Danas je Svetski dan poezije: Bez stihova svet bi bio beščulan, zato uživajte u svakoj pesmi

"Ovo je pesma za tvoja usta od višanja i pogled crni"

Ako želite na trenutak da zastanete, odmorite se od svakodnevice i dodirnete luče koje vam biće traži, pročitajte nekoliko stihova. Kada zamislite, svakoga dana, a danas posebno – na Svetski dan poezije.

Od ranih razvoja ljudske misli poezija je upotpunjavala ljudski život. Tačnije, čovek ju je stvarao da bi izrazio sebe, svoje iskustvo, ostvario potrebu ka višim sferama postojanja.

Preporučujemo

Tajnu života, ono više što ga određuje, čovek je tražio kroz najranije stihove, sumerski „Ep o Gilgamešu“, kroz "Bibliju", Homerove "Ilijadu" i "Odiseju". Narodna poezija je usmenim putevima, s kolena na koleno, prenosila događaje, mentalitetu, kulturu i istoriji jednog naroda.

Unesko je 1999. godine u Parizu ustanovio Svetski dan poezije, koji se proslavlja 21. marta. Tog dana je svet posebno posvećen promociji čitanja, pisanja, objavljivanja poezije, kroz brojne manifestacije, književne večeri, čitanja poezije i radionice.

U Srbiji je Svetski dan poezije obeležen prvi put 2001. godine, Kulturni centar Beograda organizovao je festival ”Svetski dan(i) poezije. Danas se obeležava u više gradova Srbije.

Slaveći ovaj dan, predlažemo skroman izbor stihova koji će vam ulepšati trenutke, obogatiti misli, produbiti shvatanja, olakšati postojanje.

"Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.

Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.

Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.

Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…

nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.

Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.

Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…

nikada ne uzimaš što bi trebalo."

Rabindranat Tagore, "Druga bezimena"

"S točke svake pogledaj čovjeka,

kako hoćeš sudi o čovjeku –

tajna čojku čovjek je najviša.

Tvar je tvorca čovjek izabrana!

Ako istok sunce sv’jetlo rađa,

ako biće vri u luče sjajne,

ako zemlja priviđenje nije,

duša ljudska jeste besamrtna,

mi smo iskra u smrtnu prašinu,

mi smo luča tamom obuzeta."

(Njegoš, "Luča mikrokozma")

"Bilo je sve kao u snu devojaka.

Čini mi se da si se na mene uvek osmehivao,

da nijedan dan s tobom nije ružan

ni prazan bivao;

da su neprimetno tekli časovi

i kad se radi i kad se odmara"

(Desanka Maksimović, "Sećanje")

Ovo je pesma za tvoja usta od višanja

i pogled crni.

Zavoli me dok jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakoj kapiji da napravim juni,

i nemam obične sreće,

i nemam obične grehove.

(Miroslav Antić, "Bosonoga Pesma")

"Devojke Koje Smo Pratili Kući

Devojke koje smo nekad pratili kući

sada su dame sa torbama,

ili je jedna od njih ona sedokosa

stara vrana

koja te zveknula

štapom."

(Čarls Bukovski, "Devoijke koje smo pratili kući")

"Prošla je bura, stišale se strasti,

i ljubav s njima sve je bliže kraju;

Drukčije sada tvoje oči sjaju -

u njima nema ni sile ni vlasti."

(Aleksa Šantić, "Jesen")

(Ona.rs)