Ovih 5 ugljenih hidrata mnogi izbacuju iz ishrane, a nutricionisti upozoravaju da upravo oni hrane mozak

Poslednjih godina ugljeni hidrati često su na lošem glasu. Mnogi ih povezuju sa gojenjem, naglim skokovima šećera u krvi i raznim zdravstvenim problemima, pa ih potpuno izbacuju iz jelovnika u želji da se hrane zdravije. Međutim, nutricionisti upozoravaju da takav pristup nije uvek dobar izbor, naročito kada je u pitanju zdravlje mozga.

Mozak najveći deo energije dobija upravo iz glukoze, koja nastaje razgradnjom ugljenih hidrata. Ona je neophodna za normalan rad nervnih ćelija, koncentraciju, pamćenje, učenje i brojne druge kognitivne funkcije. Zbog toga stručnjaci ističu da nije važno samo koliko ugljenih hidrata unosimo, već i koje vrste biramo.

Preporučujemo

Nutricionistkinje Roksana Ehsani i Nadja Abada objašnjavaju da najveći problem predstavljaju rafinisani ugljeni hidrati, poput peciva, belog hleba i slatkiša, koji brzo podižu nivo šećera u krvi. Nasuprot tome, namirnice bogate vlaknima obezbeđuju postepeno oslobađanje glukoze i stabilniji izvor energije za mozak.

Prema pisanju portala Martha Stewart, ovih pet namirnica često se nepravedno svrstava među "loše" ugljene hidrate, iako mogu imati važnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga.

Integralni hleb obezbeđuje stabilan izvor energije

Hleb je često prva namirnica koju ljudi izbace iz ishrane, ali nutricionisti naglašavaju da postoji velika razlika između belog i integralnog hleba.

Hleb napravljen od 100 odsto celog zrna bogat je vlaknima, zbog čega se glukoza sporije oslobađa u krvotok. Tako mozak dobija ravnomernije snabdevanje energijom, bez naglih oscilacija.

Osim vlakana, integralni hleb sadrži vitamine B grupe, vitamin E, zdrave masti i antioksidanse koji doprinose zaštiti nervnog sistema i moždanih ćelija od oksidativnog stresa.

Voće ne treba izbegavati zbog prirodnog šećera

Fruktoza često izaziva dileme, ali stručnjaci ističu da voće ne treba poistovećivati sa industrijskim šećerima.

Pored prirodnih šećera, voće sadrži obilje vlakana, vitamina i antioksidanasa koji usporavaju apsorpciju glukoze i štite nervne ćelije. Kada se jede uz namirnice bogate proteinima ili zdravim mastima, nivo šećera u krvi ostaje još stabilniji, što može doprineti smanjenju upalnih procesa u organizmu.

Beli pirinač nije neprijatelj

Iako se često preporučuje integralni pirinač, beli pirinač ne mora da bude potpuno izbačen iz jelovnika.

Lako se vari i predstavlja brz izvor energije, što može biti korisno u periodima povećanih fizičkih ili mentalnih napora. Nutricionisti savetuju da se kombinuje sa povrćem, mahunarkama ili drugim izvorima vlakana kako bi se usporilo oslobađanje glukoze.

Obogaćeni beli pirinač sadrži i vitamine B grupe, koji imaju važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju nervnog sistema.

Krompir je mnogo više od skroba

Krompir često prati reputacija nezdrave namirnice, uglavnom zato što se povezuje sa pomfritom i prženom hranom. Međutim, kuvan ili pečen krompir predstavlja kvalitetan izvor ugljenih hidrata, vlakana, kalijuma, vitamina B6, niacina i bakra.

Posebno su zanimljive ljubičaste sorte krompira koje sadrže antocijanine – snažne antioksidanse sa protivupalnim dejstvom koji mogu pomoći u zaštiti moždanih ćelija.

Slatki krompir bogat je karotenoidima, jedinjenjima koja se povezuju sa boljim kognitivnim funkcijama i sporijim starenjem mozga.

Ovsene pahuljice hrane i creva i mozak

Obične ovsene pahuljice spadaju među najvrednije izvore ugljenih hidrata kada je reč o zdravlju mozga.

Sadrže beta-glukan, rastvorljivo vlakno koje pozitivno utiče na crevni mikrobiom, a sve više istraživanja pokazuje koliko je veza između creva i mozga važna za očuvanje pamćenja, raspoloženja i kognitivnih sposobnosti.

Pored toga, ovas je bogat avenantramidima – jedinstvenim antioksidansima koji mogu doprineti smanjenju oksidativnog stresa i upalnih procesa u nervnom sistemu. Sadrži i magnezijum, cink, gvožđe i vitamine B grupe, koji učestvuju u brojnim procesima važnim za pravilan rad mozga.

Zašto nije dobro potpuno izbaciti ugljene hidrate

Nutricionisti upozoravaju da dugotrajno i drastično ograničavanje ugljenih hidrata može dovesti do mentalnog umora, slabije koncentracije i sporijeg razmišljanja.

Kod pojedinih ljudi mogu se javiti i glavobolja, iscrpljenost, grčevi u mišićima, zatvor ili nadimanje. Iako restriktivne dijete često donose brz gubitak kilograma, veliki deo tog pada telesne mase zapravo predstavlja gubitak vode, a ne masnih naslaga.

Zbog toga stručnjaci preporučuju da se fokus ne stavlja na potpuno izbacivanje ugljenih hidrata, već na izbor kvalitetnih namirnica. Integralne žitarice, voće, krompir, ovsene pahuljice i druge nutritivno bogate namirnice mogu biti važan deo uravnotežene ishrane koja istovremeno podržava zdravlje mozga, stabilan nivo energije i dobro funkcionisanje celog organizma.

(Ona.rs)