Malo plavo voće krije ogromnu moć: Evo zašto bi trebalo da jedete borovnice svaki dan

Nekada su naši proplanci, planinske livade i četinarske šume tokom leta bili puni berača koji su pažljivo skupljali sitne tamnoplave plodove divlje borovnice. Rasla je tamo gde je zemlja kisela, daleko od gradova i buke, a ljudi su odavno verovali da ovo voće nije samo ukusno, već i lekovito.

Danas je borovnica mnogo više od šumskog ploda koji se bere sezonski. Poslednjih godina postala je jedna od najcenjenijih voćnih kultura u Srbiji i svetu, a plantaže američke borovnice niču širom zemlje zbog velike potražnje i visoke cene na tržištu.

Preporučujemo

Prema podacima proizvođača, borovnica se u Srbiji danas gaji na oko 2.000 hektara, dok godišnja proizvodnja premašuje 6.000 tona. Voćari često sade više sorti u istom zasadu kako bi produžili sezonu berbe i obezbedili sigurniji prinos.

Ali razlog zbog kog je borovnica poslednjih godina postala gotovo sinonim za "superhranu" nije samo njen ukus. Naučnici širom sveta već decenijama proučavaju njena posebna svojstva i uticaj na zdravlje.

Zašto se borovnica smatra jednom od najzdravijih voćki na svetu?

Borovnice su prepune antioksidanasa - jedinjenja koja pomažu organizmu da se bori protiv oksidativnog stresa i oštećenja ćelija.

Posebno su bogate antocijanima, prirodnim pigmentima koji im daju tamnoplavu boju, a upravo oni imaju snažno zaštitno dejstvo na organizam.

Stručnjaci ističu da redovna konzumacija borovnica može doprineti:

• boljem radu srca i krvnih sudova
• očuvanju memorije i koncentracije
• jačanju imuniteta
• smanjenju upalnih procesa u organizmu
• regulaciji šećera u krvi
• usporavanju starenja ćelija

Borovnice i zdravlje mozga

Jedan od najzanimljivijih efekata borovnice odnosi se upravo na mozak.

Istraživanja su pokazala da antioksidansi iz borovnice mogu pomoći očuvanju kognitivnih funkcija, pamćenja i koncentracije, posebno kod starijih osoba.

Zbog toga se borovnica često naziva i "hranom za mozak".

Neki stručnjaci smatraju da redovna konzumacija može pomoći organizmu da se lakše izbori sa mentalnim umorom i stresom savremenog života.

Prirodni saveznik srca i krvnih sudova

Borovnica sadrži malo kalorija, a mnogo vlakana i korisnih biljnih jedinjenja.

Upravo zbog toga često se preporučuje osobama koje žele da:

• kontrolišu telesnu težinu
• poboljšaju cirkulaciju
• smanje nivo lošeg holesterola
• sačuvaju zdravlje krvnih sudova

Tamni pigmenti iz borovnice mogu pomoći i očuvanju elastičnosti krvnih sudova, što je posebno važno posle četrdesete godine.

Borovnica i imunitet

Pored antioksidanasa, borovnice sadrže i:

• vitamin C
• vitamin K
• mangan
• vlakna
• prirodne biljne kiseline

Zbog toga mnogi nutricionisti preporučuju borovnicu kao odličan dodatak ishrani tokom promena godišnjih doba, kada organizam postaje osetljiviji.

Kako je najbolje jesti borovnice?

Najveću nutritivnu vrednost imaju sveže borovnice, ali dobre benefite zadržavaju i zamrznute.

Mogu se koristiti na mnogo načina:

• u smutijima
• uz ovsene pahuljice i jogurt
• u voćnim salatama
• kao dodatak kolačima
• u domaćim džemovima i sokovima
• kao zdrava užina

Stručnjaci savetuju da se ne preteruje sa dodatnim šećerom kako bi se sačuvala njihova prirodna nutritivna vrednost.

Borovnice se odlično slažu i sa:

• orasima
• bademima
• cimetom
• grčkim jogurtom
• chia semenkama

Mogu li borovnice da se jedu svaki dan?

Nutricionisti uglavnom smatraju da su borovnice bezbedne za svakodnevnu konzumaciju u umerenim količinama.

Posebno se preporučuju osobama koje žele više prirodnih antioksidanasa u ishrani, ali i onima koji pokušavaju da smanje unos industrijskih slatkiša.

Ipak, kao i kod svakog voća, najvažniji su umerenost i raznovrsna ishrana.

Američka, sibirska i šumska borovnica - koja je razlika?

Kod nas su najpoznatije:

• šumska borovnica
• američka borovnica
• sibirska borovnica

Šumska borovnica ima sitnije plodove i intenzivniji ukus, dok američka daje krupnije bobice i pogodnija je za plantažni uzgoj.

Sibirska borovnica sve više privlači pažnju jer dobro podnosi hladnije uslove i rano sazreva.

Bez obzira na sortu, zajedničko im je da spadaju među nutritivno najvrednije voće koje možemo uključiti u svakodnevnu ishranu.

(Ona.rs)