"Radije bih te ubila nego dala drugima": Majka ga izbola 18 puta kad je imao 9 godina, David morao da oprosti

Majka ga je izbola osamnaest puta onog dana kada je trebalo da ga daju u hraniteljsku porodicu, a David danas otkriva zašto je morao da joj oprosti da bi uopšte nastavio da živi.

Preporučujemo

Detinjstvo pamtite po igri, bezbrižnim danima i toplom domu, ali za Davida Martina najraniji dani ličili su na hod po ivici ponora. Dok su drugi vršnjaci bezbrižno sedeli u školskim klupama, on je u svom domu stalno živio u strahu, okružen nestabilnim ponašanjem i zavisnošću svoje majke, čije ime mediji ne navode.

Njena borba sa teškim psihičkim problemima i zavisnošću uzimala je danak iz dana u dan. Već od malih nogu pamtite pretnje i užasnu atmosferu koja se nadvila nad porodičnom kućom. Kada je 2006. godine njegov otac digao glas i obratio se nadležnim službama tražeći pomoć zbog sve gorem stanja majke, niko nije ni slutio da će se situacija oteti kontroli.

Kad sistem zakasni, dešava se nezamislivo

Ideja da David bude smešten u hraniteljsku porodicu dodatno je razorila krhko psihičko stanje njegove majke. Pritisak je rastao, a privremeni smeštaji i vraćanja kući samo su stvarali zbrku u glavi uplašenog dečaka. Sve je kulminiralo 4. novembra 2010. godine, tačno na dan kada se održavalo ročište o njegovom daljem starateljstvu.

Otac je otišao na sud, dok je majka odlučila da David ne ode u školu. Atmosfera u kući postala je jeziva. Kako je David kasnije ispričao, pogledao ju je dok je sedela u stolici i u njenim očima ugledao nešto potpuno strano.

- Pogledam over u moju majku, sedi u stolici i samo me posmatra tim nekim prodornim pogledom. Ta druga strana nje koju nikada ranije nisam video. Najbolje bih je opisao kao čisto zlo - prisetio se on za medije.

Ubrzo nakon toga, nazvala je školu da slaže kako je bolesnik, a onda krenula ka njemu sa nožem. Izbola ga je 18 puta u stomak, noge, ruke i leđa. Zločin je bio toliko brutalan da ga njegov mozak u prvom trenutku nije mogao ni primiti. Zbog velikog gubitka krvi više nije osećao ni bol, već samo čudnu, jezivu smirenost dok je mislio da umire.

Čudom preživeo krvavi pir

Nakon što se napad završio, majka je mirno otišla i sjela na kauč. Spas je stigao pukom srećom kada je direktorka škole primetila da David nije na nastavi, pa okrenula njihov broj. Prepoznavši čudan glas na telefonu, posumnjala je da nešto nije u redu i pozvala Hitnu pomoć.

Ljekar hitne pomoći stigao je sat kasnije očekujući klasičan slučaj predoziranja odrasle osobe, ali je umesto toga zatekao stravičan prizor. Kada je skinuo ćebe sa dečaka, ugledao je stravične povrede i nož na stolu. David mu je tada uputio reči koje lede krv u žilama: "Hvala vam što ste došli da mi pomognete."

Hitno je prebačen u bolnicu gde je morao proći kroz hitnu transfuziju krvi. Zbog obilnog krvarenja izgubio je levi bubreg, a zadobio je teške povrede stomaka, jetre i udova. U bolnici je proveo 42 dana, nakon čega je konačno sklonjen u hraniteljsku porodicu u kojoj je ostao do 16. godine.

Njegova majka je na sudu priznala pokušaj ubistva, ali je nakon psihijatrijskih veštačenja poslata na neodređeno lečenje u psihijatrijsku ustanovu umesto u zatvor. Sudija joj je tada poručio da je dečaka ubola sa jasnom namerom da mu oduzme život i da bez sumnje mora dugo boraviti na sigurnom mestu.

Nezavisna istraga koja je usledila pokazala je strašnu istinu - nadležne službe znale su za brojne alarme, ali su zakazale. Da su ga zadržale u hraniteljstvu samo dve nedelje ranije, ovaj stravičan napad bi u potpunosti bio izbegao. Sama majka je godinama kasnije preko pisama, a potom i na slobodi kada je on napunio 18 godina, pokušavala da opravda svoje postupke tvrdnjama da su je lokalne službe saterale u ćošak iz kog nije videla izlaz.

- Ono što se desilo proganja me i muči svakog dana, mogu samo da zamislim šta to radi Davidu - izjavila je ona naknadno za medije, dok iz lokalnog veća poručuju da su svi nalazi nekadašnjeg izveštaja iskorišćeni za poboljšanje praksi, ali da iz sigurnosnih razloga izveštaj nikada nije u celosti javno objavljen.

Oproštaj kao jedini lek za dušu

Iako se kao punoletan sreo sa majkom, ubrzo je shvatio da ona toksično deluje na njegov život i ponovo je presekao sve kontakte. Danas, sa 25 godina, nosi se sa posttraumatskim stresnim poremećajem uz pomoć terapije, sporta i fizičke aktivnosti.

Kada se osvrne iza sebe, donosi odluku koja mnogima zvuči nestvarno, ali za njega predstavlja jedini izlaz iz mračne prošlosti.

- Ne osećam ništa prema svojoj majci sada. Ne mrzim je i oprostio sam joj to što je uradila, jer ako to ne uradim, nikada neću moći da idem dalje - poručuje David, dok hrabro deli svoju priču da bi svima pokazao kako se svetlo uvek može pronaći čak i nakon najdubljeg mraka.

(Ona.rs / The Sun)