Nova srpska princeza nosi ime koje je krasilo mnoge velikanke: Ono znači "Dar boginje Izide"
Veruje se još i da se ovo ime daje ženskoj deci koja su dugo priželjkivana, onoj deci za koju se smatra da su dar od Boga, posebno u slučaju kada roditelji duže vreme nisu mogli da imaju potomstvo
Srpska princeza Ljubica Karađorđević na svet je donela devojčicu kojoj su ona i princ Mihailo Karađorđević dali ime Isidora.
Za ovo ime se smatra da je izvedeno od muškog imena Isidor i da potiče iz grčkog jezika. Muško ime Isidor potiče od dve grčke imenice: "isidoros", odnosno "Isis", kako se nazivala boginja Izida, ali i imenice "doron" koja znači "dar". Uzevši to u obzir, ovo ime se može slobodno prevesti kao "dar boginje Izide".
Veruje se još i da se ovo ime daje ženskoj deci koja su dugo priželjkivana, onoj deci za koju se smatra da su dar od Boga, posebno u slučaju kada roditelji duže vreme nisu mogli da imaju potomstvo.
Dora i Izidora su najčešće varijante ovog imena među drugim narodima.
Slavne žene koje su nosile ovo ime
Isidora Jurodiva
Srpska pravoslavna crkva 23. maja (10. maja po starom kalendaru) proslavlja svetiteljku Isidoru Jurodivu. Živela je u 4. veku, u Taveniskom ženskom manastiru, u Tivaidi. Mnogo godina u manastritu provela je u surovim podvizima da bi njenu mudrost i blagočestivost otkrio prepodobni otac Pitirim iz Porfiritske pustine.
Njena žrtva, kako kaže žitije, poprimala je takve razmere da je svoju mudrost skrivala krajnjom suprotnošću, praveći se luda. Tako je njen život, koji se sastojao u skrivanju vrlina i obavljanju najtežih poslova, ispunjavao reč Svetog apostola Pavla: "Ako ko među vama misli da je mudar na ovome svetu, neka bude lud da bi bio mudar" (1 Kor. 3, 18).
Isidora Sekulić
Isidora Sekulić je bila srpska književnica, akademik i prva članica Srpske akademije nauka i umetnosti.
Književnica Isidora smatra se najobrazovanijom Srpkinjom toga doba. Govorila je više jezika i interesovala se za proučavanje kulture i umetnosti drugih naroda. Smatrala je da su govor i jezik jednog naroda njegovo najznačajnije kulturno obeležje.
Pisala je o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću i drugima. Onoga trenutka kada je izabrana za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a nešto kasnije i za redovnog člana Srpske akademije nauka, postala je prva žena akademik.
Njeno knjževno umeće ogleda se u delima kao što su: "Saputnici", "Pisma iz Norveške", "Đakon Bogorodičine crkve", "Zapisi", "Mir i nemir". Bila je i veliki rodoljub, što dokazuju delima "Rodoljublje" i "Zapisi o mome narodu". Dela poput "Analitički trenuci i teme", "Govor i jezik, kulturna smotra naroda" kao i "Njegošu knjiga duboke odanosti" dobrano prikazuju umeće njenog esejističkog i kritičkog stvaralaštva.
Danas, književnu nagradu "Isidora Sekulić" dobijaju najistaknutija dela, a srpski narod je zadužila i svojom bogatom zaostavštinom koju čuva Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" u Beogradu.
Ovaj legat, pored knjiga iz njene lične biblioteke, bogat je i zbirkama njenih rukopisa, a sadrži još i 21 umetničku sliku, nameštaj radne sobe sa pisaćom mašinom i lične predmete.
Isadora DankanIsadora Dankan je bila jedna od velikih inovatora u istoriji plesa. Njena plesna tehnika i koreografija, izuzetni događaji koji su obeležili njen život, njena filozofija i spisi o plesu i životu nastavljaju da fasciniraju plesače i istoričare i dan-danas.
Ona je odbacila rigidnost baleta i zasnivala svoj ples na prirodnim pokretima. Neuspešna u Americi, otišla je u inostranstvo, a njen ples je oduševio publiku i ubrzo je počela da nastupa u prepunim pozorištima širom Evrope.
Njeno odbacivanje veštačkih tehničkih ograničenja i oslanjanje na gracioznost prirodnog pokreta pomogli su da se ples kakav danas poznajemo oslobodi zavisnosti od krutih formi i prazne tehničke virtuoznosti. Često je igrala bosa i oskudno odevena kao šumska nimfa.
Isidora BjelicaIsidora Bjelica je bila srpska književnica, dramaturškinja i javna ličnost. Tokom svoje karijere napisala je vipe od 55 naslova, a tu spadaju romani, zbirke kratkih priča, drame, putopisi i scenarija.
Budući da je završila Fakultet dramskih umetnosti, bavila se i filmskom kritikom, bila je reditelj kao i autor pozorišnih komada, ali jako se interesovala i za modu. Njen rad se bazirao na razbijanju tabua, što se takođe primećivalo i u kolumnama koje je pisala za nekoliko časopisa i novina.
Njene knjige su prevedene na engleski, francuski, španski, makedonski i slovenački jezik.
Bila je veliki humanista i često je učestvovala u humanitarnim akcijama. Imala je misiju da pomaže drugima, što se da uočiti i u njenim poslednjim knjigama koje je pisala dok se borila sa bolešću od koje je na kraju preminula.
(Ona.rs)