"Princeza Kadžar" čiji su se udvarači ubili nije postojala: Kako je došlo do zablude koja je obišla svet?

Objave na društvenim mrežama, koje smo sigurni da ste bar jednom videli, tvrde da je "princeza Kadžar" u svoje vreme bila oličenje lepote zbog činjenice da je imala veoma izražene brkove. Neke objave čak dodaju i informaciju da se zbog nje 13 muškaraca ubilo jer su bili toliko zaljubljeni, a ona nije htela nijednog

Internet je olakšao dostupnost i brzinu pronalaženja informacija, ali i pojavu i proboj mnogih neistina, koje se, kako se sve više čini, niko ne trudi ni da proveri. Iako su slike "princeze Kadžar" postale viralne u poslednjih nekoliko godina, prava priča o princezi koja je bila simbol lepote u Iranu je sasvim drugačija od one koja se često plasira na društvenim mrežama.

Čuvena "princeza Kadžar" je zapravo spoj dve persijske princeze iz kraljevske porodice iz 19. veka - Fatime Kanum "Ismat al-Dula" i Zahre Kanum "Tadž al-Sultanej".

Preporučujemo

Objave na društvenim mrežama, koje smo sigurni da ste bar jednom videli, tvrde da je "princeza Kadžar" u svoje vreme bila oličenje lepote zbog činjenice da je imala veoma izražene brkove. Neke objave čak dodaju i informaciju da se zbog nje 13 muškaraca ubilo jer su bili toliko zaljubljeni, a ona nije htela nijednog.

- Upoznajte princezu Kadžar! Ona je simbol lepote u Persiji (Iran). 13 mladića se ubilo jer ih je odbacila. Princeza Kadžar se smatrala ultimativnim simbolom lepote u Persiji tokom ranih 1900-ih - otprilike ovako glasi skoro svaka objava koja se tiče priče o famoznoj princezi.

Ali istina iza ovih objava je komplikovanija nego što se na prvi pogled čini. Za početak, ove fotografije prikazuju dve različite persijske princeze, a ne jednu.

Ko su princeze čije se fotografije dele pod nepostojećim imenom?

I dok "princeza Kadžar" nikada nije postojala, obe žene čije fotografije su uključene u pomenute objave su bile princeze tokom persijske dinastije Kadžar, koja je vladala od 1789. do 1925. godine.

Doktorand Viktorija Van Orden Martinez objašnjava sve pogrešne činjenice iz viralne objave, kako piše "Allthatsinteresting.com".

Za početak, fotografije koje se najčešće koriste kao ilustracija navedenih priča, prikazuje dve polusestre, a ne samo jednu ženu. Martinez objašnjava da objave prikazuju princezu Fatimu Kanum "Ismat al-Dula", rođenu 1855. godine, i princezu Zahru Kanum "Tadž al-Sultanej", rođenu 1884. godine.

Obe su bile princeze iz 19. veka, ćerke Naser al-Din Šaha Kadžara. Šah je u ranom detinjstvu razvio opsesiju fotografijom, zbog čega postoji toliko fotografija sestara.

Međutim, obe su stupile u brak veoma mlade i verovatno nikada nisu upoznale muškarce van svoje porodice i familije. Stoga je malo verovatno da su ikada privukle i potom odbacile 13 udvarača.

U svakom slučaju, obe žene su živele živote mnogo bogatije i uzbudljivije nego što sugerišu viralne objave. Ismat al-Dula se udala kada je imala oko 11 godina. Tokom svog života, naučila je klavir i vez od francuskog učitelja i ugostila žene evropskih diplomata koje su dolazile da vide njenog oca, šaha.

Njena mlađa polusestra, Tadž al-Saltanej, bila je 12. šahova ćerka, ali njen život nije prošao nezapaženo. Zavredila je pažnju time što je bila feministkinja, nacionalistkinja i talentovana spisateljica.

Udali su je kada je imala 10 godina, da bi se razvela od oba supruga i napisala svoje memoare, "Crowning Anguish: Memoirs of a Persian Princess from the Harem to Modernity".

- Avaj! Persijske žene su odvojene od čovečanstva i stavljene zajedno sa stokom i životinjama. Žive ceo život u očaju u zatvoru, slomljene pod teretom gorkih ideala - pisala je.

Obe žene su živele izvanredne živote, živote mnogo veće od bilo koje objave na društvenim mrežama. Ipak, viralne objave o "princezi Kadžar" su dali pravi uvid o persijskim ženama i lepoti u 19. veku.

Standardi lepote tokom 19. veka u Persiji

U mnogim objavama koje opisuju "princezu Kadžar" naglasak je stavljen na njene brkove. U stvari, brkovi na ženama su se smatrali lepim u Persiji tokom 19. veka. Ne 20. vek, kao što neke od objava sugerišu.

Iranska istoričarka sa Harvarda Afsaneh Nadžmabadi napisala je čitavu knjigu o temi pod nazivom "Žene sa brkovima i muškarci bez brade: Rod i seksualne anksioznosti iranske moderne".

U svojoj knjizi Nadžmabadi opisuje određene standarde lepote. Žene su cenile svoje guste obrve i dlake iznad usana, do te mere da su ih ponekad bojile maskarom. Isto tako, golobradi muškarci sa nežnim crtama takođe su smatrani veoma privlačnim. "Amrad", mladići bez brade, i "nawkhatt", adolescenti sa prvim dlakama na licu, otelotvorili su ono što su Persijanci videli kao lepo.

Ovi standardi lepote, objasnila je Nadžmabadi, počeli su da se menjaju kako su Persijanci počeli sve više da putuju Evropom. Tada su počeli da se prilagođavaju evropskim standardima lepote i ostavljaju svoje za sobom.

Sudeći po ovome, viralne objave o "princezi Kadžar" nisu baš pogrešne. Standardi lepote u Persiji bili su drugačiji nego danas, a žene prikazane na ovim objavama su ih oličavale.

Iako su ove dve žene otelotvorile standarde lepote svog vremena, one su takođe bile mnogo više od svog izgleda. Ismat al-Dula je bila ponosna ćerka šaha koja je ugostila njegove važne goste, a Tadž al-Saltanej je bila žena ispred svog vremena koja je imala snažne stavove o feminizmu i persijskom društvu.

(Ona.rs)