Ko kaže da su srpski "orlovi" samo muškarci: Prošle su kroz pakao i odricanja da bi nam komandovale sa visina

Pogledajte kako je izgledao tradicionalni 7. Avijatičarski bal u Beogradu, gde su ženske kapetanske uniforme, elegantne duge haljine i priče o neviđenoj hrabrosti i odricanju žena letača Srbije podsetile javnost na to zašto je avijacija oduvek bila rezervisana za elitu društva.

Beograd pamti dane kada su balovi bili centar kulturnog i društvenog života, a piloti, u svojim besprekornim uniformama, oličenje časti i prestiža. Kada prošetate zgradom koju su od 1930. do 1932. godine sopstvenim rukama i sredstvima podigli tadašnji avijatičari, svesni ste da gazite po istoriji. Upravo tu, pod sjajem kristalnih lustera, ponovo su oživele duge toalete, čuo se zveket pilotskih odlikovanja i vratio se onaj prepoznatljivi, aristokratski duh starog Beograda.

Preporučujemo

Međutim, iza sve te svile, balskih frizura i glamura koji ostavlja bez daha, krije se jedna mnogo dublja, teža i inspirativnija priča. Priča o borbi, neprospavanim noćima i ženama koje su morale da budu duplo bolje od svojih muških kolega da bi uopšte dobile priliku da polete. Dok su posmatrači videli samo magiju jedne večeri, mi smo zavirili iza kulisa i razgovarali sa onima koji žive za visine. Ono što smo saznali promeniće način na koji posmatrate svaku ženu u pilotskoj kabini.

Pre nego što zaronite u priču o oblacima, predlažemo vam da pogledate naš ekskluzivni video prilog ispod i osetite delić atmosfere, ali i da čujete emotivne i snažne poruke onih koji sa neba gledaju na svet.

Od zabrana do kapetanskih činova: Borba koja još uvek traje

Danas nam deluje sasvim prirodno da vidimo ženu za komandama putničkog aviona, ali put do te prirodnosti bio je popločan predrasudama, odbijanjima i zidovima koje je trebalo srušiti. Avijacija je decenijama važila za ekskluzivno muški klub, u kojem za žene, bez obzira na njihovo znanje i talenat, prosto nije bilo mesta na platnom spisku nacionalnih kompanija. O tim prvim, najtežim koracima svedoči istorija, ali i živa reč onih koji te nepravde ispravljaju kroz rad i tradiciju.

- Mi smo osnovane sa ciljem u prvom trenutku podrške ženama u avijaciji koje tada nisu bile u dobrom položaju. Sada se to značajno menja i mi nastavljamo, ali sa ciljem podrške svim mladim ljudima koji su u avijaciji. Ovo je isto jedan vid propagande i pokazivanja ljudima na koji način avijacija funkcioniše, koliko su duboki ti istorijski koreni naše avijacije - objašnjava Olivera Knežević, potpredsednica Udruženja žena letača Srbije.

Ova borba nije bila samo deklarativna, ona je bila svakodnevna i iscrpljujuća. Žene su morale da dokazuju svoju preciznost, smirenost i gvozdenu disciplinu u okruženju koje je stalno podozrivo čekalo njihovu grešku, a statistika i životno iskustvo kažu da grešaka, zanimljivo, gotovo da nema tamo gde žene drže kormilo.

- Zablude su velike. Tvrdim da su žene odgovornije kad je u pitanju ovakav tip poslova. Na kraju, ja uvek kažem da mi nađu avionsku nesreću u kojoj je žena bila kapetan. Nema je! Udruženje planira da napravi jednu prezentaciju da ljudi vide koliko su te žene teško prolazile svoj put. Sada je drugačije, ali tada je zaista bilo teško - Olivera.

Sati bez sna na suncu: Šta sve guta pilotska motivacija?

Kada pitate mlade devojke i momke šta ih vuče ka nebu, odgovor je uvek isti - čista ljubav i neopisiv adrenalin. Međutim, ta ljubav traži surovu naplatu u stvarnom životu. Dok njihovi vršnjaci proslavljaju mladost, izlaze i uživaju u bezbrižnosti, mladi piloti sate i dane provode učeći suve procedure, trpeći ekstremne vremenske uslove i žrtvujući sve ono što čini prosečnu svakodnevicu jedne mladosti. Ipak, solidarnost unutar udruženja je ono što im daje vetar u leđa kada je najteže.

- Udruženje pomaže devojkama koje dođu da nađu svoj put u avijaciji, da jedna drugoj budemo podrška i pomoć, i prosto stvara neku solidarnost među ženama koja izrasta u divno prijateljstvo. Kao i sve u životu, odričete se jednih stvari zarad drugih, zarad nekih ciljeva. Ako je vaš cilj dovoljno velik, vaša motivacija prevlada to odricanje. Tako da sati bez sna, sati provedeni na livadi na suncu bez hrane, bez vode, budu samo lepe uspomene, i adrenalin koji usledi potom zameni sve - ističe Ana Stojanović, jedriličarka i predstavnica Srbije u Evropskoj federaciji žena letača.

Ovo odricanje nije strano ni njihovim muškim kolegama koji iz prve ruke posmatraju, cene i podržavaju devojke sa kojima dele nebo. Školovanje za profesionalnog pilota je dugotrajan proces koji tinejdžerske dane pretvara u svojevrsni vojnički režim života, gde porodično nasleđe i ljubav prema profesiji često igraju ključnu ulogu.

- Ljubav prema helikopterima je potekla od mog oca. Moj pokojni otac je bio pilot helikoptera, profesionalni i vojni. Što se tiče samog školovanja, one priče koje čujete da traži dosta odricanja, to jeste tako. U tom nekom periodu tinejdžerskog doba gde moji vršnjaci idu uveče u izlazak, ja idem uveče da spavam jer letim ujutru u pet - kaže Dušan Mićić, profesionalni pilot i instruktor.

Nebo ne prašta greške, ali priznaje kvalitet

Avijacija je surova, jer ne trpi improvizaciju i slabost. Sesti u avion i upravljati njime zahteva apsolutno hladnu glavu, strogo poštovanje protokola i svest da u vašim rukama leže stotine života u komercijalnim letovima, ili sopstvena sudbina u sportskom vazduhoplovstvu. Iskustva na tom putu su šarenolika, prožeta i lepim i manje lepim trenucima, ali mentorstvo i kvalitetni ljudi u industriji čine da se prepreke lakše savladaju.

- Moja priča je zapravo započela iz Valjeva, pre skoro 20 godina. Moj prvi tandem let je bio 27. juna 2008. godine, na Kopaoniku sa paraglajderom. Iskreno da kažem, moje iskustvo je i dobro i loše. Postoje ljudi koji su zaista kvalitetni piloti, i duhovno i školski obrazovani ljudi, koji zaista nama pomažu da budemo treniranije i da ostanemo u toj industriji - kaže Tamara Pavlović, jedriličarka i predstavnica Malte u Evropskoj federaciji žena letača.

Disciplina i slepo praćenje pravila su jedina garancija bezbednosti, bez obzira na to koliko sati naleta imate iza sebe. Pravila u avijaciji su pisana krvlju, i zato nema mesta sujeti, a devojke to, kako kažu stručnjaci, najbolje razumeju.

- Samo čovek treba da bude disciplinovan, ali sesti u avion, upravljati avionom, znači isto što i upravljati automobilom. Dosta vežbe, dosta iskustva, i avijacija zaista traži poštovanje procedura, a ja to uvek napominjem mladim ljudima, da poštuju procedure - navodi Olivera.

I gde smo danas, decenijama nakon što su prve pionirke našeg neba stidljivo kucale na vrata velikih hangara i nailazile na zatvorena vrata? Danas su te devojke, nekada marginalizovane, postale ponos domaće i svetske avijacije. One više nisu egzotični izuzetak koji potvrđuje pravilo, već realnost koja dokazuje da za njih granice i stereotipi više ne važe.

Kada sledeći put sednete u avion i sa zvučnika čujete smiren ženski glas koji vam želi dobrodošlicu na let, setite se ovog bala, setite se ovih izjava i znajte da su one svoje mesto među zvezdama same izborile.

(Ona.rs)