona je preživela, ali je to samo podgrejalo priče da su Salivenovi ukleti.

Da li je ovo uopšte matematički moguće?

Statistika kaže da su šanse da vas u Americi pogodi grom tokom godine oko jedan prema 1,22 miliona, dok su šanse tokom celog života oko jedan prema 15.300. Kada bi se to množilo sedam puta, dobili bismo brojku od koje se vrti u glavi.

Međutim, stručnjaci kažu da Roj nije bio prosečan čovek. Radio je decenijama na otvorenom, na visokim i izloženim planinskim grebenima gde su oluje svakodnevna pojava. Samim tim, on je sve vreme bio na "prvoj liniji fronta".

Iako su mnogi sumnjali u ove priče jer nikada nije bilo direktnih svedoka samih udaraca, lekarski izveštaji i opekotine na njegovom telu bili su neoboriv dokaz. Njegovi oštećeni i nagoreli šeširi godinama su bili izloženi u zvaničnim Ginisovim muzejima kao svedočanstvo čudu.

Tragika ove priče leži u tome što čoveka koga sedam puta nije mogla da ubije najjača sila prirode, na kraju je sasekla sopstvena ruka. Roj Saliven je preminuo 28. septembra 1983. godine u svojoj 71. godini, tako što je sam sebi prekratio muke, umoran od usamljenosti i teškog života koji mu je sudbina namenila.

Njegov rekord od sedam preživljenih udara groma do danas niko nije oborio, i kako stvari stoje, teško da će se ikada pojaviti neko ko će imati ovakvu kombinaciju nevidenog malera i čelične volje za životom.

(Ona.rs / Nova.rs)